Ovo je plan Evrope za obranu Grenlanda od Trampa: Četiri su opcije, jedna od njih je VOJNA

Pretnje američkog predsednika Donalda Trampa o preuzimanju Grenlanda u evropskim vladama više se ne doživljavaju kao puka retorika, već kao ozbiljna mogućnost.

Politički vrh, koji je donedavno ignorisao pojačane izjave američkog predsednika, sada očajnički traži način kako da ga zaustavi, piše Politico.

Preporučujemo

Da je situacija alarmantna, potvrđuju i diplomatski izvori iz EU.

"Moramo biti spremni za direktnu konfrontaciju sa Trampom. On je u agresivnom modu i moramo biti spremni", izjavio je jedan diplomata upoznat sa raspravama.

Tenzije su dodatno porasle nakon što je američki šef diplomatije Marko Rubio najavio da će sledeće nedelje sa danskim zvaničnicima razgovarati o američkoj akviziciji Grenlanda, a Bela kuća poručila da bi preferirala pregovore, ali ne isključuje ni vojnu opciju.

Kao odgovor, evropski diplomatski napori su se intenzivirali. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro potvrdio je da je sa kolegama iz Nemačke i Poljske razgovarao o zajedničkom evropskom odgovoru.

"Ono što je u pitanju jeste pitanje kako Evropa, EU, može biti ojačana da odvrati pretnje i pokušaje ugrožavanja svoje bezbednosti i interesa. Grenland nije na prodaju niti za uzimanje… stoga pretnje moraju prestati", rekao je Baro novinarima.

Politico je razgovarao sa brojnim zvaničnicima, diplomatama i stručnjacima kako bi istražio koje opcije Evropa ima na raspolaganju. Osećaj nemoći je, navodi Politico, sveprisutan.

"Svi su potpuno zapanjeni i nesvesni čime zapravo raspolažemo. Niko zapravo ne zna šta da uradi jer Amerikanci mogu da rade šta god žele. Ali potrebni su nam odgovori na ova pitanja odmah. Ne možemo da čekamo tri, pet ili sedam godina“, rekao je bivši danski poslanik.

Foto: Shutterstock

Opcija 1- Potraga za kompromisom

Tramp svoju želju za Grenlandom pravda vitalnim bezbednosnim interesima SAD-a i optužuje Dansku da ne čini dovoljno kako bi ga zaštitila od rastuće kineske i ruske vojne aktivnosti na Arktiku. Zbog toga bi pregovaračko rešenje, koje bi Trampu omogućilo da se predstavi kao pobednik, a Danskoj i Grenlandu da sačuvaju obraz, moglo biti najbrži izlaz iz krize.

Bivši visoki zvaničnik NATO-a predložio je da bi Savez mogao da posreduje između strana, kao što je to činio u sporovima između Turske i Grčke. Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker izjavio je da Tramp i njegovi savetnici ne veruju da je Grenland adekvatno obezbeđen.

"Kako se led topi i kako se otvaraju rute na Arktiku i Visokom severu… Grenland postaje veoma ozbiljan bezbednosni rizik za kopno Sjedinjenih Američkih Država.“ Saveznici stoga razmatraju nove ponude Trampu, poput ubrzanja odbrambene potrošnje na Arktiku, održavanja više vojnih vežbi i raspoređivanja trupa radi umirivanja SAD-a. Dvojica diplomata pomenula su i mogućnost uspostavljanja šeme „Arktička straža“, po uzoru na postojeće inicijative na istoku Evrope.

Trampa privlače i ogromna mineralna nalazišta, kao i potencijalne rezerve nafte i gasa. Međutim, eksploatacija resursa u negostoljubivom terenu izuzetno je teška i skupa. Danski izaslanici godinama su bezuspešno zagovarali evropska ulaganja u Grenland, ali se sada, prema rečima jednog diplomate EU, taj stav počinje da menja.

