"Moskva na Mediteranu" okrenula leđa Rusiji: "I mi smo žrtva agresije moćnog komšije"

Kipar, podeljena ostrvska zemlja u kojoj je ruski kapital godinama imao veliku ulogu, u velikoj meri se distancirao od Rusije nakon njene agresije na Ukrajinu.

"Do 2023. godine zatvoreno je gotovo 43 hiljade fiktivnih ruskih kompanija, kao i blizu 130 hiljada bankarskih računa ruskih građana. Između 2015. i 2024. ruski depoziti pali su za 87 odsto, na 1,5 odsto ukupnih bankarskih depozita", rekao je kiparski ministar spoljnih poslova Konstantinos Kombos grupi briselskih dopisnika pozvanih na Kipar povodom preuzimanja rotirajućeg predsedavanja Savetom EU, prenosi Jutarnji.

Preporučujemo

Rusi su do 2022. godine bili, posle Britanaca, najbrojniji turisti na Kipru. Na njih je "otpadalo" oko 20 odsto svih turističkih dolazaka. Danas se broj ruskih turista smanjio za oko 90 odsto.

Kipar je od devedesetih godina prošlog veka bio privlačna destinacija za bogate Ruse i oligarhe i danas u toj zemlji, sa nešto manje od milion stanovnika, živi oko 120 do 140 hiljada Rusa, koji imaju škole na ruskom jeziku, medije i kulturne institucije. Rusi su naročito brojni u Limasolu, turističkom gradu na južnoj obali ostrva, koji je dobio neformalni naziv "Moskva na Mediteranu".

Kipar je 2013. godine prošao kroz tešku finansijsku i ekonomsku krizu, došavši na ivicu bankrota, zbog čega je bio primoran da zatraži pomoć od Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda. Tada je, radi dobijanja međunarodne finansijske pomoći, morao da sprovede kontroverznu meru prisilnog oduzimanja velikih bankarskih depozita, što je teško pogodilo ruske državljane i kompanije.

Kipar je nakon toga počeo da nudi bogatim Rusima državljanstvo kako bi zadržao njihov kapital u zemlji.

Novi problemi nastali su nakon ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kada je Kipar morao da se prilagodi sankcijama EU protiv ruskih oligarha i kompanija, što je dovelo do prekida dugogodišnjih finansijskih veza.

Danas, kiparska vlada snažno podržava Ukrajinu i striktno se pridržava sankcija EU protiv Rusije.

"Mi smo, prema našem iskustvu, slični Ukrajini, žrtva smo agresije moćnijeg suseda i Ukrajina će biti prioritet našeg predsedavanja", rekao je Kombos.

Kipar je podeljen od 1974. godine, kada je turska vojska zauzela severnu trećinu ostrva kao odgovor na državni udar kiparskih Grka koji su želeli da pripoje ostrvo Grčkoj. Na severu ostrva proglašena je Turska Republika Severni Kipar, koju niko osim Turske ne priznaje. Međunarodna zajednica priznaje celo ostrvo kao Republiku Kipar. Nikozija je jedini podeljeni glavni grad na svetu.

Foto: Pixabay

Neposredno pre pristupanja Evropskoj uniji 1. maja 2004. godine, u aprilu iste godine održan je referendum o planu Ujedinjenih nacija za ujedinjenje ostrva na federalnim osnovama.

Plan je na referendumu odbačen, čemu su u velikoj meri doprinela obećanja iz EU da će Kipar postati članica bez obzira na ishod referenduma. Tadašnji komesar za proširenje Ginter Ferhojgen optužio je vladu kiparskih Grka da je prevarila Evropsku uniju, praveći se da prihvata plan, a istovremeno pozivajući građane da glasaju protiv.

Ogromna većina kiparskih Grka, 78 odsto, glasala je protiv, dok je 60 odsto kiparskih Turaka bilo za. Danas se grčka strana zalaže za federalno uređenje, dok Turci to odbacuju i traže stvaranje dve nezavisne države.

Podela ostrva danas stvara poteškoće Kipru u ispunjavanju dva spoljnopolitička cilja - pristupanja šengenskom prostoru i NATO-u.

Kiparski predsednik Nikos Hristodulidis očekuje pristupanje šengenskom prostoru u prvoj polovini ove godine, tokom predsedavanja. Kipar je ispunio veliki deo tehničkih zahteva, ali ostaje problem zabrinutosti nekih zemalja zbog toga što kiparska vlada ne kontroliše u potpunosti svoje granice.

Što se tiče NATO-a, gde je takođe potreban konsenzus svih država članica za proširenje, glavna prepreka kiparskim ambicijama je Turska.

Kipar je nakon 2022. godine prestao da kupuje novo oružje iz Rusije i počeo da modernizuje svoje oružane snage opremom iz zapadnih i drugih partnerskih zemalja.

(Telegraf.rs)