Danci misle da znaju kako bi Tramp pokušao da uzme Grenland, ovo je scenario: "U jednoj kasnonoćnoj objavi..."

Danski službenici veruju da imaju spreman scenario prema kojem bi Donald Tramp mogao pokušati da preuzme Grenland. U jednoj kasnonoćnoj objavi na društvenoj mreži Truth Social, predsednik objavljuje da je danska teritorija sada američki "protektorat".

Budući da ni Danska ni njeni evropski saveznici nemaju vojnu silu da spreče SAD u zauzimanju ostrva, nemoćni su odupreti se Trampovoj sumnjivoj tvrdnji. U situaciji gde vodeća članica NATO-a polaže pravo na suverenu teritoriju druge, savez je paralizovan. Tvrdeći da je posedovanje devet desetina zakona, Tramp jednostavno proglašava da Grenland sada pripada SAD, piše The Atlantic.

Preporučujemo

Ovaj sled događaja, koji su danski službenici i sigurnosni stručnjaci predlagali poslednjih meseci, možda je još prošlog petka izgledao pomalo nerealno. Međutim, do vikenda - nakon svrgavanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i Trampovog naknadnog insistiranja da Sjedinjene Države sada "vode" Venecuelu - činio se mnogo manje neverovatnim.

Mesecima su Danci zabrinuto razmatrali drske najave Trampove administracije o aneksiji Grenlanda, bilo silom, prisilom ili pokušajem da se lokalno stanovništvo od oko 56.000 ljudi pridobije obećanjem o udelu u budućim rudarskim poslovima. Sada ti strahovi eskaliraju.

Ubrzo nakon što su američke snage zarobile Madura, Kejti Miler, bivša službenica Bele kuće i supruga visokog Trampovog savetnika Stivena Milera, objavila je na Iksu kartu Grenlanda prekrivenu američkom zastavom uz natpis "USKORO".

Danski službenici, kako piše The Atlantic, bili su besni, ali i duboko uznemireni. Sledećeg jutra Tramp je u intervjuu za The Atlantic ponovo potvrdio svoje namere.

"Grenland nam treba, apsolutno", rekao je.

Premijerka Danske: Treba ga shvatiti ozbiljno

Evropski čelnici godinama su umanjivali Trampove ekspanzionističke izjave i nastojali da ih ignorišu. No nakon događaja u Venecueli to se promenilo. Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je da se Trampove pretnje više ne mogu olako shvatati.

"Nažalost, mislim da američkog predsednika treba shvatiti ozbiljno kada kaže da želi Grenland", rekla je za dansku javnu televiziju DR.

Iako su američki službenici i Trampovi saveznici umanjivali mogućnost vojne akcije, sam Tramp nikada nije isključio upotrebu sile. Stiven Miler rekao je za CNN da vojna akcija ne bi bila potrebna jer "niko neće ratovati protiv SAD-a zbog Grenlanda", dodajući da teritorija "treba da pripada SAD". No, ako bi američke snage zaista ušle na grenlandsku teritoriju, NATO bi se, prema oceni evropskih službenika, praktično raspao u tom trenutku.

"Ako Sjedinjene Države napadnu drugu članicu NATO-a, sve prestaje", rekla je Frederiksen.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful podsetio je da Grenland potpada pod član 5. NATO-a, prema kojem je napad na jednu članicu napad na sve.

"Grenland je deo Kraljevine Danske. A budući da je Danska članica NATO-a, Grenland u načelu takođe potpada pod kolektivnu odbranu", rekao je.

No jedan evropski službenik bio je direktniji: "Nećemo moći osbraniti Grenland. Pa šalite se."

Podrška Trampu na Grenlandu postoji, ali je ograničena

Zagovornici Trampovih ambicija oduševljeni su američkom operacijom u Venecueli. Jergen Boasen, najistaknutiji Trampov pristalica na Grenlandu, rekao je za The Atlantic da Trampov interes vidi kao "veliku priliku i novi početak" za ostrvo. Boasen, poznat po MAGA kapama i majicama s Trampovim likom, tvrdi da Grenlanđani žele nezavisnost od Danske i od "danskih elita" koje, kako kaže, ne govore lokalni jezik niti razumeju kulturu, prenosi Index.

