"Krv svuda, ovo je PAKAO!" Jezive ispovesti pritvorenika iz najozloglašenijeg zatvora na svetu

Režim svrgnutog predsednika Venecuele Nikolasa Madura više od decenije sprovodio je represiju koja je primorala osam miliona Venecuelanaca da beže, od čega je gotovo milion njih otišlo u Sjedinjene Države.

Prošle godine, kao deo najveće američke imigracione represije u novijoj istoriji, stotine tih Venecuelanaca deportovano je u El Salvador - zemlju sa kojom većina nije imala nikakve veze.

Preporučujemo

Predsednik SAD Donald Tramp, koji je kampanju gradio na razbijanju venecuelanske bande poznate kao Tren de Aragua, posredovao je u dogovoru od 4,7 miliona evra sa vladom El Salvadora kojim je SAD omogućeno da šalju deportovane Venecuelance u ozloglašeni Centar za suzbijanje terorizma, poznat kao CECOT.

Dvojica Venecuelanaca sa kojima je razgovarala ekipa emisije CBS News "60 Minutes" kažu da su obojica pritvoreni u SAD nakon pokušaja ulaska u zemlju i podnošenja zahteva za azil. Luis Munjos Pinto kaže da nije ušao ilegalno, već je došao na zakazani sastanak sa Službom za carinu i zaštitu granica (CBP) u okviru programa CBP One. Pritvorila ga je carina tokom tog sastanka, a kasnije je bio među onima koje su SAD deportovale u CECOT.

Venecuelanci su rekli da su, kada su stigli u CECOT, bili prebijani, primoravani da borave u skučenim ćelijama i da satima kleče. Kažu da su svetla u ćelijama bila stalno uključena, hrana i lekovi uskraćivani, a istu vodu koju su koristili za kupanje i nuždu morali su da piju.

"Bilo je krvi svuda, vike, ljudi koji su plakali, ljudi koji nisu mogli da izdrže pa su se mokrili i povraćali po sebi", rekao je Munjos Pinto, 27-godišnji student koji je proveo četiri meseca u CECOT-u. "Kada stigneš tamo, već znaš da si u paklu. Niko ti to ne mora govoriti."

Nova istraživanja i dokumentacija potvrđuju mnoge njihove tvrdnje.

Zakon o stranim neprijateljima korišćen za deportaciju nekih Venecuelanaca u surove uslove u CECOT-u

Međunarodni posmatrači upozoravali su da CECOT krši standarde Ujedinjenih nacija o minimalnom tretmanu zatvorenika. Pre tri godine, pod Bajdenovom administracijom, Stejt department SAD u svom izveštaju o El Salvadoru naveo je "mučenje" i "zatvorske uslove koji ugrožavaju život".

Trampova administracija primenila je Zakon o stranim neprijateljima, koji se nije koristio od Drugog svetskog rata, da brzo deportuje neke od muškaraca, zaobilazeći obične imigracione procedure. Administracija Donalda Trampa tvrdi da su ti muškarci teroristi i nasilni članovi bandi.

Od novembra, "60 Minutes" je više puta pokušavao da pred kamerama intervjuše ključne Trampove zvaničnike o CECOT-u. Ministarstvo unutrašnje bezbednosti odbilo je zahtev za intervju i uputilo sva pitanja o CECOT-u na El Salvador. Vlada El Salvadora nije odgovorila na zahtev "60 Minutes".

Trampova administracija dogovorila je i druge sporazume, neke vredni miliona evra, da prebaci deportovane u takozvane "treće zemlje", obično države sa kojima migranti nemaju nikakve veze. Među njima su ratom pogođeni Južni Sudan i Uganda, koje imaju dobro dokumentovanu istoriju mučenja zatvorenika.

Šta znamo o Venecuelancima poslatim u CECOT

Luis Munjoz Pinto Foto: printskrin/youtube/60 Minutes

Brze deportacije bile su ključni deo imigracione politike Trampove administracije. Administracija smatra svakoga ko ilegalno pređe granicu kriminalcem. Nezakoniti prelasci granice smanjeni su na istorijski minimum.

Bela kuća tvrdi da su pritvorenici poslati u CECOT bili najgori od najgorih.

"To su odvratna čudovišta, silovatelji, ubice, otmičari, seksualni nasilnici, predatori koji nemaju pravo da budu u ovoj zemlji i moraju da odgovaraju", rekla je portparolka Bele kuće Karolin Livit u martu.

"60 Minutes" je više puta tražio od Ministarstva unutrašnje bezbednosti potpune evidencije i kriminalne dosijee svih 252 venecuelanska muškarca koje su SAD poslale u CECOT. Nisu ih dostavili.

