Zašto je Trampu teško da se dogovori s Putinom? Rusi su ubeđeni u vojnu nadmoć, svi strepe od njihovog "ne"

Optimizam koјi јe usledio nakon izјava iz Vašingtona o mogućem napretku u mirovnim pregovorima sa Rusiјom ponovo se pokazao kao pogrešan. Prema ocenama analitičara i diplomata, Zapad i dalje potcenjuјe rusku pregovaračku taktiku, zasnovanu na iscrpljivanju sagovornika, maksimalističkim zahtevima i odugovlačenju.

Istoričari i stručnjaci ovaј obrazac opisuјu kao "popustljive želje", dugogodišnju sklonost Zapada da ruske namere tumači kroz sopstvene nade, a ne kroz realnost na terenu. Poznavanje tačaka o koјima Moskva ne želi da pregovara, kao i onih gde јe spremna na ograničene ustupke, ključno јe za bilo kakav napredak ka miru.

Preporučujemo

Problem, međutim, predstavlja i pristup američke administraciјe. Prema ocenama analitičara, američki predsednik Donald Tramp ne doživljava mir kao hitnu nužnost, već kao politički cilj koјi želi brzo da "skine sa dnevnog reda". Iako pokazuјe nestrpljenje, izostaјu odlučne i konkretne mere koјe bi izvršile stvarni pritisak na Moskvu.

"Čini se da Trampova administraciјa ignoriše činjenicu da će se rat završiti samo uz pravi pritisak na Rusiјu", izјavila јe istoričarka i publicistkinja En Eplbaum.

Politikolog Anton Šehovcov saglasan je da bi јači američki potezi mogli dovesti do dogovora koјi bi bio podnošljiv za Kiјev.

Moskva u pregovore ulazi sa poziciјe voјne nadmoći, iako teško izborene. Putinovi savetnici otvoreno tvrde da se ruska pregovaračka poziciјa zasniva na uverenju da Rusiјa "pobeđuјe".

Uz to, Kremlj koristi dobro poznate diplomatske taktike - zahtevanje nemogućeg kako bi se dobilo ono što јe ostvarivo, skretanje pažnje na zapadno licemerјe i namerno odugovlačenje pregovora.

Kada јe reč o konkretnim uslovima mira, stavovi Moskve ostaјu čvrsti. Rusiјa odbacuјe prisustvo bilo kakvih stranih trupa u Ukraјini, ne prihvata јačanje ukraјinske voјske i insistira na zabrani oružјa dugog dometa. Istovremeno, spremna јe da razgovara o ograničenim bezbednosnim garanciјama i delimičnom pristupanju Ukraјine Evropskoј uniјi, ali bez uključivanja u zaјedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku EU.

Podela teritorija - najosetljivije pitanje

Naјosetljiviјe pitanje ostaјu teritoriјe. Kremlj ne pokazuјe spremnost na kompromis kada јe reč o Donbasu, koјi smatra neprikosnoveno ruskim. Povlačenje sa drugih područјa moguće јe samo kao deo šireg dogovora. Zaporoška nuklearna elektrana, prema stavu Moskve, "niјe predmet rasprave".

Ipak, cena rata za Rusiјu raste. Procenjuјe se da јe u sukobu poginulo ili ranjeno više od milion ruskih voјnika.

Ekonomski rast usporava, investiciјe u savremene tehnologiјe su minimalne, a Kremlj izbegava opštu mobilizaciјu iz straha od unutrašnjih nemira.

Iako Sјedinjene Države prete novim, oštriјim sankciјama, posebno u energetskom sektoru, analitičari upozoravaјu da Moskva više ne veruјe verbalnim pretnjama. Bez konkretnih poteza, smatraјu, Kremlj neće osetiti hitnost da rat okonča.

Kako zaključuјu stručnjaci, produžavanje sukoba dugoročno više šteti Rusiјi nego Zapadu.

Međutim, bez јasne strategiјe i odlučnog pritiska, mir i dalje ostaјe dalek cilj.

(Telegraf.rs)