BLISKI ISTOK 2026. Krhki mir i novi sukobi na horizontu, od ovih "igrača" zavisi koliko će krvi biti proliveno

Bliski istok u 2026. godinu ulazi u stanju krhkog mira nakon eskalacije sukoba između Izraela i Irana 2025. i prve godišnjice sirijske tranzicije, te konačnog sklapanja primirja između Izraela i Hamasa.

Ipak, biskoistočni "večiti rivali" drže prst na okidaču i spremni su za novu rundu obračuna, a povoda za to i dalje ima mnogo, baš kao i žarišnih tačaka na kojima bi se sukobi lako mogli desiti. Štaviše, teško da barem nekoliko od ovih bliskoistočnih "buradi baruta" neće eksplodirati u 2026.

Analiza geopolitičkih rizika ukazuje na promenu fokusa sa konvencionalnih ratova između država ka sukobima preko posrednika i građanskim nemirima izazvanim borbom za resurse, ali i na neke klasične ratove. Iranski nuklearni program, sve jače rivalstvo regionalnih sila i problemi upravljanja u Levantu i Gazi predviđaju nestabilnu godinu.

Ovo su tačke žarišta i razlozi zbog kojih bi u 2026. tamo mogli da se dese novi žestoki sukobi:

Sirija: Ko će prvi da potegne?

Godinu dana nakon pada režima Bašara al Asada, prelazna vlada predsednika Ahmeda al-Šaraa suočava se s "kabinetom u senci tvrde frakcije Hajat Tahrir al-Šama (HTS) i lokalnim etničkim sukobima.

Da stvar bude još gora, interna podela omogućila je Islamskoj državi da uspostavi mobilne baze u Badiji i istočnom Eufratu, stvarajući fragmentisano bezbednosno okruženje.

Stručnjaci upozoravaju da neuspeh proširenja koalicije do sredine godine može izazvati novu sektašku krizu, uključujući moguće intervencije Turske i Izraela.

Sirija se součava sa scenarijem iz vestern filmova, u kojem svi stoje spremni da potegnu i čekaju ko će biti prvi.

Pored svih unutrašnjih problema s kojima se Sirija suočava, ona je i tlo potencijalnog direktnog ili indirektnog sukoba Turske i Izraela, pošto obe zemlje imaju veoma jak interes u tom delu sveta.

Iran: Nuklearni inat vodi u novi rat

Teheran je, kako navode razni izvori, povećao obogaćivanje uranijuma do 90% i spreman je na vojni sukob s Izraelom početkom 2026.

Ako diplomatske opcije propadnu, region bi mogao biti suočen sa "fazom 2" izraelsko-iranskog sukoba.

U "fazi 1" Iran se nije dobro proveo, pošto je prvo Izrael u seriji vazdušnih udara pobio dobar deo vojnog vrha Islamske Republike i nuklearnog naučnog kadra, da bi potom u poslednjem činu prošlogodišnje drame SAD sa svojim "nevidljivim" bombarderima B-2 izvršile snažne udare na iranska nuklearna postrojenja.

Zbog svega toga se za novi sukob Irana sa Izraelom, a veoma verovatno i SAD, može reži da je skoro pa "gotova stvar". Osim, naravno, ukoliko u Teheranu ne pronađu dovoljno jake saveznike koji bi ih zaštitili ili pomogli u odbrani. Kako stvari trenutno stoje, od toga za sada nema ništa.

Pojas Gaze: Zašto izbori neće ništa promeniti?

Od primirja u oktobru 2025. Pojas Gaze je i dalje u bezbednosnom vakuumu. Hamas se prema poslednjim izveštajima konsoliduje i regrutuje nove pripadnike, usput se boreći sa lokalnim klanovima za kontrolu nad ovim uskim delom zemlje na Bliskom istoku.

Jačanje Hamasa ponovo budi strahove od novih sukoba s Izraelom, odnosno od još jedne runde meča kojem se ni ne nazire kraj.

Palestinski predsednik Mahmud Abas je izjavio da bi predsednički i parlamentarni izbori trebalo da se održe "u roku od jedne godine nakon završetka rata u Gazi“, ali ta izjava konkretno ne određuje tačan datum i zavisi od završetka rata i političkog procesa.

Lokalni izbori za opštine i lokalne savete su planirani za 25. april 2026. i bili bi održani i u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ako se ne desi nešto nepredviđeno.

Ukoliko Hamas ostane na vlasti u Pojasu Gaze, bilo kakva mirovna priča biće teško zamisliva.

S druge strane, pobeda Fataha, koji je kudikamo umereniji od Hamasa i sklon diplomatiji i pregovorima s Izraelom, mogao bi da donese neku vrstu stabilnosti. Problem po Fatahpredstavlja to što mora da balansira sa stavovima radikalnijih palestinskih grupa, ali i stavovima javnog mnjenja koje je često protiv bilo kakvih ustupaka Izraelu.

Ali, s obzirom na to da Fatah ima veoma slab uticaj u Gazi i da za razliku od Hamasa tamo nema vlastite oružane snage ili ozbiljnu sigurnosnu strukturu, takva promena ne deluje realno.

Još jedan od problema predstavlja uporno nastojanje Turske da upadne u "izraelsko dvorište" i prikaže se kao regionalna sila, ako ne i nešto jače od toga - globalni igrač na kog se mora računati. Biće veoma zanimljivo gledati razvoj te situacije u 2026.

Jemen: U iščekivanju novih napada na Izrael

Jemenje poslednjih godina imao ne baš zanemarujuću ulogu u blikoistočnim sukobima. Kao jedan od, uz Hamas i Hezbolah, najvažnijih saveznika Irana u tomregionu, jemenski Huti su se ustoličili kao važan igrač.

Napadi na Izrael u znak podrške Palestincima u Gazi, kao i na brodove u Crvenom moru koji su povezali s jevrejskom državom, doveli su do više napada Izraela i SAD na njihove položaje.

Osim jedne izraelske akcije u kojoj je eliminisan gotovo čitav vrh hutske vlasti, većih udara nije bilo.

Ipak, ukoliko se i u novoj godini nastavi s takvim postupcima Huta, ne bi trebalo da bude iznenađenje ukoliko dođe i do veće vojne intervencije Zapada.

Liban: Sve zavisi od Hezbolaha

Iako su libanske vlasti više puta ponovile da će razoružati Hezbolah, ta militantna organizacija i dalje je veoma važan faktor.

I pored izraelskih vazdušnih udara, kao i čuvenog "napada pejdžerima", te eliminacije brojnih lidera te grupe, Hezbolah ostaje najmoćniji vojni akter u Libanu.

A sve dok postoji takav Hezbolah, postojaće i rizik sukoba s Izraelom. Pojednostavljeno rečeno, isti slučaj kao i sa Hamasom u Gazi.

Liban će i u narednoj godini biti u političkoj krizi zbog dugotrajnih sporova između stranaka i nemogućnosti formiranja stabilne vlade.

S obzirom na to da centralna vlast nema dovoljno jak uticaj, situacija se može smatrati veoma klimavom, odnosno da će se nastaviti politička paraliza i ekonomska kriza uz povremene lokalizovane sukobe između raznih verskih frakcija i eventualne izraelske vojne akcije protiv Hezbolaha, a što uvek sa sobom nosi rizik i od većeg i širog sukoba.

(Telegraf.rs)