Amerikanci rekli šta misle o prvoj godini Trampovog 2. mandata: Zanimljivi rezultati velike ankete

Prošlo je tačno godinu dana otkako je predsednik SAD Donald Tramp ponovo inaugurisan, čime je postao tek drugi predsednik SAD koji se vratio u Belu kuću nakon što je četiri godine ranije izgubio reizbor.

Sada, na kraju Trampove prve godine povratka na funkciju, novo istraživanje Yahoo/YouGov pokazuje da više Amerikanaca nego ikada smatra da je bio "gori predsednik nego što su očekivali", kao i da "menja Ameriku nabolje" - odnosno, u ovom slučaju, nagore.

Istraživanje, sprovedeno među 1.709 odraslih Amerikanaca od 8. do 12. januara, obavljeno je neposredno nakon što je Tramp zbacio venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, zapretio da će silom preuzeti Grenland od Danske i razmišljao o primeni Zakona o pobuni protiv demonstranata u Mineapolisu koji protestuju protiv ICE-a - i neposredno pre nego što su on i njegov tim serijom objava na društvenim mrežama obeležili "Prvu godinu MAGA".

"Pre godinu dana sve se promenilo", napisao je zvanični nalog Bele kuće na mreži X. "Povratak snage. Povratak Amerike na prvo mesto. Era pobeda je stigla - i tek počinje."

Međutim, sve veći broj Amerikanaca očigledno se s tim ne slaže. Na primer, 49 odsto sada kaže da Tramp menja Ameriku nagore, u poređenju sa svega 34 odsto onih koji smatraju da je menja nabolje. Samo 7 odsto kaže da "zapravo ništa ne menja".

Prošlog marta Trampov procenat "nagore" bio je niži za 6 procentnih poena, 43 odsto, dok je procenat "nabolje" bio viši za 6 poena, 40 odsto. Razlika između ta dva broja tada je iznosila 3 procentna poena, a sada je 15.

Razlog za to je značajan zaokret među nezavisnim biračima, koji se sve više udaljavaju od Trampa.

Pre nego što je Tramp stupio na dužnost, više nezavisnih birača je očekivalo da će on menjati Ameriku nabolje, 41 odsto, nego nagore, 34 odsto.

Zatim, u martu, dva meseca nakon početka Trampovog drugog mandata, 46 odsto nezavisnih birača reklo je da predsednik menja Ameriku nagore, dok je 36 odsto smatralo da je menja nabolje.

Danas ti brojevi iznose 57 odsto za nagore i 22 odsto za nabolje. Drugim rečima, Trampova ocena "menja Ameriku nagore" među nezavisnima porasla je za 23 poena tokom njegovog drugog mandata, dok je ocena "menja Ameriku nabolje" pala za 19 poena.

Za mnoge Amerikance Trampov učinak sve više ne ispunjava očekivanja. Posle njegove prve godine povratka na funkciju, samo 28 odsto kaže da je bio bolji predsednik nego što su očekivali. Više nego duplo, 49 odsto, kaže da je gori. Još 20 odsto navodi da je bio "otprilike isti" kao što su očekivali.

Razlika između ocena "gori" i "bolji", sada 21 procentni poen, udvostručila se u odnosu na prošli mart. Tada je 41 odsto Amerikanaca smatralo da je Tramp bio gori nego što su očekivali, dok je 30 odsto smatralo da je bio bolji.

Među republikancima se Trampovi brojevi uopšte nisu promenili: u martu je odnos bio 63 odsto "bolji nego što se očekivalo" prema 9 odsto "gori nego što se očekivalo", i potpuno je isti i danas. Međutim, među demokratama je procenat "gori nego što se očekivalo" porastao za 10 poena, na 86 odsto, dok je procenat "otprilike isti" pao za 8 poena, na 10 odsto.

U međuvremenu, jasna većina nezavisnih birača, 57 odsto, sada kaže da je Tramp bio gori nego što su očekivali, dok samo 16 odsto kaže da je bio bolji. Ti brojevi su u martu bili znatno bliži, 44 odsto prema 26 odsto.

