Evo koliko bi jedna od najmoćnijih evropskih vojski izdržala u ratu protiv Rusije: Procena je poražavajuća

Dok na teritoriji Ukrajine besni sve brutalniji rat, u Evropi raste napetost zbog sve učestalijih incidenata povezanih sa hibridnim ratovanjem. Ujedinjeno Kraljevstvo već je primilo nekoliko upozorenja svojih vojnih komandanata da bi zemlja trebalo da se ozbiljno pripremi za mogućnost velikog sukoba, ako ga želi izbeći.

Iako je direktan rat između Britanije i Rusije bez podrške NATO saveza gotovo nezamisliv, političke izjave ruskog predsednika Vladimira Putina podsećaju evropsku javnost da bezbednosna situacija nije ni približno stabilna kao što bi se želelo, piše BBC.

U današnjem tehnološki zavisnom društvu, početak sukoba ne bi nužno izgledao kao tradicionalna ratna operacija. Prvi znakovi mogli bi biti iznenadni nestanci mobilnih signala, prekidi internet konekcija ili nemogućnost plaćanja karticama.

U slučaju napada, infrastruktura poput podmorskih kablova i energetskih cevovoda bila bi među prvim metama, a britanski bezbednosni stručnjaci već godinama upozoravaju na ruske pokušaje mapiranja tih vitalnih veza.

Paralelno s tim, gotovo je sigurno da bi Rusija pokušala da zaslepi zapadne satelite, čime bi ozbiljno bila ugrožena sposobnost Velike Britanije da vodi moderni rat i istovremeno naruši funkcionisanje civilnog života.

Stručnjaci iz Royal United Services Instituta naglašavaju da britanske oružane snage nemaju kapacitete za dugotrajni sukob. Prema njihovim analizama, trenutni sistem logistike, snabdevanja, medicinske podrške i rezervnog kadra dovoljan je tek za nekoliko nedelja intenzivnog ratovanja.

Naglašava se da u britanskom sistemu nedostaje dubine, odnosno drugih i trećih jedinica ljudstva i opreme koje bi mogle nadoknaditi velike gubitke i omogućiti nastavak borbe. Nedostatak municije, oklopnih vozila i protivvazdušne odbrane dodatno povećava ranjivost, dok je stvarni broj vojnika sposobnih za brzu i organizovanu mobilizaciju znatno manji od zvanično prikazanih.

Upoređivanje sa Rusijom pokazuje koliko je britanska, a uopšteno i zapadnoevropska, odbrambena industrija zaostala u pogledu masovne proizvodnje.

Uprkos velikim žrtvama i slabijem kvalitetu vojnika, Rusija je ratnu ekonomiju stavila u puni pogon. Njene fabrike mesečno proizvode stotine tenkova, borbenih vozila i dronova, a ogromni ljudski resursi omogućavaju joj da zameni desetine hiljada vojnika izgubljenih svakog meseca. Zapadne fabrike nemaju takve kapacitete, a procene pokazuju da bi im bile potrebne godine da dostignu ruski nivo proizvodnje.

Istovremeno, u mnogim evropskim državama ponovo se otvara pitanje masovne vojne obuke. Francuska, Nemačka i Švedska revitalizuju elemente dobrovoljne službe, dok je u Velikoj Britaniji bivši načelnik kopnene vojske predložio stvaranje građanske vojske, ali je ta ideja odmah odbijena iz političkih razloga. Stručnjaci smatraju da britanska kultura, koja više od pola veka nije imala obaveznu vojnu službu, jednostavno nije spremna da prihvati takvu promenu.

Politička rasprava dodatno se zaoštrava oko pitanja nedovoljnog finansiranja odbrane. Bivši ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas tvrdi da oružane snage ne mogu opstati na praznim obećanjima i odloženim finansijskim planovima. Aktuelna vlada poručuje da su ulaganja povećana, da su potpisani novi odbrambeni ugovori i da se modernizacija ubrzava.

Ipak, iza političkih poruka ostaje činjenica da se ključni odbrambeni projekti razvijaju sporo, te da Rusija možda već za nekoliko godina može postići sposobnost da napadne nekog od NATO saveznika, dok će britanska modernizacija još biti u toku.

Strah od mogućih novih ruskih ambicija ne proizlazi samo iz ratnih operacija u Ukrajini. Postoje realne geopolitičke tačke napetosti, poput Suvalskog koridora koji povezuje Belorusiju i ruski Kalinjingrad, baltičkih država sa značajnim ruskim manjinama ili arktičkog arhipelaga Svalbarda. Velika Britanija već ima raspoređenu vojsku u Estoniji, ali ostaje pitanje da li bi takav kontingent bio dovoljan u slučaju nagle eskalacije.

Osim otvorene agresije, Velika Britanija već godinama trpi posledice ruskog hibridnog delovanja. Napadi bojnim otrovom "Novičok" i ubistvo Aleksandra Litvinjenka u Londonu povezani su sa ruskom državom, a najnovija istraga zaključila je da je Putin lično odobrio operaciju trovanja Sergeja Skripalja. Moskva odbacuje sve optužbe, ali britanske službe smatraju da se hibridne pretnje nastavljaju i intenziviraju.

Svi relevantni analitičari se slažu da Velika Britanija gotovo sigurno ne bi ratovala sama. Svaki ozbiljan sukob uključio bi NATO, iako ostaje otvoreno pitanje kakav bi stav zauzele SAD u vreme političke neizvesnosti.

Upravo zbog toga mnogi upozoravaju da ruska procena slabosti Saveza može postati ključni faktor u odluci o daljoj agresiji.

(Telegraf.rs)