Kako je jedna meteorološka raketa umalo izazvala nuklearni rat: Jeljcin bio na korak da pokrene ARMAGEDON!

Norveška raketa, lansirana 25. januara 1995. radi proučavanja polarne svetlosti, u Rusiji je pogrešno protumačena kao nuklearna raketa koja ide direktno ka Moskvi.

Tokom nešto više od sat vremena, u ledenom zimskom danu, svet se opasno približio najgorim noćnim morama Hladnog rata.

Preporučujemo

Jednog sasvim običnog popodneva, vojni tehničari na radarskim stanicama širom severne Rusije primetili su zlokobnu tačku na ekranima. Raketa je bila lansirana negde kod obale Norveške i brzo se penjala. Kuda ide i da li predstavlja pretnju? Uostalom, većina je verovala da su takve nuklearne tenzije nestale padom Berlinskog zida.

Za one koji su pratili nebo, posledice su bile zastrašujuće. Znali su da bi jedna raketa ispaljena sa američke podmornice u tim vodama mogla da isporuči osam nuklearnih bojevih glava Moskvi za 15 minuta. Poruka je hitno prosleđena uz lanac komandovanja do ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

On je postao prvi svetski lider koji je aktivirao "nuklearni kofer", koji sadrži uputstva i tehnologiju za detonaciju nuklearnih bombi. Od kraja Drugog svetskog rata, nuklearno naoružane države vodile su politiku odvraćanja, zasnovanu na ideji da bi veliki nuklearni udari doveli do uzajamno garantovanog uništenja. U tom napetom trenutku, Jeljcin i njegovi savetnici morali su hitno da odluče da li da uzvrate.

Kao što danas znamo, ovaj alarmantni niz događaja nije se završio katastrofom. Uprkos ogromnoj napetosti, priča je završila kao lagana vest na kraju večernjeg informativnog programa, uz crnohumornu pesmu Toma Lerera "We Will All Go Together When We Go" ("… all suffused with an incandescent glow") (U prevodu na srpski: "Kada odemo svi ćemo otići zajedno, obasjani užarenim sjajem", op.aut.)

Svetska tržišta valuta su zadrhtala, dok su političari, vojni vrh i novinari proveli paničan sat pokušavajući da dođu do informacija. Voditelj BBC-jeve emisije "Newsnight" Džeremi Paksmen primetio je: "Pre nego što završimo, treba da javimo da danas nije izbio nuklearni rat, uprkos najboljim naporima jedne ruske novinske agencije. U 13.46 počeli su da stižu izveštaji koji su se pozivali na moskovsku agenciju Interfaks da je Rusija oborila nadolazeću raketu. Reporteri, misleći da će imati mesto u prvom redu za Armagedon, odmah su zvali Ministarstvo odbrane. Uzdrman ali nepokolebljiv portparol smelo je izjavio: 'Uveren sam da Britanci nisu ispalili nikakve rakete na Rusiju.'" Portparol Pentagona nije znao ništa više, rekavši: "Sve što imamo su izveštaji o izveštajima."

Svetska valutna tržišta su oscilirala, dok su političari, vojni zapovednici i novinari proveli paničan sat u potrazi za informacijama. U 14.52, ljudi koji su znali za potencijalnu krizu mogli su ponovo da odahnu. Interfaks je ispravio svoj izveštaj navodeći da je, iako je ruski sistem ranog upozorenja registrovao lansiranje rakete, ona pala na norveškoj teritoriji.

Kasnije je jedan zvaničnik norveškog Ministarstva odbrane potvrdio da je lansiranje izvršeno u miroljubive svrhe. Bilo je deo rutinskog naučnog istraživačkog programa na civilnom raketnom poligonu i imalo je za cilj prikupljanje podataka o polarnoj svetlosti, meteorološkoj pojavi poznatoj i kao aurora borealis. Raketa je, prema planu, pala u more blizu udaljenog arktičkog ostrva Špicbergen, daleko od ruskog vazdušnog prostora.

Satima nakon što je izveštaj proglašen netačnim, neimenovani ruski odbrambeni izvori rekli su Interfaksu da je "prerano reći" da li je lansiranje bilo namenjeno testiranju njihovog sistema ranog radarskog upozorenja.

Rusija je bila osetljiva po pitanju svojih protivvazdušnih sposobnosti još od 1987, kada je zapadnonemački tinejdžer Matijas Rust uspeo da preleti više od 750 kilometara kroz sve sovjetske odbrambene slojeve u jednomotornoj letelici i sleti pred kapije Kremlja. Do tada je Hladni rat već bio završen, ali je ovo bio znak da su neki ruski zvaničnici i dalje nervozni zbog nuklearne pretnje.