Opcija 2- Finansijska injekcija Grenlandu

Trampova administracija otvoreno je podržala grenlandski pokret za nezavisnost, sa idejom da bi ostrvo, nakon odvajanja od Danske, potpisalo sporazum sa SAD-om i bilo preplavljeno američkim novcem. Iako ne isključuje vojnu silu, Tramp insistira da bi Grenland radije preuzeo dobrovoljno. EU i Danska stoga pokušavaju da ubede Grenlanđane da im mogu ponuditi bolji dogovor.

Prema nacrtu predloga Evropske komisije, Brisel planira da više nego udvostruči svoju potrošnju na Grenland od 2028. godine. U sedmogodišnjem periodu potrošnja bi porasla na 530 miliona evra, a ostrvo bi moglo da se prijavi i za dodatna 44 miliona evra iz fondova EU. Podrška, koja je do sada bila usmerena na socijalnu zaštitu i obrazovanje, proširila bi se i na razvoj kapaciteta za eksploataciju mineralnih sirovina.

"Imamo mnogo, mnogo ljudi ispod granice siromaštva, infrastruktura na Grenlandu zaostaje, a naši resursi se uglavnom eksploatišu bez dobre dobiti za Grenland, već pre svega za danske kompanije", rekao je Kuno Fenker, grenlandski opozicioni poslanik koji podržava nezavisnost. Atraktivna ponuda Danske i EU mogla bi biti ključna da Grenlanđane zadrži van američkog domašaja.

Opcija 3- Ekonomski protivudar

Još od Trampovog prvog mandata u Evropi se intenzivno razmišlja o bezbednosti bez aktivnog učešća SAD-a.

"To je teško, ali je moguće. Ali ne znam da li je iko ozbiljno razmišljao o obezbeđivanju evropske bezbednosti protiv Amerike. To je jednostavno ludo", rekao je Tomas Krozbi, američki vojni stručnjak sa Kraljevskog danskog odbrambenog koledža.

EU na raspolaganju ima moćan alat - Instrument protiv prinude, svojevrsnu "trgovinsku bazuku" stvorenu upravo nakon prve Trampove administracije. On omogućava Uniji da uzvrati na trgovinsku diskriminaciju. Brisel je već pretio njegovom primenom, ali je odustao nakon postizanja dogovora. S obzirom na to da SAD i dalje nameće carine, EU bi mogao ponovo da aktivira taj mehanizam.

"Imamo izvoz u Sjedinjene Države nešto iznad 600 milijardi evra, a za oko jednu trećinu te robe imamo tržišni udeo veći od 50 odsto i potpuno je jasno da je to moć u našim rukama", istakao je Bernd Lange, predsednik Odbora za trgovinu Evropskog parlamenta. Međutim, ključno je pitanje da li bi Tramp ovoga puta poverovao da je EU ozbiljan.

Opcija 4- Slanje vojske

Ako se SAD odluči za vojnu opciju, Evropa bi malo toga mogla da učini.

"Neće preventivno napasti Amerikance… jer bi to bio čin rata", objasnio je Krozbi.

Ipak, prema danskoj trajnoj naredbi iz 1952. godine, u slučaju napada na dansku teritoriju, vojska bi trebalo "odmah da započne borbu, bez čekanja ili traženja naređenja".

Jedan diplomata EU sugeriše da bi evropske zemlje, na zahtev Danske, trebalo da razmotre slanje snaga na Grenland kako bi povećale potencijalnu cenu američke vojne akcije. Iako te snage ne bi mogle da zaustave invaziju, delovale bi kao sredstvo odvraćanja.

"Mogli biste imati efekat u kojem postoje grupe ljudi koje su fizički na putu, poput situacije na Trgu Tjenanmen, što bi potencijalno primoralo američku vojsku da upotrebi silu ili da se povuče", rekao je Krozbi.

Međutim, upozorava da takva strategija nosi visoku cenu: "Ovo je potpuno neistraženo područje, ali je sasvim moguće da će ljudski životi biti izgubljeni u pokušaju odbijanja američkog zahteva za kontrolu nad Grenlandom."

(Telegraf.rs)