Duboko u šumama Estonije NATO priprema zamku od betona za Putina

Duboko u šumama Estonije započela je realizacija projekta izgradnje mreže betonskih bunkera koji su projektovani tako da izdrže direktan pogodak ruske artiljerije!

Planirana je izgradnja mreže od ukupno 600 utvrđenih objekata, koji će biti napravljeni u mirnodopsko vreme kao deo strategije odbrane "okidača", a čiji je cilj zaštita najizloženijeg dela istočnog krila NATO od moguće invazije sa istoka, prenosi britanski The Telegraph.

Britanski dnevnik je došao u posed snimaka prvog od pet bunkera koji se ove nedelje postavljaju na tajnoj lokaciji u jugoistočnoj Estoniji, blizu ruske granice.

Linija bunkera predstavlja jedan deo slojevitog sistema odbrane koji će se prostirati oko 1.000 kilometara od severne granice Estonije pa sve do Poljske, sa namenom da brani baltičke države "od njihovog prvog centimetra" u slučaju ruskog napada.

Ranije tokom 2025. godine, zvaničnici za odbranu u regionu rekli su da ovaj desetogodišnji projekat, započet 2024. godine, možda neće biti završen na vreme.

Kao odgovor na planove Kremlja da poveća vojnu proizvodnju i ponovo rasporedi trupe na severoistočnu granicu NATO, uz pojačane hibridne napade, oni strahuju da bi mirovni sporazum u Ukrajini mogao značiti da se pažnja Moskve potom usmeri na Baltik.

"Naš cilj je da budemo što je moguće bolje pripremljeni da odbranimo našu državu od agresivnog suseda", rekao je Kristjan Halg, portparol estonskih odbrambenih snaga.

Sve tri male baltičke države - među kojima su još i Letonija i Litvanija, veoma su svesne svog nedostatka strateške dubine. Jednostavno rečeno, one ne mogu sebi da priušte gubitak bilo kakve teritorije.

"Onemogućavanje kretanja neprijatelja već od prvog metra neophodno je kako bi mu se uskratila operativna sloboda i omogućilo savezničkim snagama da budu efikasnije u odbrambenom položaju", rekao je Halg.

U narednih nekoliko meseci biće izgrađeno još 23 bunkera, zajedno sa 40 kilometara protivtenkovskih rovova, koji se već kopaju. Linija bunkera trebalo bi da bude završena najkasnije do 2027.

Bunkeri, svaki površine približno 35 kvadratnih metara, prvenstveno su projektovani da izdrže "direktne pogodke artiljerijskih granata kalibra 152 mm, koje najčešće koriste ruske oružane snage", rekao je gospodin Halg.

Upitan o ruskim smrtonosnim dronovima vrste "Šahid", koji se koriste u vazdušnim napadima na ukrajinske gradove, rekao je da će to "zavisiti od ugla udara".

Međutim, malo je verovatno da će bunkeri izdržati i klizne bombe, veoma razorne bombe slobodnog pada koje je Rusija koristila za napade na ukrajinsku odbranu i gradove na prvoj liniji fronta.

Estonija, Letonija i Litvanija će potrošiti po 80 miliona evra na Baltičku odbrambenu liniju, što je ogroman deo njihovih odbrambenih budžeta koji su, u odnosu na BDP, najveći u Evropi posle Poljske. Međutim, Estonija je ispred svojih suseda u fizičkoj implementaciji plana.

Kadi Kai Kolo, šefica odeljenja za infrastrukturu u Estonskom centru za odbrambene investicije, rekla je da je zemlja imala relativno "sreće" jer je veliki deo njene granice pokriven jezerom Peipus, kao i močvarnim terenom koji deluju kao "prirodne barijere".

Zatim, duž kopnene granice sa Rusijom, biće 40 "odbrambenih uporišta", koja će uključivati 14 betonskih bunkera, kontejnere za opremu, skloništa za zalihe, zmajeve zube od 1,5 tona, bodljikavu žicu i žičanu ogradu, otkrila je ona.

Ipak, planovi i dalje kasne godinu dana. Krajem 2024. godine, tokom procesa testiranja, direktan artiljerijski udar je teško oštetio strukturu prototipa bunkera.

"Dobili smo vredne povratne informacije i ispravili naše dizajne", rekla je Kolo, napominjući kako je proces takođe odložen odlučivanjem gde tačno treba da bude postavljen svaki bunker kako bi se najbolje branio od napada.

Druge pripreme su u toku. Estonska granična straža je već rasporedila poseban sistem za detekciju "zida dronova" duž delova granice.

Vojska je takođe fokusirana na nabavku radara i sistema protivvazdušne odbrane, što bi moglo da potraje godinama jer se Evropa suočava sa kritičnom nestašicom.

Rajmond Kaljulaid, šef estonske delegacije pri NATO, rekao je da postavljanje prvog bunkera predstavlja značajnu prekretnicu.

"To je samo jedan primer odlučnosti ovih država da zaštite našu slobodu i suverenitet od ruskog imperijalizma", naveo je i dodao:

"Nažalost, ne razumeju svi u Evropi koliko je ova situacija ozbiljna. Neki lideri razumeju, ali su poput zečeva u farovima automobila, nesposobni da reaguju i zapravo se angažuju umesto da samo pričaju o tome".

(Telegraf.rs)