Iran planira trajno isključenje interneta u zemlji: Gušenje protesta je prioritet režima u Teheranu

Iran radi na tome da se trajno odvoji od globalnog interneta, navodi se u najnovijem izveštaju.

Aktivisti strahuju da će Islamska Republika iskoristiti aktuelni prekid komunikacija, koji je uveden kako bi se ugušili nedavni protesti, da započne sprovođenje svojih planova o uspostavljanju zatvorenog, zapečaćenog intraneta, prenosi The Telegraph.

Prema izveštaju organizacije "Filterwatch", koja podržava slobodu interneta i slobodu informisanja u Iranu i na Bliskom istoku, ovaj plan bi prevazišao masovnu internet cenzuru i predstavljao "novu, daleko mračniju strategiju - apsolutnu digitalnu izolaciju".

"Ušli smo u novu eru, u kojoj povezanost više nije pravo, već privilegija koju dodeljuje država", navodi se u izveštaju.

Prema tim planovima, samo oni koji imaju bezbednosnu dozvolu ili su prošli državne provere imali bi pristup širem, globalnom internetu.

Ostalim Irancima bio bi dostupan samo hermetički zatvoren, paralelni oblik interneta, potpuno odsečen od spoljnog sveta, navodi se u izveštaju.

Iranske vlasti su prošlog četvrtka zemlju od oko 90 miliona stanovnika gurnule u komunikacionu crnu rupu, a ta ograničenja su i dalje na snazi. Telefonske linije su prestale da rade, kao i internet veze, dok je u nekim domaćinstvima čak obustavljena i isporuka gasa za kuvanje i grejanje.

Gašenje interneta deo je šire represije nad masovnim protestima koji su započeli krajem decembra. U subotu je vrhovni vođa Irana, Ali Hamnei, optužio Donalda Trampa da stoji iza nemira.

"Smatramo predsednika SAD kriminalcem zbog žrtava, štete i kleveta koje je naneo iranskom narodu", rekao je Hamnei, prema navodima iranskih državnih medija.

Iran je nastojao da demonstrante prikaže kao "teroriste", pri čemu je Hamnei tvrdio da su ih Sjedinjene Američke Države i Izrael uputili "kako da šire strah, sprovode razaranje i podrivaju javni red", kao i da im je pružena "značajna finansijska podrška".

Ranije ove nedelje, Tramp je ohrabrio demonstrante u Iranu da nastave, objavljujući na internetu da je "pomoć na putu".

Za sada, diplomatski pritisak zemalja Bliskog istoka izgleda da je odvratio američkog predsednika od naređivanja vojne akcije, koja bi mogla biti izuzetno destabilizujuća u regionu. Ali Bela kuća je naglasila da "sve opcije ostaju na stolu".

Od subote ujutru, neki ljudi su mogli da šalju SMS poruke, rekli su Iranci koji ulaze u Tursku na kopnenom graničnom prelazu. Mnogi su se nadali da će se povezati na internet nakon više od nedelju dana odsečenosti od spoljnog sveta.

Ali veći deo zemlje je i dalje prekriven prekidom komunikacije, što podstiče strahove da će iranske vlasti to iskoristiti da sakriju krvave razmere svog suzbijanja. Ograničene informacije su se filtrirale zbog obustave rada.

HRANA, grupa za ljudska prava sa sedištem u SAD, saopštila je da je potvrđeno 3.090 smrtnih slučajeva, uključujući 2.885 demonstranata. Iranci koji su poslednjih dana pobegli u inostranstvo rekli su da misle da bi pravi broj žrtava mogao biti desetine hiljada. "Režim je ubio toliko ljudi", rekao je iranski trgovac čajem.

"Ne idite u Iran, situacija je previše nestabilna", rekla je druga osoba, bez podsticaja, blizu tursko-iranske granice. "Bilo je previše ubistava".

Čvrst bezbednosni odgovor režima, nasilni sukobi sa demonstrantima, masovna pritvaranja, stalne bezbednosne patrole, dodatni kontrolni punktovi, policijski čas od 20 časova izgleda da je zaustavio proteste poslednjih dana. Državni mediji su javili da je izvršeno 3.000 hapšenja.

Međutim, stručnjaci su primetili da široko raspoređivanje bezbednosnih snaga nije održivo na duži rok, što znači da bi protesti mogli ponovo da se rasplamsaju dok bes protiv vlade zbog njenih represija raste.

Postoji zabrinutost da će isključenje interneta ostati na snazi još mnogo nedelja kako bi se osiguralo da se ne dogode protesti oko predstojećih osetljivih datuma, uključujući kraj tradicionalnog 40-dnevnog perioda žalosti u Iranu nakon smrti demonstranata i Novruza, novogodišnjeg praznika, u martu.

Prekid komunikacija će verovatno pogoršati ekonomske probleme zemlje.

Paradoksalno, globalne sankcije protiv Irana mogu značiti da njegovi potencijalni planovi za zatvoreni intranet neće imati previše uticaja na duži rok, jer je zemlja već odsečena od mnogih zemalja i ekonomija.

Međutim, nemogućnost obavljanja poziva ili povezivanja na internet ozbiljno utiče na egzistenciju i dobrobit ljudi.

Jedan Iranac je rekao da nije mogao da pozove hitne službe kada mu se majka iznenada razbolela. Zatvaranje puteva je takođe značilo da mu je zabranjeno da je vozi bilo gde da potraži medicinsku pomoć.

Očajan, molio je režimsko obezbeđenje da je negde odveze radi pomoći. Na njegovo iznenađenje, na kraju su pristali, ali nije mogao da dobija novosti o njenom stanju dok je u bolnici.

"Bilo je opasno prići im, ali šta sam mogao da uradim?. Mogla je da umre", rekao je on.

Protesti zbog pogoršanja ekonomskih uslova i visoke inflacije počeli su u većim iranskim gradovima krajem prošlog meseca.

Svedoci ukazuju na to da su ruralna područja doživela manje nemira u poređenju sa urbanim centrima, gde je lakše prikriti pojedinačne aktivnosti od obaveštajnih i bezbednosnih službi.

"Ljudi protestuju jer žele promenu režima, ali je teško. Hamnei se zakleo da nikada neće otići", rekao je drgugi Iranac i nastavio:

""Da sam živeo u velikom gradu poput Teherana, da, apsolutno bio bih na ulicama. Ne plašim se ničega niti bilo koga, plašim se samo Boga".

(Telegraf.rs)