Da li Evropa konačno prenosi rat u Rusiju? Velike promene među evropskim liderima u Briselu

Najnoviji mirovni pregovori o Ukrajini sa Vladimirom Putinom ponovo nisu uspeli da postignu proboj, a Evropa je počela da razmišlja o nezamislivom.

Suočena sa sve intenzivnijim ruskim sajber napadima, sabotažama i povredama svog vazdušnog prostora, ona pravi planove da bude agresivnija ekonomski i vojno, prenosi The Week.

Preporučujemo

Evropska komisija nastavlja sa planovima da dodatno finansira Ukrajinu, bilo kroz zajam zasnovan na zamrznutoj ruskoj imovini ili kroz zajam zasnovan na zajedničkom zaduživanju.

"A, dok ruski „dronovi i agenti pokreću napade širom zemalja NATO", Evropa radi "ono što bi pre samo nekoliko godina delovalo nezamislivo”, piše Politico. Ona "planira kako da uzvrati udarac".

Šta kažu komentatori?

Ruski "hibridni napadi" na evropske zemlje, ometanje GPS signalа, nadletanje dronovima, mešanje u izbore, upadi brodova ili aviona traju godinama, "ali sama razmera i učestalost" u ovom trenutku su "bez presedana", napisali su Viktor Džek i Laura Kajali za Politico.

Tako agresivno testiranje evropskih granica podstaklo je pozive na jači odgovor, sa idejama koje se kreću od "zajedničkih ofanzivnih sajber operacija" do "iznenadnih vojnih vežbi pod vođstvom NATO".

"Mnoge diplomate posebno oni iz istočnoevropskih zemalja, pozvali su NATO da prestane da bude samo reaktivan", napisao je Ričard Miln u Financial Timesu.

"Razmišljamo o tome da budemo agresivniji ili proaktivniji", rekao je Đuzepe Kavo Dragone, predsedavajući vojnog komiteta NATO, za Milna.

"Preventivni napad" čak bi se mogao smatrati "odbrambenom akcijom". Rusko ministarstvo spoljnih poslova brzo je opisalo Dragoneove komentare kao "krajnje neodgovorne" i znak da se NATO "kreće ka eskalaciji".

NATO je već uspešno suprotstavio hibridnim napadima ranije. Njegove vazdušne i brodske patrole Baltic Sentry sprečile su presecanje podmorskih kablova 2023. i 2024. godine "od strane plovila povezanih sa ruskom senkom flotom", naveo je Miln iz FT.

Ali "u savezu i dalje postoje brige" u vezi sa takvim merama.

Putin "možda vidi EU i NATO kao rivale ili čak neprijatelje", ali Evropa "ne želi rat sa Rusijom naoružanom nuklearnim oružjem", naveli su Džek i Kajali za Politico.

"Mora da shvati kako da odgovori na način koji odvraća Moskvu, ali ne prelazi nijednu crvenu liniju Kremlja koja bi mogla dovesti do otvorenog rata".

"Pojačavanje sukoba u Ukrajini u ono što se doživljava kao evropski rat je već uveliko u toku", rekla je Lora Tingl za ABC News. Iako je Putin nazvao "smešnim" to što bi Rusija mogla da napadne Evropu, to "nije smešno za mnoge evropske političke i vojne lidere".

Diskurs "postaje veoma alarmantan (ili panik, u zavisnosti od vaše perspektive)". Jasno je da je "nešto sada oslobođeno u Evropi što će biti teško vratiti u bocu".

Šta je sledeće?

"Napori Evrope da se ponovo naoruža" javno su "preterali", ali "iza naslova krije se neujednačenija realnost", rekla je Ana Konkling u briselskom časopisu "The Parliament".

Evropa je i dalje "podeljena između zemalja koje brzo šire svoje vojske i onih koje su i dalje ograničene godinama nedovoljnih ulaganja i fiskalne krhkosti".

Neke države snažno napreduju, dok "druge odugovlače", rizikujući "model dvobrzinske odbrane" koji bi mogao da ostavi Evropu "opasno izloženom". To znači da je "podrška najvećih zemalja još važnija da bi evropska odbrana dostigla kritičnu masu".

(Telegraf.rs)