Putin zadovoljno trlja ruke: Potez evropske zemlje nikako ne ide u korist Ukrajini uprkos pritisku Trampa

Već je pri služenju škampa na samitu 23. oktobra u Briselu postalo jasno da nešto ne ide kako treba. Čelnici Evropske unije okupili su se kako bi predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom ponudili ono što mu je neophodno: ogroman zajam od oko 140 milijardi evra, obezbeđen ruskom imovinom zamrznutom u Belgiji.

Plan je trebalo da obezbedi finansiranje Kijeva najmanje dve godine i omogući Ukrajini stabilnost u periodu kada se rat na terenu ponovo zaoštrava.

Preporučujemo

Evropski čelnici bili su toliko uvereni u dogovor da su već raspravljali o tome kako bi Ukrajina trebalo da troši novac. Francuska je želela da se oružje kupuje u Evropi, dok je Finska insistirala da Zelenski može da nabavi opremu gde god želi, smatrajući da bi prevelika uslovljenost podrške samo usporila isporuku oružja.

No, kada je rasprava prekinuta za ručak bez ikakvog dogovora o korišćenju ruske imovine, postalo je jasno: Belgija, država sa 12 miliona stanovnika, neće dozvoliti da plan bilo koje vrste reparacijskog zajma uopšte zaživi. Za mnoge u Briselu to je bio šok jer Belgija gotovo nikada ne preuzima ulogu blokatora u evropskoj politici.

Premijer Bart De Vever zaustavio plan

Presudni udarac zadao je belgijski premijer Bart De Vever, 54-godišnji flamanski nacionalista poznat po duhovitim doskočicama i neobičnom stilu, ali ovaj put izuzetno ozbiljan. Upozorio je kolege da je rizik ruske odmazde zbog eksproprijacije njihove državne imovine neodrživ.Ako bi Moskva dobila pravni spor protiv Belgije ili Eurocleara, belgijskog depozitara koji drži ruska sredstva, Belgija bi sama morala da vrati sav novac.

"To je potpuno suludo", rekao je.

Kako su sati prolazili, De Vever je insistirao da se završni zaključci samita ponovo prepravljaju, brišući svaku referencu na korišćenje ruske imovine za finansiranje Kijeva. Belgijska blokada uzdrmala je evropsko jedinstvo u ključnom trenutku. Da je dogovor prošao, evropski čelnici poslali bi snažnu poruku Vladimiru Putinu o dugoročnoj podršci Ukrajini i sopstvenoj spremnosti da preuzmu rizik.

Umesto toga, unutrašnji raskoli oslabili su i Zelenskog i EU, baš dok predsednik SAD-a Donald Tramp ponovo zagovara nagodbu s Moskvom i mir koji mnogi u Evropi smatraju izrazito nepovoljnim za Ukrajinu. Evropski diplomati upozoravaju da bi odlaganje finansiranja moglo oslabiti ukrajinski položaj pred moguću novu diplomatsku inicijativu.

Brisel blokiran, Ukrajina na ivici finansijskog ponora

Situacija ostaje zamrznuta dok se rat približava prekretnici. Ukrajina klizi prema finansijskom ponoru, Tramp pritiska Zelenskog da potpiše nepovoljan sporazum s Putinom, a Belgija i dalje blokira evropski plan. Za Kijev, koji je već suočen sa erozijom vojnih zaliha i sve sporijim isporukama zapadne pomoći, svaki nedeljni period neizvesnosti znači mnogo."Rusi se sigurno zabavljaju", rekao je jedan zvaničnik EU upućen u pregovore.

Čelnici EU žele da donesu konačnu odluku na samitu 18. decembra. No pitanje ostaje: mogu li Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ubediti De Vevera da promeni mišljenje? Belgija zasad ne popušta, a briselski zvaničnici sve otvorenije priznaju da pregovori liče na "zid koji se ne može probiti".

Zasad nema znakova popuštanja.

"Još nisam impresioniran. Nećemo stavljati rizike teške stotine milijardi na belgijska leđa. Ni danas, ni sutra, nikada", rekao je De Vever u obraćanju na televiziji.

Kako je krenulo po zlu

Prema više od 20 zvaničnika i diplomata koji su anonimno opisali pregovore za Politico, evropski plan počeo je da puca čim su porasle napetosti između De Vevera i novog nemačkog kancelara Fridriha Merca.

