Najveći izazovi u godini pred nama iliti šta nam donosi 2026: Realni scenariji kojih se plaše normalni ljudi

Kao da 2025. nije bila previše burna, tek ni godina pred nama ne obećava kada su u pitanju politička, vojna i ekonomska pitanja koja mogu uticati na sve nas. Evropa i svet se u 2026. suočavaju sa nizom složenih izazova koji se prepliću i utiču jedni na druge. U centru pažnje su ratovi, sajber‑konflikti, energetske krize, migracije i politička fragmentacija, ali i promene u globalnom poretku moći.

Način na koji je drugi mandat Donalda Trampa promenio svet u 2025. ne ostavlja mnogo prostora za drugačija razmišljanja u 2026. godini. Uvođenje carina, ekonomski pritisci, promena sfera vojnog uticaja... tek su neki od poteza kojima je američki predsednik "istumbao" svet.

Preporučujemo

Ali, iako globalno najjači, on nije jedini "veliki igrač" koji utiče na sudbine ljudi širom planete. Ideje, planovi i želje drugih globalnih i regionalnih lidera, poput Vladimira Putina, Si Đinpinga, Kira Starmera, Emanuela Makrona, Fridriha Merca i drugih, takođe "kroje kapu" običnim ljudima.

Iskustva iz godine za nama ne pružaju nadu da će se stvari u narednoj pomeriti u boljem pravcu. Štaviše, sve je izvesnije da će neki problemi da se prodube i povećaju, terajući svet u lošem smeru.

Predstavljamo vam deset najvećih problema s kojima će se svet sresti u 2026. godini, uz po jedan naizgled realan scenario za svaki od njih.

1. Sukob u Ukrajini i širenje konflikta u Evropi

Da li će i kada pronaći zajednički jezik i dogovoriti mir: Zelenski i Putin Foto-kolaž: Tanjug/AP

Rat u Ukrajini se i dalje nastavlja, a mogućnost širenja sukoba na Moldaviju, baltičke zemlje ili druge delove istočne Evrope predstavlja ozbiljan rizik. Rusija i dalje testira granice NATO saveza, dok Ukrajina, uz prvenstvenu podršku Evropljana i sve manju pomoć SAD, nastavlja borbu za teritorijalni integritet. Svaka eskalacija može izazvati širi sukob sa regionalnim i globalnim posledicama.

Scenario: Rusija započinje ograničenu ofanzivu prema Moldaviji, uključujući vazdušne napade i infiltracije paravojnih jedinica. NATO pokreće hitnu mobilizaciju snaga, što dovodi do visokog rizika od direktnog sukoba sa ruskim trupama i potencijalnog širenja rata na istočnu Evropu, ali i do globalnog rata, možda čak i nuklearnog, u slučaju aktiviranja Člana 5 Povelje NATO, po kojem su u slučaju napada na jednu članicu saveza ostale obavezne da je brane i pomognu joj.

2. Sajber‑ratovi i hibridni konflikti

Sajber‑napadi više nisu sporadični incidenti, već postaju strateško oružje. Države, ali i nedržavni akteri poput raznih terorističkih grupa, koriste digitalni prostor za sabotiranje kritične infrastrukture, finansijskih sistema, komunikacionih mreža i čak za manipulaciju javnim mnjenjem. Napadi na energetske mreže ili vodovod, hakerske kampanje protiv bolnica i javnih institucija i dalje ugrožavaju suverenitet država. U 2026. sajber‑ratovanje će biti svakodnevni deo političkog i vojnog arsenala, a sposobnost da se odbrani digitalna infrastruktura postaće ključna za bezbednost i ekonomski razvoj.

Scenario: Koordinisani hakerski napadi parališu energetski sistem centralne Evrope tokom zime, izazivajući višednevni nestanak struje u milionima domova, prekid rada bolnica i fabrika, dok panika dovodi do destabilizacije vlade. NATO i EU hitno aktiviraju zajedničke sajber‑odbrambene snage, ali šteta već izaziva ekonomske gubitke od više desetina milijardi dolara. Sukob rizikuje da preraste u oružani u slučaju jasne identifikacije sajber napadača.

