Iran potresa najveći bunt od 1979, a evo i zašto

Iran već više od dve nedelje potresa najveći talas protesta od revolucije 1979. godine i pokreta "Žena, život, sloboda" 2022. Ono što je počelo krajem decembra 2025. kao revolt trgovaca i studenata zbog drastičnog pada vrednosti riala i galopirajuće inflacije, preraslo je u masovni antivladin pokret koji je zahvatio svih 31 provinciju i stotine gradova.

Krajem decembra 2025. iranski rial doživeo je kolaps bez presedana. U samo nekoliko dana dolar je sa oko 800-900 hiljada riala skočio na preko 1,47 miliona riala (podaci sa slobodnog tržišta početkom januara 2026.). U poslednjih godinu dana valuta je izgubila oko 80-85% vrednosti, a od juna 2025. (kada je završen 12-dnevni rat sa Izraelom uz američko bombardovanje nuklearnih objekata) pad je bio posebno brutalan, preko 50-60%, prenosi Atlantic.

Preporučujemo

Posledica? Hrana je poskupela za 70-72% u odnosu na prethodnu godinu. Meso, pirinač, ulje, hleb, osnovne namirnice postale su nedostižne za ogroman deo stanovništva. Inflacija se kreće između 40-52% zvanično, a hrana i uvozno zavisni proizvodi beleže i više stope. Ukidanje subvencionisanog deviznog kursa za uvoznike (koji je godinama služio kao kanal za korupciju) samo je dolilo ulje na vatru.

Od bazara do ulica, kako se širio bunt

Prvi su se pobunili trgovci u Velikom bazaru u Teheranu i prodavci mobilnih telefona i elektronike koji su jednostavno zatvorili radnje jer više nisu mogli da formiraju cene. Studenti su se brzo pridružili. Do 11. januara 2026. protesti su zabeleženi na preko 585 lokacija u više od 185 gradova, prenosi CNN.

Parole su brzo evoluirale: "Smrt diktatoru!" "Iranci, podignite glas, vičite za svoja prava!" "Ovo je poslednja bitka, Pahlavi se vraća!"  (referenca na sina poslednjeg šaha)

Režim je odgovorio očekivano tvrdo.

Vrhovni vođa Ali Hamnei izjavio je 9. januara da "vlada neće uzmicati" i nazvao demonstrante "vandalima koji žele da ugode Trampu". Tužilac Muhamed Movahedi Azad najavio je procese "bez milosti, saosećanja ili popuštanja" i nazvao uhapšene "neprijateljima Boga". Bezbednosne snage pucaju bojevom municijom, vrše masovna hapšenja i uvode gotovo potpuni internet blackout, prenosi NYTimes.

Prema različitim izvorima poginulo je između 192 i skoro 500 demonstranata (plus desetine pripadnika snaga bezbednosti), a uhapšeno preko 10.000 ljudi.

Donald Tramp јe obećao da će Sјedinjene Države priteći u pomoć demonstrantima ako vlada upotrebi smrtonosnu silu protiv njih i rekao da razmatra moguće opciјe. "Iran gleda na SLOBODU, možda kao nikada do sada", napisao јe Tramp na društvenim mrežama u subotu. "SAD su spremne da pomognu!!!"

Predsednik Masoud Pezeshkian je prvo pokušao da pokaže razumevanje,obećavajući da će se pozabaviti ekonomskim problemima. Vlada je najavila mesečnu isplatu od oko 7 dolara većini građana. Imenovan je novi guverner centralne banke. Međutim, ti potezi nisu umirili ulice, jer 7 dolara mesečno ne pokriva ni par kilograma mesa, prenosi Iranitnl.

Iran se nalazi u možda najtežoj situaciji od uspostavljanja Islamske Republike.Ekonomija je razorena sankcijama, ratom sa Izraelom 2025. i unutrašnjom korupcijom. Režim je oslabljen i spolja (slomljeni saveznici u regionu Hezbolah, Sirija) i iznutra (nezadovoljstvo prelazi sve društvene slojeve).

Pitanje više nije da li će režim preživeti još jednu rundu protesta, već koliko dugo može da izdrži ovakav pritisak pre nego što pukne ili bude prinuđen na radikalne postupke.

Za sada ulice Teherana, Isfahana, Mašhada, Širaza i desetina drugih gradova ostaju poprište obračuna između očajnih građana i režima koji više nema mnogo toga da ponudi osim sile.

(Telegraf.rs)