"Sigurni smo u obaveštajne podatke naših organa reda i nećemo deliti izveštaje o obaveštajnim podacima i ugroziti nacionalnu bezbednost svaki put kada neki član bande negira da to jeste. To bi bilo ludo", rekao je portparol Ministarstva unutrašnje bezbednosti prošle nedelje.

Nevladina organizacija Human Rights Watch u izveštaju od 81 strane iz novembra, pod nazivom "Dobrodošli u pakao", navela je da je utvrdila da gotovo polovina Venecuelanaca poslatih u CECOT nije imala kriminalni dosije.

Izveštaj kaže da je samo osam venecuelanskih muškaraca "bilo osuđeno za nasilno ili potencijalno nasilno delo". Zamenik direktora Human Rights Watch Huan Papijer rekao je da su upoređivali federalne baze podataka o hapšenju sa bazama podataka u svih 50 američkih saveznih država. Takođe su pregledali kriminalne dosijee u Venecueli i drugim zemljama u kojima su migranti živeli.

"Evidencija ICE-a kaže da je samo 3 odsto njih osuđeno za nasilno ili potencijalno nasilno delo", rekao je Papijer.

"60 Minutes" je pregledao dostupne podatke Imigracione i carinske službe (ICE), koji potvrđuju nalaze Human Rights Watch. Podaci ICE-a su nepotpuni i nedostaje informacija o 26 od 252 muškarca. Pokazuju da je 33 muškarca imalo kriminalne presude, a 70 muškaraca imalo nerazrešene krivične prijave u SAD, što može uključivati imigracione prekršaje. Podaci su anonimni, što otežava verifikaciju.

Nijedan od dvojice pritvorenih sa kojima je "60 Minutes" razgovarao nije osuđen za bilo kakav zločin u SAD.

Kriterijumi za deportacije

Neki imigracioni advokati kažu da administracija koristi pogrešne kriterijume za deportaciju migranata.

"60 Minutes" je pregledao dokument koji su agenti ICE koristili da ocenjuju Venecuelance. Osoba sa osam poena mogla je biti označena kao član bande Tren de Aragua (TDA) i smatrana deportabilnom. Venecuelanci su mogli dobiti četiri poena za pokazivanje "simbola, logotipa, natpisa, crteža ili odeće poznatih po pripadnosti TDA". Tetovaže za koje su imigracioni službenici sumnjali da su povezane s bandama donosile su četiri poena.

Munjos Pinto ima tetovaže. Kaže da nijedna nema veze sa kriminalnim grupama.

"Objasnio sam im da ne pripadam nijednoj bandi, na šta je agent odgovorio: 'ali ti si Venecuelanac'", rekao je Munjos Pinto.

On kaže da nema kriminalni dosije, čak ni saobraćajnu kaznu.

Pet stručnjaka za bande reklo je za "60 Minutes" da tetovaže nisu pouzdan način identifikacije članova venecuelanskih bandi, jer, za razliku od nekih centralnoameričkih bandi poput MS-13, Tren de Aragua ne koristi tetovaže za signaliziranje pripadnosti.

Šta deportovani kažu da su pretrpeli u CECOT-u

Munjos Pinto je sada u Kolumbiji nakon što je pušten iz CECOT-a u julu. On i drugi venecuelanski muškarci poslati su nazad u Karakas u zamenu za 10 Amerikanaca koji su bili zatvoreni u Venecueli.

Rekao je da njegove imigracione borbe datiraju iz 2024, kada je bio u Meksiku, nadajući se da će tražiti azil u SAD. Munjos Pinto tvrdi da nije ilegalno ušao u SAD, već je imao zakazani sastanak sa Carinom i Službom za zaštitu granica.

"Samo su me pogledali i rekli da sam opasnost za društvo", rekao je Munjos Pinto.

Pritvoren je tokom tog sastanka i proveo je gotovo šest meseci zatvoren u SAD pre nego što je poslat u CECOT sa drugim Venecuelancima.

"Kada smo stigli, direktor CECOT-a nam se obratio. Prvo što nam je rekao bilo je da nikada više nećemo videti svetlost dana ni noći", rekao je Munjos Pinto. "Rekao je: 'Dobrodošli u pakao. Pobrinuću se da nikada ne izađete'."

Deportovani venecuelanski državljanin Vilijam Lozada Sančes rekao je da su u CECOT-u primoravani na stresne položaje, dok su stražari pazili na svaki pokret, a oni koji nisu mogli da izdrže 24 sata klečeći, odvođeni su na "ostrvo".

"Ostrvo je mala soba gde nema svetla, ventilacije, ničega", rekao je Lozada Sančes. "To je kaznena ćelija gde ne možeš da vidiš svoju ruku ispred lica."

