Monstrumi koji su ubili više od 1.000 "svojih" civila i dalje se bore u Ukrajini

Ruski vojnici koji su usmrtili ili su izvršili pokušaj ubistva vipe od 1.000 državljana Rusije trenutno su na frontu u ratu protiv Ukrajine, pokazuje najnovije istraživanje.

Istraga koju je sprovela Mediazona, nezavisni ruski medij, otkrila je da su vojnici umešani u ubistva i druge teške napade u ogromnoj meri vraćeni u borbu umesto da budu izvedeni pred sud ili poslati u zatvor, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Vojni sudovi su ograničili transparentnost oko takvih slučajeva nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, odbijajući da objave zapisnike sa suđenja, brišući reference na ratnu službu optuženih i uklanjajući presude nakon objavljivanja.

Među ukupno 10 slučajeva koji se konkretno navode u istraživanju nalazi se i onaj u kome je jedan vojnik iz neposredne blizine upucao ženu "kalašnjikovom" na Krimu zato što je kritikovala rat, kao i onaj u kojem je drugi vojnik nasmrt pretukao penzionera drvenom granom.

U devet od deset slučajeva, optuženi su se vratili u rat umesto da izdržavaju kaznu za zločine. U nekim slučajevima porodicama žrtava je rečeno da neće dobiti odštetu jer se počinilac vratio u borbu.

Vojni sudovi su primili oko 1.045 slučajeva ubistava i nanošenja teških telesnih povreda koje su dovele do smrti od početka invazije u punom obimu, prema podacima Mediazone.

Pravi broj slučajeva verovatno je veći zbog nedostatka transparentnosti u vojnim sudovima i činjenice da bi oni koji su završili vojnu službu u trenutku zločina verovatno bili preusmereni na civilne sudove, a ne na vojni.

Od ranih faza sukoba, Kremlj je agresivno regrutovao iz kaznenih kolonija i sudskih registara, obećavajući osuđenicima visoke plate i brisanje krivičnih dosijea u zamenu za potpisivanje vojnih ugovora.

Ova politika je užasnula mnoge Ruse nakon niza šokantnih slučajeva u kojima su nasilni prestupnici izbegli kaznu prijavljivanjem u vojsku.

Ruski list Komersant je 8. decembra objavio da je čoveku iz zapadnog Sibira, optuženom za ubistvo žene, kojoj je posle skinuo kožu, a sve zbog večere koja nije bila skuvana, dozvoljeno da se bori u Ukrajini umesto da se suoči sa zatvorom.

U jednom ozloglašenom slučaju, Azamat Iskalijev, koji je izbo nožem suprugu na smrt jer je tražila razvod 2021. godine, oslobođen je i pomilovan da se bori u Ukrajini. Kada se vratio, ubio je svoju bivšu devojku, izbovši je nožem više od 60 puta.

U sopstvenoj studiji o zločinima koje su počinili vojnici, "Verstka", ruski nezavisni medij, procenio je da su veterani oko 18 puta skloniji da počine ubistvo od prosečne osobe.

Sudovi takođe rutinski izriču blaže kazne vojnicima nego njihovim civilnim kolegama. "Verstka" procenuje da su, u otprilike 90 odsto  slučajeva, sudovi naveli učešće vojnika u ratu u Ukrajini kao olakšavajuću okolnost za njihove zločine?!

Prijateljica Ane Kasjanove, žene koja je zadavljena maramom i osam puta udarena čekićem po glavi, rekla je za taj medijski kanal da ju je policija obavestila da će počinilac dobiti blaže kazne jer je "krvlju oprao prekršaj" u Ukrajini.

Ranije je objavljeno da, zabrinutost zbog mogućnosti povratka više desetina hiljad pripadnikaarmije civilnom životu po okončanju rata, izaziva zabrinutost sve do najviših političkih rukovodilaca u Moskvi.

Tri izvora bliska Kremlju rekla su Rojtersu u septembru da se predsednik Rusije Vladimir Putin plaši da bi masovni povratak vojnika mogao destabilizovati rusko društvo, prizivajući sećanja na talas organizovanog kriminala iz 1990-ih koji je usledio nakon povratka vojnika iz rata Sovjetskog Saveza u Avganistanu.

Ruske vlasti su saopštile da se do sada civilnom životu nije vratilo više od 140.000 pripadnika vojske, što je relativno mala kohorta. Međutim, analitičari spekulišu da strahovi od širokih previranja u slučaju potpune demobilizacije doprinose Putinovoj nevoljnosti da okonča rat.

(Telegraf.rs)