3. Geopolitička napetost između SAD i Kine

Nakon skretanja američke pažnje s Evrope, Indo‑Pacifik postaje glavni centar rivalstva SAD i Kine. Tajvan je ključna tačka potencijalnog sukoba, dok su Južno i Istočno kinesko more zone strateških tenzija. SAD i saveznici pokušavaju da balansiraju odbranu Tajvana i ekonomske interese, dok Kina povećava vojnu i diplomatsku aktivnost u regionu. Sukobi ili incidenti u toj oblasti mogu imati globalni ekonomski i bezbednosni uticaj, uključujući prekide u trgovini i energetskim tokovima.

Scenario: Kina izvršava blokadu Tajvana i sprovodi simulirane raketne napade u okolnim vodama. SAD i saveznici povećavaju vojno prisustvo, što dovodi do incidenta između američkih i kineskih brodova. Incident izaziva regionalnu krizu i prekide globalne trgovine, uključujući dragocene poluprovodnike i energente, što utiče na svetsku ekonomiju. Raste rizik od sukoba dve nuklearne svetske sile.

4. Politička i ekonomska nestabilnost u Africi

Sukobima u Sudanu ne vidi se kraj Foto: Tanjug/AP

Afrički kontinent se i dalje suočava sa brojnim unutrašnjim sukobima, uključujući Kongo, Etiopiju, Sudan i region Sahela. Ovi konflikti se dodatno komplikuju pod uticajem stranih sila, regionalnih rivalstava i prisustva privatnih vojnih kompanija, ali i ogranaka raznih terorističih organizacija. Politička nestabilnost često vodi do humanitarnih katastrofa i migracija, a međunarodna zajednica ima ograničene kapacitete da interveniše ili stabilizuje region.

Scenario: U Kongu i Etiopiji izbija kombinacija građanskog rata i lokalnih pobuna, dok strane kompanije i države pokušavaju da kontrolišu rudarske resurse. Humanitarna katastrofa eskalira, stotine hiljada izbeglica prelaze granice, dok regionalni sukobi privlače strane vojne savetnike, povećavajući rizik od međunarodnog sukoba.

5. Energetska kriza i ekonomska ranjivost Evrope

Evropa se suočava s izazovima u snabdevanju energijom zbog sankcija Rusiji, zavisnosti od uvoza i energetske tranzicije. Povećani troškovi, energetska nesigurnost i politička zavisnost od spoljnog faktora stvaraju tenzije među saveznicima. Uz to, klimatske promene dodatno destabilizuju proizvodnju i distribuciju energije, što može izazvati socijalne nemire i ekonomske probleme.

Scenario: Neočekivani talas ekstremne hladnoće poklapa se sa globalnom nestašicom isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG) zbog krize u Južnokineskom moru i zastoja na nekoliko ključnih LNG terminala. Katar privremeno smanjuje isporuke usled regionalnog sukoba s Iranom, dok SAD ograničavaju izvoz LNG-a zbog domaćih političkih pritisaka. Evropske države se suočavaju sa delimičnim gašenjem industrije, posebno u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Cene struje skaču na istorijski maksimum, a tržišta postaju nestabilna. Vlade pokušavaju da prioritetno obezbede gas za domaćinstva, što otvara političke sukobe između bogatijih i siromašnijih članica EU. Politički akteri krajnje desnice koriste situaciju da podignu rejting, optužujući Brisel za "energetsku nekompetentnost".

6. Nuklearne pretnje Severne Koreje i Irana

Kim Džong Un ne odustaje od nuklearnog naoružanja Foto- Ilustracija: Tanjug/AP, Shutterstock

Razvoj nuklearnog arsenala Irana i Severne Koreje, kao i sporost međunarodnih kontrolnih mehanizama, predstavlja ozbiljan izazov. U slučaju eskalacije, ovi akteri mogu destabilizovati Bliski istok i Istočnu Aziju, dok sankcije i diplomatski pritisci često imaju ograničen efekat. Nuklearna sposobnost država s autoritarnim režimima dodatno komplikuje regionalnu i globalnu stabilnost.