De Vever je na vlast došao nakon teških koalicionih pregovora u februaru, a samo tri nedelje kasnije Merc je pobedio na izborima u Nemačkoj. Obojica su temperamentni političari. Merc je odmah nakon pobede izjavio da Evropa mora da teži "punoj nezavisnosti" od SAD i upozorio da bi NATO mogao nestati, što je izazvalo nervozu među susednim državama.

U septembru je Merc dodatno uznemirio belgijsku stranu kada je javno pozvao na korišćenje zamrznute ruske imovine za Ukrajinu, u trenutku dok je Belgija vodila interne osetljive razgovore s Briselom. Više izvora tvrdi da je "išao solo" i gurnuo politiku u javnost pre nego što je Belgija bila spremna.

Nekoliko dana kasnije i fon der Lajen je govorila o inicijativi, uz uverenja da "nema zaplene imovine" i da bi se sredstva koristila kao predujam reparacija koje će Rusija ionako morati da plati. Podrška je rasla, ali belgijski prigovori bili su sve glasniji, navodi Politico.

Belgijska vlada neusklađena iznutra

Činilo se da belgijski ambasador u EU Peter Mors signalizira da je Belgija spremna da popusti, ali ključni problem bio je što Mors nije bio u direktnom kontaktu s premijerom. Sve odluke donosi De Vever, a on je bio čvrsto protiv zadiranja u Euroclear, ključno belgijsko finansijsko središte.

Tek kada je stigao na samit, evropski čelnici shvatili su koliko je ozbiljan. Za mnoge u evropskim institucijama to je bio jedan od "najgorih komunikacionih nesporazuma" unutar EU u poslednjih nekoliko godina.

Složenost belgijske politike dodatno je otežala situaciju. De Vever je usred domaće borbe za dogovor o budžetu od 10 milijardi evra, pa je mogućnost da Belgija jednog dana mora Rusiji platiti čak deset puta više nezamisliva.

Američki pritisak i Trampovi planovi

EU problemima doprinosi i Vašington. Prema dvojici diplomata, američki zvaničnici Briselu jasno poručuju da žele da zamrznuta sredstva vrate Rusiji nakon mirovnog sporazuma i koriste ih za zajedničku obnovu Ukrajine, u kojoj bi SAD uzeo 50 posto profita.

U evropskim prestonicama to je dočekano s nevericom, ali i kao upozorenje da će prostor za manevrisanje uskoro biti još manji. Tramp sve otvorenije zahteva da Ukrajina i Rusija postignu sporazum, što izaziva ozbiljnu zabrinutost evropskih vlada koje strahuju da bi takav dogovor bio skrojen po meri Kremlja.

Rizici za Belgiju: evro, Euroclear i sumnjivi dronovi

Belgijska strana zabrinuta je i zbog potencijalne destabilizacije evra ako se investitori prestraše zbog presedana eksproprijacije imovine. Euroclear, ključna institucija, direktno lobira kod premijerovog kabineta, tvrdi Politico.

Tu su i bezbednosne pretnje. Dronovi su u novembru ometali saobraćaj iznad Aerodroma u Briselu i leteli nad vojnim objektima, što su vlasti protumačile kao moguće rusko izviđanje. Belgijski zvaničnici nisu krili bojazan da bi odluka o korišćenju ruske imovine mogla dovesti do odmazde "hibridnim napadima".

Orban kao dodatna pretnja

Još jedna neizvesnost je Viktor Orban: ruska imovina zamrznuta je samo zato što su sve 27 članica EU svakih šest meseci glasale za produženje sankcija. Ako se Orban predomisli, imovina bi mogla biti oslobođena i Belgija bi se ponovo našla u centru finansijske i političke oluje.

EU se približava ključnom samitu, ali pravno održivo rešenje možda ni ne postoji. Sve opcije nose rizike: otvaranje državnih budžeta, zajedničko zaduživanje ili privremeni hitni zajam. No bez dogovora, Ukrajina bi se mogla suočiti sa ozbiljnim kolapsom finansijskog sistema.

Estonski ministar Jonatan Vseviov upozorava: "Ovo nije računovodstvena vežba. Pripremamo najvažniji Evropski savet u modernoj istoriji."

Pitanje koje lebdi nad Briselom isto je kao i u svakoj krizi: može li Unija od 27 država, sa različitim interesima, unutrašnjim problemima i političkim rivalstvima, doneti zajedničku odluku kada je najvažnije?

Jedan diplomata je sažeo odgovor bez iluzija: "To danas niko ne može znati."

(Telegraf.rs/Index)