Teheran pred potpunom obustavom snabdevanja vode za piće

Rezervoari koji snabdevaju Teheran vodom skoro su prazni i glavni grad Irana suočava se sa mogućom potpunom nestašicom vodosnabdevanja.

Ograničeno korišćenje vode je počelo u nekim oblastima, a protok iz slavina je smanjen ili čak potpuno zaustavljen, preneo je Skaj njuz.

Kako se navodi, brana Karadž, koja snabdeva četvrtinu vode za piće grada, puna je samo osam odsto.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan je pozvao ljude da štedljivo koriste vodu ili će Teheran ili barem pojedini njegovi delovi, možda čak biti prinuđeni da se evakuišu.

Prema podacima Nacionalnog centra za prognozu vremena, ovo je bio najsušniji period od septembra do novembra u poslednjih pola veka, sa padavinama 89 odsto ispod dugoročnog proseka.

Kombinacija niskih padavina i visokih vrućina traje više od pet godina, ostavljajući zemlju isušenom.

Prema Centru za strateške i međunarodne studije, broj stanovnika grada se skoro udvostručio sa 4,9 miliona 1979. na 9,7 miliona danas.

Potrošnja vode je porasla još brže, učetvorostručivši se sa 346 miliona kubnih metara 1976. na 1,2 milijarde kubnih metara sada.

Da bi dopunio zalihe iz rezervoara, Teheran je poslednjih godina morao da se okrene prirodnim podzemnim vodonosnim slojevima, koji obezbeđuju između 30 i 60 odsto vode iz slavine.

To, međutim, stavlja grad u direktnu konkurenciju sa poljoprivrednicima koji koriste vodu za navodnjavanje useva.

Nivoi vode padaju za 101 milion kubnih metara godišnje oko Teherana, prema analizi u časopisu "Science Advances".

Kako se navodi, to je voda koja se akumulirala tokom mnogih decenija kiše i biće potrebno barem isto toliko vremena da se obnovi.

Profesor Kaveh Madani, bivši zamenik šefa iranskog odeljenja za životnu sredinu, a sada direktor Instituta za vodu, životnu sredinu i zdravlje Univerziteta Ujedinjenih nacija, rekao je za Skaj njuz da je hronično loše upravljanje prirodnim resursima dovelo do onoga što on naziva vodenim bankrotom.

"Ove stvari nisu stvorene preko noći. One su proizvod decenija lošeg upravljanja, nedostatka predviđanja, preteranog oslanjanja i lažnog poverenja u to koliko infrastrukturni i inženjerski projekti mogu da urade u zemlji koja ima relativni nedostatak vode", rekao je Madani.

(Telegraf.rs/Tanjug)