Tajni sastanci u Dohi, mesecima se odlučivalo o sudbini Madura: "To je posao iznutra, izdali su ga i predali!"

U sobi za sastanke u Dohi, nekih 12.000 kilometara od Karakasa, mesecima su se vodili tajni razgovori o budućnosti Venecuele, bez njenog dugogodišnjeg diktatora Nikolasa Madura.

Visoki predstavnik katarske kraljevske porodice je delovao kao most između režima i Donalda Trampa, dok je američki predsednik gradio armadu kako bi izvršio pritisak na venecuelanskog lidera da se preda.

Međutim, ono što je zanimljivo jeste da Maduro nije učestvovao u tim tajnim sastancima u Dohi. Umesto njega, za stolom su bili njegova potpredsednica Delsi Rodrigez i njen brat Horhe Rodrigez, jedan od najuticajnijih ljudi režima.

Prema pisanju Miami Heralda, koji ima jake kontakte u Latinskoj Americi, Rodrigez se obratila Vašingtonu kako bi se predstavila kao "prihvatljivija" alternativa Madurovom režimu. Sada vlada Venecuelom uz Trampovo odobrenje.

Operacija iznutra

Detalji sastanka pojačali su sumnje da je Madurovo uklanjanje bilo "delo iznutra", plan koji bi ostavio predsednicu na vlasti, sposobnu da vodi tranziciju bez potpunog rušenja države i izazivanja nereda.

Izveštaji iz oktobra kažu da Rodrigez nudi "madurizam bez Madura", svojevrsni "light" režim.

U subotu je Donald Tramp izjavio da će SAD sada "voditi" Venecuelu kroz prelaznu vladu na čelu s Rodrigez, dok se pripremaju da američke naftne kompanije uđu i započnu vađenje nafte, piše Telegraph.

"Ona je u suštini spremna da uradi ono što smatramo da je neophodno da Venecuela ponovo postane velika", rekao je Tramp novinarima o Rodrigez, koja se suočila sa američkim sankcijama tokom prve Trampove administracije zbog svoje uloge u potkopavanju venecuelanske demokratije.

Francisco Santos Kalderon, bivši potpredsednik Kolumbije, u nedelju je sugerisao da je cela operacija uklanjanja Madura bila "posao iznutra uz pomoć Rodrigez".

Santos je rekao da je "apsolutno siguran" da je Rodrigez izdala Madura dopuštajući da ga SAD zarobe bez puno borbe.

"Nisu ga sklonili, predali su ga. Apsolutno sam siguran da ga je Delsi Rodrigez predala", rekao je Santos, bivši kolumbijski ambasador u SAD-u.

"Očigledno je da moraju da postave temelje. Predsednik Tramp kaže da će Delsi biti ta koja će voditi tranziciju, tako da će Delsi biti ta koja će voditi tranziciju. Ona je veoma jasna u vezi sa ulogom koju će igrati i pokušaće da zaradi malo nezavisnosti", dodao je Santos.

Zaista, gospođa Rodrigez, 56-godišnja advokatica sa vezama u naftnoj industriji, deluje kao savršen kandidat za saradnju sa SAD.

Rodrigez je bila zamenica Madura od 2018. godine. Ušla je u vladu ubrzo nakon izbora Uga Čaveza 1999. godine, stalno se penjući kroz stubove vlasti.

Obavljala je funkciju ministra spoljnih poslova, predsednice ustavotvorne skupštine, a dok je bila potpredsednica, obavljala je i funkcije ministra za naftu i finansije.

Kako piše The Telegraph, Rodrigez može da ukaže na svoju porodičnu istoriju kao revolucionarni dokaz. Njen otac je jednom predvodio operaciju otmice američkog biznismena kao deo komunističke gerilske grupe koja je optužila čoveka da je operativac CIA-e.

Njen brat Horhe je još jedna visoka ličnost u sistemu i trenutno predsedava zakonodavnom skupštinom zemlje.

Ona i njen brat, koji je bio centralna figura u nedavnim pregovaračkim naporima sa SAD, postali su "moćni duo" u režimu, prema rečima Pedra Garmendija, analitičara političkog rizika i geopolitike iz Venecuele.

"Oboje su naučili da žive i napreduju pod pritiskom i sankcijama SAD", rekao je on.

Preuzimanje vlasti od strane Rodrigez bila je jedna od dve opcije koje su katarski posrednici predstavili SAD, objavio je Miami Herald, pozivajući se na neimenovane izvore, a druga je Migel Rodrigez Tores, penzionisani general koji je trenutno u egzilu.

Smatra se da Rodrigez ima "značajan odnos" sa članovima katarske kraljevske porodice i da krije deo svoje imovine u zemlji, što znači da je Doha bila prirodan izbor da deluje kao posrednik između nje i SAD.

Tokom jednog sastanka u katarskoj prestonici, visoki član kraljevske porodice priznao je da oni deluju kao most između Karakasa i Vašingtona po pitanju "obaveštajnih pitanja i pitanja ekonomske saradnje", objavio je Miami Herald.

Predloge za "Madurizmo bez Madura" predstavio je Beloj kući Ričard Grenel, jedan od specijalnih izaslanika Trampa, koji se sastao sa Madurom u januaru prošle godine.

Početni plan predstavljen u aprilu pozivao je Madura da se povuče, ostane u Venecueli i omogući američkim kompanijama pristup venecuelanskoj nafti.

Zauzvrat, SAD bi povukle krivične optužbe protiv venecuelanskog predsednika, a Rodrigez bi preuzela vlast.

Ali taj predlog nije zaživeo, a Rubio je tvrdio da SAD ne treba da se zadovolje ni sa čim manjim od promene režima.

Drugi predlog, predstavljen u septembru, predložio je da Rodrigez predvodi prelaznu vladu dok Maduro traži egzil u Kataru ili Turskoj.

I ovo su SAD odbile, verujući da će kriminalne strukture režima jednostavno biti preoblikovane pod novim rukovodstvom. "Light kartel nije bio održiva opcija", rekao je jedan izvor.

Izveštaji o sastancima između tima Rodrigez i Amerikanaca su utihnuli pred kraj godine.

U međuvremenu, posrednici su uveravali Trampovu administraciju da će ona promovisati američke energetske investicije, što je čini lakim izborom za vođenje barem prelazne vlade.

Međutim, američki zvaničnici su rekli da će njihov odnos sa prelaznom vladom biti zasnovan na tome da li će Rodrigez delovati po njihovim pravilima i upozorili su da bi mogli preduzeti dalje vojne akcije ako ona ne bude poštovala američke interese.

U subotu uveče, Rodrigez se pojavila na državnoj televiziji i zauzela prkosan ton.

"Zahtevamo trenutno oslobađanje predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge, Silije Flores", rekla je.

Čini se da je Tramp potisnuo Mariju Korinu Mačado, liderku opozicije u Venecueli koja je prošle godine osvojila Nobelovu nagradu za mir.

Tramp je rekao da Mačado nema podršku u zemlji da preuzme vlast od Madura, na užas njenih pristalica.

Izveštaji sugerišu da njen tim nije uspeo da ubedi Vašington da imaju kapacitet da preuzmu kontrolu nad državnim aparatom, prvenstveno zato što nisu imali podršku venecuelanske vojske.

(Telegraf.rs)