"Isključivo za elitu": Kako je novi auto-put postao simbol podeljenosti između bogatih i siromašnih

Mumbaj je poznat po svojoj grafičkoj nejednakosti, blistavim neboderima u kojima bogati žive sa panoramskim pogledom na Arapsko more, stojeći pored koliba bez prozora iznad odvoda. U njemu živi 90 indijskih milijardera, ali i više od šest miliona stanovnika sirotinjskih četvrti, što je oko 55% stanovništva centralnog Mumbaja.

Sada Mumbaj ima novi simbol u zalivu između bogatih i siromašnih: novi, brzi auto-put sa osam traka na zapadnoj obali, za koji kritičari kažu da služi samo bogatima uprkos tome što je izgrađen novcem poreskih obveznika, prenosi Guardian.

Preporučujemo

Put je bio zamišljen kao rešenje za zastoje na putevima indijske komercijalne prestonice. Ali Mumbaj je gusto naseljeno poluostrvo, dugo 40 km i široko 10 km, gde je zemlja oskudna kao i sneg.

Novi priobalni put morao je biti izgrađen na zemljištu otetom od Arapskog mora. Pravo inženjersko čudo, povezuje sever i jug i predstavlja san za vlasnike automobila, koji su ranije prosečno vozili oko 8 km/h kroz zagušenja u Mumbaju.

Na Marin Drajvu na jugu, gde put počinje, automobili se sada spuštaju u podvodni tunel dug više od jednog kilometra i, nakon što naprave velike petlje preko blistavog mora gde je put izgrađen na stubovima, izlaze devet kilometara dalje u Vorliju za 10 minuta umesto 45 minuta koliko je ranije bilo potrebno.

Međutim, procenjuje se da 64 posto od 22,5 miliona stanovnika metropolitanske regije Mumbaja putuje pretrpanim autobusima i vozovima. Oni koji ne mogu da se uguraju unutra drže se spolja koliko mogu. Sedam do deset putnika svakodnevno umire u lokalnoj železničkoj mreži.

"Put je isključivo za elitu", rekla je Avlokita Šah, aktivistkinja za zaštitu životne sredine.

Prema njenim rečima, milijarde koje su potrošene na put, trebalo je da budu potrošene na javni prevoz u korist većine - popravka puteva, dodavanje više autobusa sa više stanica i ruta i proširenje metroa.

Husein Indorevala predaje na Institutu za arhitekturu i studije životne sredine "Kamla Rahedža Vidjanidi" i naziva priobalni put "blagostanjem za imućne".

"To predstavlja masovni transfer bogatstva bogatima i nameće troškove ostalima", kaže Indorevala.

Pravin Šastri, koji glanca cipele na železničkoj stanici, kaže da auto-put nije za ljude kao što je on.

"Moje putovanje na posao ostaje isto - nikad ne dobijem mesto u vozu za Borivali gde živim. Na kraju dugog dana, još je teže vratiti se kući", kaže Šastri.

Vivek Tivari, investicioni bankar, voli novi put jer mu skraćuje vreme putovanja za 45 minuta. Njegova kancelarija je u Nariman Pojntu, najjužnijem delu grada, a dom je 19 kilometara severno u Bandri.

"To je neverovatan komad infrastrukture i vožnja po njemu je veličanstvena. Ne može se sva infrastruktura podjednako raspodeliti među bogatima i siromašnima. Da, samo manjina poput mene koristi put, ali možda će nam to na kraju pomoći da generišemo veći ekonomski rast, što će koristiti svima", kaže on.

Za Nikila Ananda, ekološkog antropologa na Univerzitetu Pensilvanija u SAD, ideja o auto-putu koji povezuje različite delove Mumbaja kao odgovor na gust saobraćaj nije samo elitistička već i zastarela; "odgovor 20. veka na problem 21. veka", kako on kaže.

Gradski auto-putevi su diskreditovano rešenje za saobraćajne gužve, koje datira još iz 1960-ih kada su putevi građeni da povezuju različite delove zagušenih američkih gradova, ignorišući potrebu za infrastrukturom javnog prevoza i primoravajući više ljudi da kupuju automobile.