Trampov ukupni rejting odobravanja rada, 40 odsto odobrava prema 56 odsto koji ne odobravaju, nije se pomerio tokom poslednjih nekoliko meseci, a stabilne su i njegove ocene po pojedinačnim pitanjima. Međutim, kada se pogleda duži vremenski okvir, prva godina Trampovog drugog mandata, pojavljuje se jasan obrazac. Jednostavno rečeno, sve više Amerikanaca smatra da predsednik ima pogrešne prioritete.

U martu su Yahoo i YouGov pitali ispitanike da li je Tramp prethodna dva meseca bio fokusiran na "najvažnija pitanja za Ameriku" ili na "pitanja koja nisu naročito važna“. Tada su odgovori bili gotovo izjednačeni: 43 odsto je reklo prvo, a 45 odsto drugo.

Danas to više nije slučaj. Većina Amerikanaca, 51 odsto, sada kaže da je Tramp svoj drugi mandat proveo fokusirajući se na relativno nevažna pitanja, dok samo 38 odsto smatra da se bavio najvažnijim stvarima.

Troškovi života ostaju najveći teret za Trampovo predsednikovanje. Čak 70 odsto Amerikanaca sada kaže da se time "nije dovoljno bavio", dok manje od četvrtine smatra da se time bavio "u pravoj meri", 21 odsto, ili "previše", 2 odsto.

Nasuprot tome, većina Amerikanaca, 52 odsto, kaže da se Tramp previše fokusirao na "hapšenje i deportaciju imigranata".

Kako su Trampovi rezultati u anketama opadali, on je sve češće krivicu prebacivao na svog prethodnika, predsednika Džoa Bajdena. Ipak, samo 22 odsto Amerikanaca slaže se da je Bajden "najodgovorniji" za "trenutno stanje u zemlji". Većina, 53 odsto, smatra da je najodgovorniji Tramp, dok preostalih 25 odsto kaže da su "obojica podjednako odgovorni".

Pesimizam u vezi sa budućnošću zemlje takođe postaje sve izraženiji. U leto 2020. godine, na vrhuncu pandemije kovida-19, samo 25 odsto odraslih Amerikanaca smatralo je da su "najbolji dani Amerike" "iza nas", dok je gotovo dvostruko više, 46 odsto, verovalo da "tek dolaze".

Tramp je tada bio predsednik, a demokrate, 51 odsto, bile su gotovo podjednako sklone kao i republikanci, 53 odsto, da kažu da su najbolji dani Amerike ispred nje. Manje od četvrtine u obe grupe smatralo je suprotno.

Sada, međutim, više demokrata kaže da su najbolji dani Amerike iza nje, 42 odsto, nego da tek dolaze, 29 odsto. Ti brojevi su gotovo identični među nezavisnim biračima.

Samo republikanci ostaju uvereni, u odnosu 63 odsto prema 17 odsto, da će budućnost zemlje biti svetlija od njene prošlosti.

(Istraživanje je za Yahoo sprovela agencija YouGov na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.709 odraslih Amerikanaca, anketiranih onlajn od 8. do 12. januara 2026. godine. Uzorak je ponderisan prema polu, starosti, rasi, obrazovanju, izlaznosti na izborima 2024. i glasu na predsedničkim izborima, stranačkoj identifikaciji i trenutnom statusu biračke registracije. Demografski ciljevi ponderisanja zasnivaju se na Američkoj anketi zajednica iz 2019. godine. Stranačka identifikacija ponderisana je prema procenjenoj raspodeli u vreme izbora, 31 odsto demokrata i 32 odsto republikanaca. Ispitanici su izabrani iz YouGov-ovog panela dobrovoljnih učesnika kako bi predstavljali sve odrasle u SAD. Margina greške iznosi približno 3,1 odsto.)

(Telegraf.rs)