Scenario: Severna Koreja testira novu interkontinentalnu raketu koja pada nedaleko od japanske ekonomske zone. Japan i Južna Koreja podižu borbenu gotovost, a Vašington šalje dodatne razarače i nosače aviona u region. Raste rizik od nuklearnog sukoba. Takođe, Iran značajno povećava obogaćivanje uranijuma i stiže do nivoa koji izaziva alarm u Izraelu i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju. Iako Teheran ne objavljuje poseban tehnološki proboj, obaveštajne službe nekoliko zapadnih država procenjuju da Iran može da sklopi funkcionalnu nuklearnu napravu za manje od godinu dana. Izrael odgovara nizom žestokih vazdušnih udara po nuklearnim, ali i drugim vojnim i civilnim ciljevima koji mogu da se koriste u vojne svrhe. Iran uzvraća raketnim udarima direktno i preko posredničkih milicija u Iraku, Siriji i Jemenu, što podiže rizik od šire regionalne eskalacije. Dodatnu opasnost predstavlja mogućnost da Saudijska Arabija uz pomoć Pakistana postane nuklearna sila, što otvara novu trku u naoružanju na Bliskom istoku koja bi lako mogla da se otrgne kontroli.

7. Nova migrantska kriza i socijalni nemiri

Ratovi, klimatske promene, siromaštvo i ekonomske krize dovode do masovnih migracija. Evropske i azijske zemlje suočavaju se s izazovom kako da integrišu migrante, dok političke tenzije rastu. Masovne migracije često pogoršavaju populizam i jačaju krajnje desničarske pokrete, dodatno destabilizujući unutrašnju politiku država.

Scenario: Ratovi i klimatske nepogode dovode do milionskog talasa migranata prema Evropi. Granični incidenti prerastaju u nasilje, a nacionalističke partije preuzimaju vlast u ključnim zemljama EU, smanjujući vojnu i finansijsku podršku Ukrajini i destabilizujući EU.

8. Populizam, nacionalizam i slabljenje saveza

Foto-kolaž: Tanjug/AP/Darko Bandić

Krajnje desničarski i populistički pokreti jačaju širom Evrope i sveta, što ograničava sposobnost država da deluju kolektivno u krizama. NATO i EU se suočavaju sa sve većim pritiskom svojih članica da smanje vojna izdvajanja i preispitaju politiku prema sukobima, dok populistički lideri često imaju bliske veze s autoritarnim režimima.

Scenario: U Italiji, Poljskoj i Mađarskoj desničarske stranke blokiraju vojne i finansijske odluke EU, dok Rusija koristi situaciju za širenje propagande i ekonomskog uticaja. NATO je primoran da reorganizuje svoje snage zbog unutrašnjih nesuglasica saveznika.

9. Sukob na Arktiku zbog kontrole resursa

Topljenje leda otvara nove trgovinske rute, rudna i energetska nalazišta i povećava strateški značaj Arktika. To dovodi do tenzija između Rusije, koja militarizuje region, i NATO država koje pokušavaju da spreče rusku dominaciju.

Scenario: Tokom rutinske vojne vežbe NATO u Norveškom moru, ruska Severna flota presreće savezničku patrolu i dolazi do bliskog kontakta opasno blizu teritorijalnih voda Norveške. Ruski nuklearni bombarderi simuliraju napad kroz vazdušnu zonu blizu Aljaske, a američki i kanadski lovci poleću u presretanje. Kanada i SAD tada šalju dodatne razarače i podmornice, a NATO privremeno uspostavlja stalne patrole u Arktiku. Rusija odgovara raspoređivanjem taktičkih raketa na arhipelag Novaja Zemlja. Rezultat je najveća vojna kriza na Arktiku od kraja Hladnog rata, s povećanim rizikom od slučajnog sudara, pogrešne procene ili nenamernog otvaranja vatre, koji mogu dovesti do trećeg svetskog rata.

10. Klimatska kriza sa geopolitičkim posledicama

Ekstremne vremenske nepogode, suše, poplave i požari sve više utiču na proizvodnju hrane, vodne resurse i energetske lance. Posledice su ne samo lokalne, već se šire na globalni nivo kroz migracije, poremećaje u snabdevanju i političke konflikte. Klimatska nestabilnost dodatno komplikuje već postojeće geopolitičke tenzije i može poslužiti kao katalizator novih sukoba.

Scenario: Globalna suša u Brazilu, Indiji i jugoistočnoj Aziji smanjuje proizvodnju žitarica za više od 30%. Posledice su povećanje cena hrane, društveni nemiri i politička nestabilnost u više država, dok međunarodne organizacije pokušavaju da upravljaju globalnim nestašicama. Raste realan rizik od lokalnih, a možda i oružanih sukoba širih razmera.

(Telegraf.rs)