Ipak, ankete ne pokazuju široku podršku zameni danske zastave američkom. Boasen tvrdi da se mnogi boje javno izjasniti zbog mogućih profesionalnih i političkih posledica. Rekao je i da su danske vlasti ugasile njegovu Fejsbuk stranicu, što se, kako navodi The Atlantic, nije moglo potvrditi jer je stranica i dalje dostupna.

"Tramp je čuo da ljudi pate. On je naš spasitelj u ovom trenutku", rekao je Boasen.

Evropski čelnici reagovali su oštro. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je za Sky News da "o budućnosti Grenlanda mogu odlučivati samo Grenland i Kraljevina Danska". Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro poručio je da "Grenland nije ni na prodaju ni za otimanje".

Pritisak preko Ukrajine i strah od američke odmazde

Rufus Giford, bivši američki ambasador u Danskoj, rekao je za The Atlantic da su Danci zbunjeni Trampovim stvarnim namerama. Prema njegovoj proceni, najizglednije je da Tramp koristi američka sigurnosna jamstva Ukrajini kao polugu pritiska na evropske zemlje, uključujući Dansku, kako bi prihvatile američke planove za Grenland.

Bivši visoki američki službenik u Evropi rekao je da su se NATO-ovi čelnici dugo suzdržavali od jasnog protivljenja Trampovim teritorijalnim ambicijama zbog straha da bi Tramp mogao uzvratiti smanjenjem podrške Ukrajini, uključujući razmenu obaveštajnih podataka i isporuku oružja.

Panika je, prema istim izvorima, počela pre godinu dana, kada je Donald Tramp junior posetio Nuk. Poseta je imala gotovo karnevalsku atmosferu, ali su mnogi Grenlanđani taj dolazak doživeli kao izraz kolonijalnog mentaliteta. Iako su se kasnije pojavile glasine da je Tramp junior delio novac beskućnicima, to nije bilo tačno, iako im je, prema Boasenovim rečima, platio ručak.

Nakon toga se činilo da je Tramp odustao od ideje, no situacija se ponovo zaoštrila u decembru, kada je imenovao guvernera Luizijane Džefa Landrija za posebnog izaslanika za Grenland te svog saveznika Toma Dansa na čelo arktičke istraživačke komisije.

Operacija u Venevueli, zaključuje The Atlantic, pokazala je da je Tramp spreman potkrepiti svoje zahteve vojnom silom. Ljudi bliski predsedniku tvrde da je oduševljen uspehom intervencija u Iranu, Nigeriji i Venecueli te da se neće ustručavati ponovo da posegne za silom ili barem pretnjom sile.

"Neka se muče", rekao je jedan Trampov saveznik za The Atlantic. "Možda ćemo ga uzeti, možda ne. Ali nakon onoga što se dogodilo u Karakasu, želite li stvarno proveravati da blefiramo?"

Zapadne diplomate i sigurnosni službenici s kojima je razgovarao The Atlantic upozoravaju da bi vojno prisvajanje teritorija saveznika imalo teške posledice za transatlantske odnose. Danski zastupnici ističu da je cela ideja apsurdna jer bi SAD sve svoje sigurnosne ciljeve mogao ostvariti saradnjom s Danskom, saveznikom koji je i tokom Hladnog rata omogućio američku vojnu prisutnost na ostrvu.

"Ako Amerikanci žele novu bazu, neka samo kažu gde", rekao je jedan danski zastupnik. "Ako žele radar, mogu ga postaviti."

Na kraju, danski službenici podsećaju i na Trampovu poruku da je Danska "pojačala sigurnost dodavanjem još jedne pseće zaprege".

Upravo ta elitna jedinica, poznata kao Sirius Patrol, decenijama patrolira nemilosrdnim arktičkim uslovima i, kako kažu Danci, obavlja posao koji bi malo koja vojska na svetu mogla izdržati.

"Vrlo malo američkih vojnika", rekao je jedan danski zakonodavac, "preživelo bi onde nedelju dana."

(Telegraf.rs)