Litvanija se sprema da digne mostove u vazduh: Ruska pretnja je konstantna

Litvanija se priprema da digne u vazduh ključne mostove duž svoje istočne granice kao deo šireg napora da se uspore invazivne snage u slučaju napada Rusije ili Belorusije.

Kao deo tekućih napora za jačanje odbrane od potencijalno neprijateljskih suseda, Litvanija je u julu pristala na niz pojačanih mera utvrđivanja koje se sada sprovode.

Preporučujemo

To je uključivalo opremanje strateški važnih mostova u blizini granica sa Belorusijom i Rusijom inženjerskim strukturama koje bi omogućile postavljanje eksploziva ako je potrebno. Mostovi bi tada mogli biti srušeni u slučaju upada, što bi pomoglo u usporavanju napredovanja vojnih snaga.

Litvanske oružane snage su za javni servis LRT rekle da su mostovi odabrani na osnovu prisustva prirodnih prepreka i njihovog strateškog značaja u okviru odbrambenog sistema zemlje.

Vojska je takođe uspostavila nekoliko desetina lokacija blizu istočne granice za skladištenje protivtenkovskih i drugih prepreka. Pored toga, u toku su radovi na sadnji drveća radi zaštite duž ključnih puteva i na produbljivanju kanala za navodnjavanje, koji bi funkcionisali kao rovovi i dodatne protivtenkovske barijere.

"Litvanske oružane snage su uvek iznosile isti stav", rekao je za LRT major Gintautas Čiunis, šef Centra za medijske operacije vojske.

"Prvo, da dugoročno ruska pretnja ostaje konstantna. To je jedan od nedostataka sa kojima je litvanska država živela stotinama godina i, najverovatnije, nastaviće da živi. Drugo, zbog tog zaključka, stalna pripremljenost je neophodna, i što je intenzivnija, veća je verovatnoća postizanja efikasnog odvraćanja", rekao je on.

Populistički političari i njihove pristalice u Litvaniji optužili su vladine zvaničnike za "ratno huškanje", ali odbrambene mere odražavaju korake koje su preduzele druge zemlje na istočnom krilu NATO-a kao odgovor na potpunu invaziju Rusije na Ukrajinu 2022. godine.

S obzirom na to da neki obaveštajni izveštaji sugerišu da bi Moskva mogla biti spremna da napadne NATO do kraja decenije, Čiunis je naglasio važnost pokazivanja da se pripreme sprovode bez izazivanja panike.

"Pripreme za sukob moraju se u društvu posmatrati kao redovna, dugoročna aktivnost kao i svi drugi aspekti života. Primećujemo da najveći pozitivan odgovor ne dolazi od 'dobrih vesti' (na primer, 'nema pretnje; svi smo bezbedni'), već od doslednog stava i blagovremenog predstavljanja stvarnih činjenica, zajedno sa procenom šta te činjenice znače", rekao je on.

Finska, koja deli granicu od 1.340 kilometara sa Rusijom, decenijama priprema takve odbrambene mere. Prošle godine, finski predsednik Aleksandar Stub je rekao da u Evropi treba da bude više akcije, a manje priče.

"Malo me brine ova prilično ratoborna priča o tome kako će Rusija testirati Član 5 [NATO-a] i da je Evropa sledeća na redu. Trebalo bi da se pripremimo za to, ali je to veoma malo verovatno. Ono na šta pozivam sve evropske države jeste da postanu više kao Finska. Drugim rečima, spremnije. Morate se pripremiti za najgore kako biste ga izbegli", rekao je Stub u aprilu.

(Telegraf.rs)