Stražari su redovno ulazili i tukli pritvorenike u ostrvu, rekao je Lozada Sančes.

"Mučenje nije prestajalo", rekao je Munjos Pinto. "Odvodili bi te tamo, tukli satima i ostavljali zaključanog danima."

Izveštaj Human Rights Watcha o uslovima u CECOT-u kaže da su trojica deportovanih koje su intervjuisali detaljno opisali seksualno nasilje stražara.

Muškarci kažu da su svakog dana postajali sve slabiji.

"Što smo bili bolesniji i povređeniji, to im je bolje odgovaralo", rekao je Munjos Pinto.

Živeli su u skučenim ćelijama sa metalnim krevetima složenim na četiri sprata. Kažu da nema dušeka ni posteljine. Zatvorenici kažu da nisu imali pristup otvorenom i kontakt sa rodbinom tokom boravka u CECOT-u.

Istraživanja studenata, evidencija i video-snimci influensera potvrđuju tvrdnje migranata

Vilijam Lozada Sančez Foto: printskrin/youtube/60 Minutes

CECOT je izgrađen 2022. kao ključni deo široke politike predsednika El Salvadora Najiba Bukelea protiv bandi. Ogroman zatvor, predviđen za 40.000 zatvorenika, predstavlja ponos za Bukelea, koji redovno dopušta influenserima da ga obilaze.

Video-snimci influensera bili su među dokumentima koje je pregledao Human Rights Watch, koji je radio sa studentima na Univerzitetu Kalifornija, Berkli, da istraže šta se dešava u CECOT-u.

"Mislim da je jedan od rezultata rada ovog tima pokazao da se mnogima od ovih priča može verovati", rekla je Aleksa Kenig, direktorka Istraživačkog laboratorija U.C. Berkli, koji obučava studente za istraživanje ratnih zločina i kršenja ljudskih prava.

Da bi potvrdili priče deportovanih za Human Rights Watch, tim studenata pretraživao je javne podatke nedeljama. Studenti su obučeni za napredne tehnike i stroge međunarodne standarde prikupljanja digitalnih dokaza koji mogu biti korišćeni u sudu.

Analizirali su satelitske snimke, mapirali zatvor i identifikovali konkretni modul u CECOT-u u kojem su držani Venecuelanci.

Jedan video influensera prikazivao je obilazak izolacione ćelije, što je odgovaralo opisu "ostrva" gde su pritvorenici opisivali mučenje.

Video demonstracija oružarnice potvrdila je da CECOT poseduje oružje koje su, prema tvrdnjama Venecuelanaca, stražari koristili. Video intervju sa upravnikom zatvora takođe je bio koristan studentima. U njemu upravnik potvrđuje da su svetla stalno uključena.

Takođe su pregledali video Sekretarice Ministarstva unutrašnje bezbednosti SAD Kristi Noem iz marta tokom obilaska CECOT-a, koji prikazuje snimanje pred ćelijom punom muškaraca sa tetovažama.

"Znamo da ti muškarci na njenom videu nisu Venecuelanci. To su Salvadorci, verovatno optuženi da su vođe bandi i verovatno ljudi koji su godinama bili u zatvoru u El Salvadoru", rekao je Papijer.

Studenti iz Berklija su utvrdili da su svi vidljivi muškarci imali tetovaže sa "MS", "13" ili "ES" za El Salvador - sve tetovaže povezane sa salvadorskim bandama, a ne venecuelanskim.

Detalji na koje se tim fokusirao mogu pomoći u postizanju odgovornosti, rekla je Kenig.

"Bilo da je to sud javnog mnjenja ili jednog dana sud u pravnom smislu", rekla je.

Trenutni sporovi oko statusa deportovanih muškaraca

U izjavi za "60 Minutes" Bela kuća je navela: "Predsednik Donald Tramp posvećen je ispunjavanju obećanja američkom narodu uklanjanjem opasnih kriminalnih i terorističkih ilegalnih stranaca."

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti odbacilo je sva pitanja o navodima o zlostavljanju u CECOT-u, tvrdeći da muškarci nisu pod jurisdikcijom SAD dok su u El Salvadoru.

Ali prošlog meseca, federalni sudija presudio je da su SAD zadržale ono što se naziva "konstruktivni pritvor" nad Venecuelancima poslatim u CECOT prema Zakonu o stranim neprijateljima. Sudija je naredio Trampovoj administraciji da tim muškarcima obezbedi proces koji im je uskraćen.

U izjavi sudu, državni sekretar Marko Rubio objasnio je, delimično, da bi dovođenje deportovanih Venecuelanaca u SAD na saslušanja ili održavanje daljinskih u ovom trenutku ugrozilo "materijalnu štetu interesima američke spoljne politike u Venecueli".

(Telegraf.rs)