Hose Antonio Kast nasledio Gabrijela Borića: Čile otišao udesno

U drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu, koji je održan u nedelju, pobedio je Hose Antonio Kast iz krajnje desničarske Republikanske partije sa više od 58 odsto osvojenih glasova, dok je Žanet Harom, kandidatkinja Komunističke partije, koja je dosad bila na vlasti u Čileu, osvojila 42 odsto glasova i priznala poraz.

Kast je odneo odlučujuću pobedu u svom trećem pokušaju da dođe na čelo zemlje, prenosi BBC.

Preporučujemo

Njegova pobeda označava najveći zaokret udesno otkako je okončana vojna diktatura u Čileu 1990. godine, ocenjuje britanski javni servis i dodaje da Kast otvoreno pozdravlja bivšeg desničarskog diktatorskog lidera Čilea Augusta Pinočea.

U svom prvom govoru pristalicama kao predsednik, Kast je poručio da će se "Čile ponovo osloboditi kriminala, teskobe i straha".

"Kriminalci, delikventi - njihovi životi će se promeniti. Tražićemo ih, naći ćemo ih, sudićemo im, a onda ćemo ih staviti pod katanac", istakao je.

Kast je veliki poklonik američkog predsednika Donalda Trampa, čiji bi bliski saveznik mogao da postane, pošto su njegove politike odraz Trampovih, navodi BBC.

Novi predsednik je obećao da će podići pogranični zid na poroznoj granicii Čilea sa Peruom i Bolivijom, zatim maksimalno obezbeđene zatvore i masovne deportacije migranata bez dozvole, od kojih su mnogi iz Venecuele.

Pravo glasa na izborima imalo je gotovo 15,6 miliona birača u Čileu.

Hara je pobedila u prvom izbornom krugu u novembru sa 26,85 odsto glasova, ali je Kast pobedio nekoliko desničarskih rivala i završio na drugom mestu sa 23,92 odsto osvojenih glasova.

Iako je Čile jedna od najbezbednijih zemalja u Latinskoj Americi, nedavni porast organizovanog kriminala i imigracije je uznemirio biračko telo i postao glavna briga građana te zemlje.

Ovo pitanje je brzo postalo trn u oku levičarskog predsednika Gabrijela Borića, koji je došao na vlast na talasu rastućeg optimizma nakon široko rasprostranjenih protesta protiv nejednakosti i obećanja o izradi novog ustava.

Borić, kome je bio zabranjen još jedan reizbor, trudio se da se prilagodi, povećavajući finansiranje policijskih snaga, stvarajući operativne grupe posvećene borbi protiv organizovanog kriminala i raspoređujući vojsku na severnu granicu zemlje sa Peruom i Bolivijom, ali za mnoge birače to nije bilo dovoljno.

(Telegraf.rs/Tanjug)