Gerilske milicije i karteli koriste vakum u vlasti posle hapšenja Madura: Venecuela na ivici kolapsa

Venecuela se nalazi na ivici kolapsa nakon što su SAD zarobile i uhapsile bivšeg predsednika Nikolasa Madura, dok naoružane milicije, gerilske grupe i kriminalne mreže ugrožavaju put ka stabilnosti, navodi se u najnovijim izveštajima.

Dok privremena predsednica Delsi Rodrigez preuzima kontrolu, uz podršku administracije predsednika Donalda Trampa, analitičari upozoravaju da je zemlja u potpunosti prezasićena teško naoružanim kriminalnim grupama sposobnim da osujete svaki napredak ka stabilnosti, prenosi Fox News.

Preporučujemo

"Sve naoružane grupe imaju moć da sabotiraju bilo kakav oblik tranzicije, samim uslovima nestabilnosti koje mogu da stvore", rekao je Andrej Serbin Pont, vojni analitičar i direktor think-tanka "Cries" sa sedištem u Buenos Ajresu, za Financial Times.

"Paradržavne oružane grupe prisutne su širom čitave teritorije Venecuele", dodao je on.

Stručnjaci navode da Delsi Rodrigez mora da zadrži na svojoj strani dvojicu najmoćnijih tvrdolinijaša režima: ministra unutrašnjih poslova Diosdada Kabelja i ministra odbrane Vladimira Padrina.

"Fokus je sada na Diosdadu Kabelju", rekao je venecuelanski vojni strateg Hoze Garsija za Rojters, "jer je on najideološkiji, najnasilniji i najnepredvidljiviji element venecuelanskog režima".

"Delsi Rodrigez mora da hoda po ivici žice", rekao je Fil Gunsen, analitičar Krizne grupe u Karakasu.

"Oni nisu u poziciji da postignu bilo kakav dogovor sa Trampom ukoliko ne dobiju odobrenje ljudi sa oružjem, a to su u suštini Padrino i Kabeljo".

Od Madurovog uklanjanja sa vlasti, milicije lojalne vladi, poznate kao "kolektivos", raspoređene su širom Karakasa i drugih gradova kako bi sprovodile red i gušile neslaganje.

"Budućnost je neizvesna, kolektivosi imaju oružje, kolumbijska gerila je već ovde u Venecueli, tako da ne znamo šta će se desiti. Vreme će pokazati", rekao je Osvaldo (69) vlasnik prodavnice.

Kako je ranije objavljeno, naoružani motociklisti i maskirani egzekutori podigli su kontrolne punktove u prestonici, proveravajući telefone i vozila civila.

"To okruženje nestabilnosti ide na ruku naoružanim akterima", dodao je Serbin Pont.

Van prestonice, gerilske grupe i sindikati organizovanog kriminala iskorišćavaju vakuum moći duž granica Venecuele i u njenoj unutrašnjosti bogatoj resursima.

Gerilci sada deluju duž granice Venecuele sa Kolumbijom, duge 2.219 kilometara, i kontrolišu ilegalno rudarstvo u blizini naftnog pojasa Orinoko.

Nacionalnooslobodilačka vojska (ELN), kolumbijska marksistička gerilska grupa sa hiljadama boraca, koju su SAD označile kao terorističku organizaciju, delovala je u Venecueli kao paravojna snaga.

Elizabet Dikson, zamenica direktora Krizne grupe za Latinsku Ameriku, rekla je da je ELN "u Venecueli delovao u suštini kao paravojna snaga, do sada usklađena sa interesima Madurove vlade".

Karlos Arturo Velandija, bivši komandant ELN, takođe je rekao da će, ako se blok moći Venecuele raspadne, grupa stati na stranu najradikalnijeg "krila čavizma".

Kolektivos takođe funkcionišu kao naoružani sprovodnici političke lojalnosti.

"Mi smo ti koji su pozvani da radikalno, bez oklevanja, branimo ovaj revolucionarni proces. Mi kolektivos smo osnovno oruđe za nastavak ove borbe. Mi se uvek borimo i uvek ćemo se boriti i na ulicama", rekao je Luis Kortez, komandant Kolektivo Katedral Kombativa.

Drugi naoružani akteri uključuju Segunda Marketaliju, otcepljenu grupu bivših kolumbijskih pobunjenika FARK. Obe gerilske grupe rade zajedno sa lokalnim kriminalnim sindikatima poznatim kao "sistemas", koji imaju veze sa političarima.

Kartel Tren de Aragva, koji su SAD označile kao stranu terorističku organizaciju, takođe se proširio širom Venecuele i u Kolumbiju, Čilea i SAD.

U optužnici protiv madura navodi se da je on "učestvovao, održvao i štitio kulturu korupcije" koja uključuje trgovinu drogom sa grupama kao što su meksički kartel Sinaloa, ELN, frakcije FARK i Tren de Aragva, a imenovana je većina problematičnih grupa.

(Telegraf.rs)