Australija je imala "zlatni standard" u kontroli oružja: Masakr na plaži će dovesti do promene zakona

Skoro tri decenije australijski zakoni o oružju bili su među najstrožima i ujedno među najefikasnijima na svetu.

Međutim, sada u zajednici ima više vatrenog oružja po glavi stanovnika nego neposredno nakon masakra u Port Arturu, pri čemu najmanje 2.000 novih komada oružja svake nedelje zakonito ulazi u društvo, prenosi The Guardian.

Preporučujemo

Nakon stravičnog masakra u Port Arturu 1996. godine, u kojem je u Tasmaniji ubijeno 35 ljudi, tadašnja konzervativna vlada Australije suprotstavila se lobiju za oružje i uvela ograničenja koja su dovela do dramatičnog smanjenja broja komada oružja.

U gotovo presedanskom primeru nacionalne saradnje, savezna vlada je zajedno sa saveznim državama radila na ograničavanju poluautomatskog oružja, pooštravanju uslova za dobijanje dozvola i uvođenju novog zahteva da vlasnici oružja moraju da dokažu "opravdan razlog" za posedovanje.

Sada, posle terorističkog napada na plaži Bondi u Sidneju, kada je proteklog vikenda ubijeno 16 osoba, situacija će se najverovatnije promeniti.

Australijanci su s pravom bili ponosni na ranije sprovedene reforme, uvereni da je zajednica i dalje relativno bezbedna od oružanog nasilja i daleko od američke realnosti čestih masovnih pucnjava.

Nedeljni napad u Bondiju poljuljaće to poverenje i mogao bi primorati zemlju da se ponovo suoči sa svojim zakonima o oružju.

Policija je u ponedeljak ujutru potvrdila da je jedan od navodnih napadača bio registrovani vlasnik oružja i da je posedovao šest legalno nabavljenih komada vatrenog oružja.

Među zagovornicima strože kontrole oružja raste zabrinutost da je vatreno oružje i dalje previše lako dostupno, uprkos "zlatnom standardu" zakonodavnog okvira u toj zemlji.

Stručnjaci za bezbednost oružja upozoravaju na samozadovoljstvo, ukazujući na rastući broj oružja i slabosti u državnim i teritorijalnim zakonima koje se lako mogu iskoristiti ili dovesti do toga da legalno oružje završi u rukama kriminalaca.

Istovremeno, nove pretnje poput oružja štampanog 3D štampačem i rastući pokret suverenih građana predstavljaju nove izazove za sprovođenje zakona kada je u pitanju kontrola oružja.

Iako dobronamerne reforme iz 1996. godine imaju ogromnu javnu i političku podršku, u stvarnosti postoje elementi takozvanog nacionalnog sporazuma o vatrenom oružju koji još uvek nisu u potpunosti sprovedeni.

Obećani nacionalni registar, na primer, još nije stvarnost i, umesto nacionalno usklađenih zakona, Australijanci imaju različite zakone u različitim državama, a svi su nedosledno regulisani.

Odmah nakon masakra u Port Arturu, nacionalna amnestija je dovela do naglog pada broja vatrenog oružja u zajednici, ali sada u Australiji ima više od 4 miliona pušaka, skoro dvostruko više nego što je zabeleženo 2001.

Da, broj stanovnika se povećao u isto vreme, ali sada u zajednici ima veći broj oružja po glavi stanovnika nego nakon Port Artura, sa najmanje 2.000 novih komada vatrenog oružja koje legalno ulazi u zajednicu svake nedelje.

Upravo su ove brojke ono što je navelo lobi za oružje da se hvali da "pobeđuje" u borbi protiv dugogodišnjih represija u Australiji, pozivajući vlasnike oružja da postanu politički aktivniji kako bi dodatno omogućili svoju industriju.

Lobi je posebno uznemiren novim zakonima uvedenim u Zapadnoj Australiji prošle godine, koji su između ostalog ograničili broj oružja koje pojedinačni nosilac dozvole može da poseduje i pooštrili provere mentalnog zdravlja za nosioce dozvola.

Policija Zapadne Australije je predložila da novi zakoni budu "svetionik" koji bi druge države trebalo da slede, rekavši da postavljaju novi, viši standard za bezbednost zajednice.

I premijer Australije Entoni Albanese rekao je da će "potreba za strožim zakonima o oružju" biti na dnevnom redu sastanka nacionalnog kabineta.

"Staviću na dnevni red nacionalnog kabineta strože zakone o oružju, uključujući ograničenja broja oružja koje pojedinci mogu koristiti ili licencirati, kao i pregled licenci tokom određenog vremenskog perioda", rekao je Albanese i dodao:

"Okolnosti ljudi se menjaju. Ljudi se mogu radikalizovati tokom određenog vremenskog perioda. Licence ne bi trebalo da budu zauvek".

(Telegraf.rs)