Sudbinski 3. januar: Na ovaj dan su pali i Norijega i Maduro

Dok se nad Karakasom još uvek sleže dim nakon serije snažnih eksplozija, svetom je odjeknula vest koju je rano jutros, u subotu 3. januara 2026. godine, objavio američki predsednik Donald Tramp: Nikolas Maduro je uhapšen. U operaciji elitnih jedinica, za koju se veruje da je uključivala i jedinicu Delta Force, Maduro i njegova supruga Silija Flores privedeni su i odmah prebačeni van granica Venecuele, gde će se suočiti sa američkim pravosuđem, kako je naveo državni sekretar SAD Marko Rubio.

Ono što ovaj događaj čini dodatno dramatičnim jeste i istorijska koincidencija. Maduro je uhapšen istog dana kada se obeležava godišnjica pada još jednog latinoameričkog lidera, panamskog diktatora Manuela Norijege.

Preporučujemo

Duhovi prošlosti

Pre tačno 36 godina, 3. januara 1990. godine  svet je gledao slične prizore. Manuel Norijega, čovek koji je tokom osamdesetih godina vladao Panamom, bio je nekadašnji ključni saveznik SAD i doušnik CIA.

Agenti američke službe DEA (Uprava za suzbijanje narkotika) odvode Manuela Norijegu, faktičkog panamskog diktatora, nakon što se 3. januara 1990. predao američkoj vojsci. Foto: Peter Heimsath / Shutterstock Editorial / Profimedia

Međutim, kada su optužbe za trgovinu narkoticima postale preveliki teret za Vašington, prijateljstvo se pretvorilo u neprijateljstvo.

Tadašnji predsednik Džordž Buš stariji naredio je invaziju na Panamu krajem 1989. godine. Norijega je pokušao da izbegne pravdu krijući se u ambasadi Vatikana, dok su američke snage ispred zgrade puštale zaglušujuću rok muziku kao taktiku u okviru psihološkog rata. Norijega se predao upravo 3. januara 1990. godine.

Njegov životni put nakon toga bio je obeležen rešetkama: proveo je 20 godina u američkom zatvoru, zatim je izručen Francuskoj zbog pranja novca, da bi na kraju preminuo u rodnoj Panami 2017. godine, služeći kazne za ubistva i korupciju.

Madurova sudbina

Danas, decenijama kasnije, Nikolas Maduro se suočava sa gotovo identičnom optužnicom. Kao i Norijega, Maduro je od strane Vašingtona označen kao vođa narko-kartela ("Kartela sunca"), a cena za njegovu glavu je uoči hapšenja narasla na rekordnih 50 miliona dolara.

Foto: Tanjug/AP

Današnji napadi, koji su počeli oko dva sata ujutru po lokalnom vremenu u Karakasu, pogodili su strateške vojne objekte u državama Miranda, Aragua i La Gvaira.

Iako je venecuelanski ministar odbrane Vladimir Padrino Lopez pozvao na "zid otpora", munjevita akcija američkih snaga očigledno je bila prebrza za reakciju lokalnih snaga bezbednosti.

Simbolika 3. januara je zapečaćena - dan koji je nekada označio kraj Norijege, sada će ostati upamćen i kao dan pada Nikolasa Madura.

(Telegraf.rs)