Ukrajinske "Alfe" ojadile rusku PVO za 4 milijarde $: Nizali se napadi daleko iza linije fronta u 2025.

Ukrajinska elitna jedinica "Alfa" uništila je ili onesposobila ruske sisteme protivvazdušne odbrane čija je ukupna vrednost tokom protekle godine iznosila oko 4 milijarde dolara, saopštila je bezbednosna služba te zemlje.

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) saopštila je da je njena specijalna jedinica "Alfa" izvela dalekometne udare na ruske sisteme protivvazdušne odbrane i radarske sisteme, preneo je Business Insider.

Jedinica se u velikoj meri oslanja na dalekometne dronove u svojim napadima.

Navodi se da su ti udari uspeli da probiju koridore u višeslojnoj ruskoj PVO i da stvore bezbedne prolaze koji omogućavaju ukrajinskim dalekometnim dronovima da prodru duboko iza neprijateljskih linija.

Ta sredstva za dubinske udare pogađala su ciljeve kao što su vojne baze, skladišta i aerodromi, saopštila je SBU. Ukrajina je prijavila čitav niz takvih udara, koji su ključni za sprečavanje velikog gomilanja ruskih snaga i za ometanje njihovih operacija.

SBU je nabrojala vrste sistema protivvazdušne odbrane za koje tvrdi da su uništeni ili oštećeni u napadima jedinice "Alfa": sistemi S-300 i S-400, BUK M-1 i M-2, Pancir S-1 i S-2, kao i Tor-M1, M2 i M3. Ovi sistemi obuhvataju raspon od starijih modela iz sovjetske ere do nekih od najnaprednijih ruskih sistema.

Mnogi od ovih sistema imaju visoku cenu, iako se trošak gubitaka često računa prema procenjenoj trenutnoj ceni njihove zamene. Ruska vojno-industrijska baza suočava se sa pritiscima usled sankcija i drugih faktora.

Ukrajinska bezbednosna služba saopštila je da su Rusi takođe pretrpeli gubitke u opremi za radarsko izviđanje i navođenje, uključujući radarske stanice i radare. Primeri koje je SBU navela uključuju radar Nebo-U i Gamma-D.

Grupa "Alfa" je elitna jedinica koja se smatra jednom od najboljih u okviru ukrajinskih specijalnih snaga. Ona često izvodi dalekometne napade dronovima na ruske ciljeve, uključujući avione, skladišta municije i naftne objekte u Rusiji.

U novembru je SBU saopštila da su njene specijalne snage "Alfa" tokom prethodnog meseca ubile više od 1.500 ruskih vojnika i uništile desetine tenkova, oklopnih borbenih vozila, višecijevnih raketnih bacača i sistema protivvazdušne odbrane.

Zašto je PVO važna u ovom ratu?

Sistemi protivvazdušne odbrane su znajačajan sastavni deo ovog sukoba, fundamentalno oblikujući način na koji se on vodio. Rusija i Ukrajina, na početku rata u februaru 2022. godine, posedovale su najveći i drugi najveći arsenal PVO u Evropi, respektivno, a njihovo širenje je značajno ograničilo vazdušne operacije na prvoj liniji fronta.

Nijedna strana nije uspela da obezbedi stalnu kontrolu nad nebom. Nedostatak vazdušne podrške ometao je napore za proboj velikih razmera, umanjujući efikasnost oružja poput tenkova i doprinoseći transformaciji rata u sporu, mučnu borbu, u kojoj dominiraju dronovi i dodatno sprečavaju manevrisanje.

Ukrajina je izvestila o uništenju mnoštva ruskog oružja protivvazdušne odbrane tokom rata, uključujući napredne S-400 i mnoštvo odbrambenih sistema na strateškom Krimskom poluostrvu, koje je Rusija ilegalno anektirala 2014. godine. Osakaćivanje ovih sistema bio je prioritet.

Rat u Ukrajini izazvao je zabrinutost u većem delu Evrope i NATO zbog nedostatka kopnene protivvazdušne odbrane. Ulaganja u njih su usporena nakon Hladnog rata. Alijansa je obećala ogromna ulaganja u njih, ali to je vrsta ubrzanja proizvodnje koja zahteva vreme. Zapadni proizvođači već imaju velike zaostaje usred povećane potražnje.

PVO je od vitalnog značaja za borbu ne samo protiv aviona sa i bez posade, već i protiv raketa, a postoji značajna globalna potražnja za dokazanim mogućnostima. Američki odbrambeni gigant Lokid Martin nedavno je objavio sporazum sa Pentagonom o dramatičnom povećanju proizvodnje presretača Patriot.

Ukrajina je tokom rata dobila sisteme protivvazdušne odbrane od partnerskih zemalja, od naprednih Patriota proizvedenih u SAD do improvizovanih "FrankenSAM-ova" koji kombinuju sovjetske lansirne sisteme sa zapadnim raketama. Ukrajina gradi sopstvene sisteme protivvazdušne odbrane kako bi smanjila zavisnost od partnera.

Ukrajina kaže da joj je potrebno više PVO sistema i daleko više presretača. Rusija redovno zasipa zemlju masivnim raketnim i bespilotnim letelicama koje ciljaju i vojnu i civilnu infrastrukturu. Iako se čini da Ukrajina nanosi štetu, ruski arsenal protivvazdušne odbrane je i dalje pretnja.

Džastin Bronk, stručnjak za vazduhoplovne snage u Kraljevskom institutu za ujedinjene snage, upozorio je u izveštaju ovog meseca da, uprkos smanjenju ruskih integrisanih sistema protivvazdušne odbrane sa kopna zbog Ukrajine, Rusija i dalje ima nekoliko stotina baterija različitih sistema raketa zemlja-vazduh (SAM) u upotrebi.

Štaviše, rekao je, oni su takođe postali "značajno efikasniji" u obaranju ukrajinskih vazdušnih sredstava, kako Rusija uči tokom rata.

"I pored Ukrajine, ruska kopnena protivvazdušna odbrana ostaje velika potencijalna pretnja vazdušnim sposobnostima NATO u evropskom kontekstu", poručio je Bronk.

(Telegraf.rs)