Društvene mreže, vojne baze... Kako EU može da odgovori na Trampove carine zbog Grenlanda?

Uvođenje carine od 10 odsto američkog predsednika Donalda Trampa na izvoz iz osam zemalja NATO-a koje se protive američkom preuzimanju Grenlanda nije olako primljeno.

Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je kolege da aktiviraju instrument EU-a protiv prisile - u Briselu poznat kao "velika bazuka" - ako Tramp nastavi s pretnjama. Taj zakon, koji nikada nije korišten, omogućio bi EU-u da nametne sveobuhvatne kaznene mere zemlji koja ekonomskim pritiskom pokušava iznuditi promenu politike.

Preporučujemo

U međuvremenu, zajedničko saopštenje koje je izdalo osam pogođenih zemalja - Velika Britanija, Danska, Francuska, Finska, Nemačka, Holandija, Norveška i Švedska - podržalo je dansko pravo na Grenland i upozorilo Trampa da tarife rizikuju "opasnu spiralu pada".

Pogođene evropske nacije se spremaju da uzvrate sopstvenim merama protiv SAD. Čak i ako su odmazdni udari samo gest, oni predstavljaju odlučnu promenu u odnosu između evropskih lidera i američkog predsednika.

Britanski The Telegraph analizira kako bi evropski lideri mogli da odgovore:

Vojne baze

Jedan od načina na koji bi pogođene zemlje mogle da odgovore jeste iskorišćavanje zavisnosti SAD od njenih evropskih vojnih baza, koje SAD koriste zbog blizine Afrike i Bliskog istoka.

Iako su izvori negirali da će SAD biti proterane iz svojih nemačkih baza, jedna od opcija bi mogla biti da Nemačka značajno poveća zakupninu koju naplaćuje za ove vojne lokacije.

Foto: Shutterstock

Trgovinski sporazum

Među poslanicima Evropskog parlamenta raste podrška za kontrameru kojom bi se blokirao jednostrani trgovinski sporazum postignut između EU i SAD prošlog leta. Evropljani su pristali na američke tarife od 15%, bez uvođenja sopstvenih, dok su se suočili sa pretnjom Trampa od 30% tarifa.

Ciljani porezi i recipročne tarife

Recipročne tarife koje odražavaju američke mogu se prilagoditi kako bi se posebno usmerile na izvoz koji će najviše naštetiti Trampovoj bazi. U nedelju je francuski predsednik zatražio da EU upotrebi svoj instrument protiv prinude, najmoćnije sredstvo odmazde bloka prvobitno dizajnirano za upotrebu protiv Kine. To bi bila serija tarifa "poslednjeg sredstva" i drastičnih trgovinskih mera protiv SAD.

Evropske nacije bi takođe mogle da uvode izvozne poreze na specijalizovane mašine i proizvode za koje bi SAD mogle imati poteškoća da pronađu alternative. Međutim, ovo je rizičan potez koji bi mogao značajno da našteti evropskoj industriji. Isključivanja američkih proizvoda i neformalni bojkoti robe od strane evropskih građana mogli bi da vrše pritisak na SAD.

Društvene mreže

EU je već počela da koristi svoje propise o naprednoj tehnologiji i podacima protiv SAD, kaznivši društvenu mrežu Iks sa 120 miliona evra zbog raznih kršenja Zakona o digitalnim uslugama.

Brisel bi mogao da izazove haos u sposobnostima društvenih medija, tehnoloških i finansijskih kompanija sa sedištem u SAD da posluju u Evropi, sa mogućnošću da zabrani usluge, pa čak i da prekine prenos podataka.

Nafta i gas

Uvođenje carina na američki prirodni gas i sirovu naftu bilo bi bolno rešenje, s obzirom na to da EU kupuje približno polovinu američkog izvoza u ovoj kategoriji. Međutim, to bi bilo razorno za SAD i moglo bi rebalansirati lance snabdevanja energijom u Evropi na duži rok.

(Telegraf.rs)