Srce Srbije usred Menhetna: Tesla umro na Božić u sobi hotela Njujorker, a evo kako ga danas slave Amerikanci

U crkvi Svetog Save u Njujorku danas će se na službi pomenuti ime jednog od najvećih umova čovečanstva Nikole Tesle koji je umro na Božić 1943. godine u hotelu Njujorker gde je živeo poslednjih deset godina.

Službi u Sabornom harmu na Menhetnu, ispred koga se skoro dve decenije nalazi bronzana bista Nikole Tesle, između ostalog prisustvovaće i učesnici Međunarodne konferencije posvećene Tesli, koju 14. godina svake prve subote nakon Božića, u Njujorkeru organizuje Teslina naučna fondacija iz Filadelfije.

Preporučujemo

Bista Nikole Tesle na postamentu visokom pet stopa, postavljena je ispred Hrama Svetog Save početkom 2007. godine, a poklon je između ostalih i princeze Jelisavete Karađorđević.

Starešina Sabornog hrama Živojin Jakovljević kazao je za Tanjug da biste Tesle i vladike Nikolaja krase crkvu u Njujorku ne samo da nas podsete ko su oni bili već kakvi mi treba da budemo.

"Mnogi ne znaju da je Tesla bio srpskog porekla, mnogi ne znaju da je bio svešnički sin. Ali što je najvažnije od svega, jeste, da je Tesla, budući da je rastao u svešteničkoj porodici, iako svetski naučnik i pronalzač, pre svega bio veliki čovek, koji je ostao duboko vezan za svoje poreklo", naveo je starešina Sabornog hrama na Menhetnu i podsetio da se malo zna i da su sve Tesline sestre bile popadije.

Protojerej stavrofor dodao je da je značajan i sam čin da je bista preživela veliki požar koji je zahvatio hram 2016. godine i ostala na 25. ulici netaknuta da je svet vidi.

Otac Živojin podsetio je da je veliki blagoslov da je sveti vladika Nikolaj posredovao u kupovini te svetinje 1943. godine svestan njene vrednosti.

"Njegova bista nas podseća ne samo da je bilo teško da se crkva u centru Njujorka kupi već nas obavezuje da svi, ma gde bili, našu svetinju održimo", rekao je otac Živojin.

Starešina hrama Svetog Save dodaje da sa leve strane ulaza u portu uz samu crkvu stoji bista Nikole Tesle.

"Ako pročitamo članak koji je Tesla objavio 1900. godine 'Problem povećanja ljudske energije', videćemo da je Tesla bio, ne samo vizionar i naučnik, već humanista", rekao je otac Živojin naglašavajući da je jedan od Teslinih osnovnih principa bio da celom čovečanstvu podari besplatnu struju.

"Nije to smatrao kao svoj lični izum već otkriće koje je njemu dato kao dar. Kao takav bio je onaj iskonski Srbin koji voli sve", kazao je starešina hrama i dodao da je slično nešto potvrdio ruski vojnik Maksimov, koji je ratovao na srpskom tlu krajem 19. veka.

"Tada je taj vojnik u razgovoru sa jednim srpskim seljakom zaključio da je srpski seljak isti kao i ruski, 'naivan' jer 'voli ceo svet'. Uprkos tome, ne samo da svet ne zna ko je bio Tesla i da je potekao iz srpske, pravoslavne, svešteničke porodice, već da je bio zadojen sveštenom idejom da nesebično učini svima", rekao je otac Živojin Jakovljević.

Prema njegovim rečima, Tesla je zato smatrao da ne treba kopati i koristiti zalihe iz zemlje i zagađivati životnu sredinu, već da treba koristiti čistu energiju kao što je sunce.

"Tesla je tada napisao da ne bi hteo da zvuči kao 'prorok' ali danas posle više od jednog veka vidimo da su se njegove vizionarske reči obistinile s jednom razlikom - danas se ponosimo Teslom kao naučnikom i pronalazačem, takmičeći se kako se da se njegovi pronalasci unovče. Istovremeno, zaboravljamo Teslinu osnovnu karakternu crtu, a to je da je nesebično i svesrdno želeo da učini svima; da uteši, pomogne i donekle svima olakša ovaj ovozemaljski teret", kazao je otac Živojin sa kojim je Tanjug razgovarao pripremajući serijal "Tesla čovek budućnosti".

Tesla je umro 7. januara na Božić 1943. sam u Njujorku gde je živeo šest decenija, komemoracija povodom njegove smrti održana je 10. januara i prenosio ju je New York City Radio, a gradonačelnik Njujorka Fiorelo La Gvardija je tada pročitao oproštajni istorijski govor koji je napisao, slovenački pisac, eseista i prevodilac Luj Adamič.

Opelo, kome je prusustvovalo više od 2.000 ljudi, održano je 12. januara u Katedrali Svetog Jovana Blagoslova jednoj od najvećih i najimpresivnijih crkvenih građevina na svetu, iako njena gradnja započeta krajem 19. veka nikada nije završena.

Objavljivanjem vesti o Tesli u Smitsonijanu, o pet decenija dugom nastojanju da se spasi jedina preostala laboratorija i tome koliko Amerikanci znaju o Tesli, Tanjug je pokrenuo serijal priča „Tesla – čovek budućnosti”, snimljen u SAD u susret 170. godišnjici rođenja Nikole Tesle koja će biti obeležena tokom ove godine.

U nedeljnim nastavcima čitaoci će moći da saznaju, kako izgleda „Kuća slavnih pronalazača” u koju je Tesla uveden pre tačno pola veka, gde rame uz rame stoji uz Tomasa Edisona i 16. predsednika SAD, kao i način na koji prestižni Univerzitet Kolumbija čuva sećanje na Teslu.

U serijal su uključene i tri priče sa Long Ajlenda o jedinoj preostaloj Teslinoj laboratoriji, kao i o kući na obali Atlantika u kojoj je živeo tokom izgradnje Vordenklifskog tornja. Pripremljeni su i razgovori sa jednim od dvojice najpoznatijih na svetu Teslinih biografa, Markom Sajferom, autorkom i u Srbiji objavljene knjige „Povratak u Vordenklif” Barbarom Dadino, pijanistkinjom i kompozitorom Marinom Arsenijević, koja za Brodvej priprema mjuzikl „Tesla's Life”.

U serijalu, koji se realizuje zahvaljujući podršci Ministarstva informisanja i telekomunikacija, moći će da se vidi i mesto Edisonove kompanije u kojoj se Tesla zaposlio po dolasku u SAD, crkva u kojoj je održana komemoracija, „Zgrada radio-talasa” (Radio Wave Building) nazvana Tesli u čast, kao i doprinos dr Ljuba Vujovića, zaslužnog i za postojanje „Tesla kornera” (Nikola Tesla Corner) u srcu Menhetna.O značaju čuvene Njujorške biblioteke, koja čuva i Teslina pisma za Teslu, govorio je bivši direktor Muzeja „Nikola Tesla” Branimir Jovanović uoči predavanja u "Morgan biblioteci” koja je bila vlasništvo Teslinog finansijera J. P. Morgana, tada verovatno najmoćnijeg čoveka na planeti.

Serijal, obuhvata i planove Tesline naučne fondacije iz Filadelfije da u hotelu „Njujorker” napravi repliku Tesline sobe i proširi mali muzej u dnu hotela, ali i da u godini kada se obeležava jubilej od 250 godina nezavisnosti SAD, predstavi Teslin doprinos razvoju SAD.

(Telegraf.rs/Tanjug)