"Ovo je služilo samo vlasnicima privatnih automobila umesto izgradnje javnog prevoza i dovelo je do 'indukovane potražnje' za automobilima, što je rezultiralo većim saobraćajem. Više puteva i automobila koristi samo nekolicina, za razliku od javnog prevoza", ističe on.

Prema njegovim rečima, ono pogoršavaju emisije ugljenika i, uklanjanjem mangrova u međuplimnim močvarama koje se nalaze uz obalu, čine Mumbaj još ranjivijim na poplave nego što već jeste".

Tokom izgradnje, kritičari i stručnjaci su govorili da će rekultivacija uništiti egzistenciju ribarske zajednice Koli, prvobitnih stanovnika obale Mumbaja. Generacijama su parkirali svoje čamce na plažama, tamo sušili svoj ulov i popravljali svoje čamce i mreže.

Dipak Namapoše (45), koji sedi u svojoj ribarskoj kolibi na plaži u Kar Dandi, video je u drugim delovima obale gde je put izgrađen kako su tradicionalna mesta za ribolov i razmnožavanje izgubljena, dnevna zarada prepolovljena, a troškovi skoro udvostručeni.

Foto: Tanjug/

Sada se bliži kraj druge faze puta, koja će ga povezati sa zapadnim predgrađima dalje na severu. Kroz daleku izmaglicu, vidljivi su šipovi koji se grade. Njegova bojazan je da će Kar Danda trpeti iste posledice.

"S kojim pravom mogu da uzmu zemlju gde su živeli i lovili ribu moj otac, deda i pradeda? To je naša zemlja. Kada put bude završen, nećemo moći da pristupimo moru. Moraćemo da idemo dužim zaobilaznim putem, trošimo duplo više vremena, duplo više dizela i opet ćemo na kraju imati manji ulov", kaže on.

On dodaje da će sav ovaj otvoreni prostor nestati, a graditelji će graditi otmene stambene blokove za bogate.

Priobalni put je dar s neba za građevince i investitore u nekretnine koji su se borili oko komadića zemlje koji su tako retko dostupni u Mumbaju. Rekultivisano zemljište za put otvara nove velike površine za izgradnju staklenih kula i luksuznih stanova vrednih milijarde rupija.

Danas, Mumbaj podseća na veliko gradilište. Visoki kranovi ispunjavaju horizont. Neuobičajeno visoki nivoi zagađenja su delimično rezultat frenetične izgradnje solitera, bilo na zemljištu oslobođenom rušenjem starih, niskih zgrada ili na zemljištu stvorenom duž priobalnog puta.

"Red milijardera" se pojavio na obali Vorlija, sa zapanjujućim, nesmetanim pogledom na more. Najbogatije porodice kupuju nove kuće na ovoj poželjnoj lokaciji.

Foto: Tanjug/AP

U Versovi, Šah objašnjava kako će druga faza puta povezati Versovu sa Bajanderom, dalje na severu. Uprkos protestima, Vrhovni sud u Bombaju je u decembru presudio da se 45.000 stabala mangrova može ukloniti za potrebe projekta.

"Ove mangrove deluju kao prirodna barijera protiv plimnih udara i erozije. U ovom trenutku, Mumbaj je poplavljen svakog monsuna. Uništavanje mangrova koji su se razvijali decenijama takođe će uništiti krhki ekosistem", kaže ona.

Za obične ljude, put je doveo do još jednog, manje javno objavljenog, manje vidljivog i manje opipljivog gubitka: lakog pristupa obali. Lepota okeana i spokoj koji je pružao bili su neprocenjivi i retko besplatno zadovoljstvo u kojem su uživale sve klase u prenaseljenoj metropoli.

Nakon dugog dana na poslu, radnici, porodice i mladi parovi mogli su preći put na raznim tačkama - Hadži Ali, Brič Kendi, Vorli - da bi prošetali obalom.

Sada, saobraćajnica sa osam traka blokira put. Izgrađeno je nekoliko podzemnih traka kako bi se pešacima i biciklistima omogućio pristup novim šetalištima koja su stvorena za šetnju, vožnju bicikla i trčanje, ali ih je premalo i podrazumevaju duge šetnje, posebno za one koji su već umorni nakon radnog dana.

"Put je udaljio ljude od okeana, a okean je najlepše blago Mumbaja", kaže Anil Gajtonde, vlasnik prodavnice u Kolabi.

(Telegraf.rs)