"Bio sam prestravljen kada sam čuo kakvu je pažnju izazvalo naše rutinsko lansiranje", rekao je norveški naučnik Kolbjer Adolfsen, koji je bio na sastanku kada su počeli da stižu panični telefonski pozivi. Još čudnije je bilo to što je Norveška nedeljama ranije već obavestila Moskvu o planiranom lansiranju. Adolfsen je sugerisao da su Rusi možda reagovali zato što je to bio prvi put da je raketa za proučavanje polarne svetlosti letela tako visokom balističkom putanjom, dostigavši visinu od 1.461 kilometar. Međutim, rekao je da to nije smelo da bude iznenađenje.

"Poruka je poslata preko ministarstva spoljnih poslova 14. decembra svim relevantnim zemljama da ćemo izvesti lansiranje", rekao je. Ipak, nekako to upozorenje nikada nije stiglo na prava mesta. Bio je to trezven podsetnik koliko jedna propuštena poruka može imati potencijalno katastrofalne posledice.

Od zore nuklearnog doba bilo je više bliskih susreta nego što bi iko želeo da razmatra. Ne radi se samo o velikim događajima poput Kubanske raketne krize iz 1962, koja je verovatno bila trenutak kada je Hladni rat bio najbliži sveopštem nuklearnom sukobu između SAD i Sovjetskog Saveza.

Godine 2020, BBC Future je izvestio kako su lažni alarmi izazivani svime, od migracija labudova i Meseca do računarskih grešaka i svemirskih vremenskih pojava.

Godine 1958, avion je greškom ispustio nuklearnu bombu u dvorište jedne porodice, na sreću usmrtivši samo njihove kokoške.

Godine 1966, dva američka vojna aviona sudarila su se iznad udaljenog španskog sela, pri čemu je jedan nosio četiri nuklearna oružja.

Još 2010, Američko ratno vazduhoplovstvo je nakratko izgubilo kontakt sa 50 projektila, ostavljajući bez mogućnosti da se otkrije ili zaustavi automatsko lansiranje.

Opasan trenutak

Mnogi u Rusiji su u to vreme odbacili Jeljcinovu objavu da je prvi put koristio nuklearni kofer kao hvalisanje, namenjeno skretanju pažnje sa rata u Čečeniji koji je bio u toku.

"Zaista sam juče prvi put upotrebio svoj 'crni' kofer sa dugmetom koje uvek nosim sa sobom", rekao je agenciji Interfaks narednog dana.

"Možda je neko odlučio da nas testira, jer mediji stalno govore da je naša vojska slaba", dodao je.

Za jednog bivšeg zvaničnika CIA, to je bio "najopasniji pojedinačni trenutak nuklearnog raketnog doba". Vojni savetnik Piter Praj napisao je: "Nikada ranije lider nijedne nuklearne sile nije otvorio ekvivalent ruskog 'nuklearnog kofera' ozbiljno, u situaciji u kojoj je postojala stvarna pretnja i u kojoj je bila moguća trenutna odluka o pokretanju Armagedona."

Ipak, istraživač Ujedinjenih nacija za nuklearno razoružanje Pavel Podvig rekao je: "Kada bih rangirao ove slučajeve, verovatno bih mu dao tri od 10. Tokom Hladnog rata bilo je mnogo ozbiljnijih incidenata." Čak je sugerisao da je scenario sa nuklearnim koferom možda bio insceniran za Jeljcina narednog dana. Ruski nuklearni stručnjak Vladimir Dvorkin rekao je da norveška uzbuna nije predstavljala nikakvu opasnost, "nikakvu". Rekao je za Washington Post 1998: "Čak i kada sistem upozorenja da signal o masovnom napadu, niko nikada neće doneti odluku, čak ni iracionalni lider, alarmiran time što je ispaljena jedna raketa. Mislim da je ovo bio prazan alarm."

Pet dana nakon incidenta, radio-bilteni BBC-ja izvestili su da je Rusija okrivila uzbunu za "nesporazum" koji se ne sme ponoviti. Portparol ministarstva spoljnih poslova rekao je da su Norvežani postupili u skladu sa uobičajenom procedurom i da ne treba da postoji nikakva zla volja prema njima.

Iako je katastrofa izbegnuta, ostaje uznemirujuće da je bezazlena meteorološka raketa mogla da izazove takvu paniku.

(Telegraf.rs)