NATO se sprema za novi front: Kako se izboriti ne samo s Rusijom i Kinom, već i surovim uslovima na Arktiku

Analitičari upozoravaju da je rat u Ukrajini pretvorio Arktik u sledeći test odvraćanja NATO-a - gde bespilotni sistemi, hibridne sabotaže i gubljenje satelitskih signala mogu odlučiti o ravnoteži moći.

Decenijama je Arktik bio najmirniji bočni deo NATO, zaštićen zidom temperatura ispod nule i neprobojnom ledom. Međutim, kako se Rusija oslanja na hibridni rat i bespilotne tehnologije, daleki sever postaje "zatvoreno okruženje" koje Alijansa trenutno ne može ni da nadgleda, a kamoli da brani, prema grupi analitičara iz Vašingtona.

Na konferenciji za štampu Centra za evropsku politiku u četvrtak, odbrambeni analitičari opisali su Arktik transformisan ruskom invazijom na Ukrajinu i rastućom ulogom bespilotnih sistema u modernom ratu.

"Arktički region... više nije zanemaren", rekao je penzionisani general-major Gordon "Skip" Dejvis Mlađi, dodajući: "Odvraćanje i odbrana sada zavise od stalne situacione svesti, integrisanih kapaciteta i otpornog sistema."

Prevedeno: ako NATO ne vidi šta se dešava na dalekom severu, ne može to ni zaustaviti.

Bespilotni sistemi kao novi razbijači leda

Glavna poruka panela bila je jasna: ljudi više sami ne mogu da patroliraju Arktikom.

Bespilotni sistemi - u vazduhu, na površini i pod morem - postaju nezamenljivi za nadzor ogromnog i neprijateljskog terena.

Federiko Borsari, jedan od autora izveštaja, nazvao ih je "ne samo dopunom, već ključnim" za odvraćanje u Arktiku, piše Kyiv Post.

Njihova najveća vrednost? Posmatranje onoga što ljudi ne mogu da vide.

Od podmorskih kablova i naftnih platformi do satelitskih zemaljskih stanica, dronovi sve češće čuvaju životne veze transatlantske ekonomije. Nedavni talas sumnjivih presecanja kablova u Baltičkom moru dodatno je skrenuo pažnju.

"Poenta je ukloniti neodređenost", rekla je Mina Olander, nordijska analitičarka bezbednosti. "Hibridni rat najbolje funkcioniše kada niko ne može da dokaže ko je šta uradio."

Hladnoća ubija baterije - i planove

Arktik, upozoravaju panelisti, ostaje nemilosrdan neprijatelj.

Baterije se prazne za nekoliko minuta. Motori se zaleđuju. GPS signali nestaju ili su ometeni.

A u regionu gde zima donosi mesece tame, a leto beskrajno svetlo, čak i skrivanje postaje komplikovano.

"Na Arktiku je klima pravi neprijatelj", rekao je Jan Kalberg, bivši švedski oficir. "Svaki protivnik je problem samo 50 minuta dnevno."

Ta realnost primorava NATO da razmišlja o tehnologiji iz temelja: grejane kutije za baterije, redundantni navigacioni sistemi, inercijalno vođenje, pa čak i stari dobri kompas i karta.

Senka Ukrajine nad ledom

Rat u Ukrajini prisutan je u gotovo svakom odgovoru.

Kalberg je istakao da su ruski teški gubici smanjili rizik od neposredne kopnene invazije na Arktiku, ali nisu umanjili želju Moskve za ometanjem.

Veća pretnja sada, složili su se analitičari, dolazi sa mora i kroz hibridne metode: sabotaža kablova, cevovoda i mreža za prenos podtaka koje povezuju Evropu sa Severnom Amerikom.

"Irska", kako je Kalberg opomenuo, "nema mornaricu." Arktik i Severni Atlantik puni su sličnih ranjivih ciljeva.

U ovoj viziji, dronovi nisu toliko potrebni za izvođenje udara koliko za pravovremeno lociranje problema - da brodovi, avioni i rakete mogu da reaguju.

"Kinetičke uloge postoje", rekao je Dejvis, "ali one su sekundarne."

Pravi problem NATO: Integracija, ne inovacija

Možda najoštrija kritika nije bila upućena tehnologiji već birokratiji.

NATO nema manjak dronova, satelita ili senzora. Ono što mu nedostaje, rečeno je na panelu, jeste besprekorno integrisanje.

"Izazov nije u pronalaženju nove tehnologije", rekao je Dejvis. "Već u integraciji i prilagođavanju onoga što već postoji."

Bez zajedničkih standarda, deljene nabavke i interoperabilnih komandnih sistema, NATO rizikuje da izgradi desetine nepovezanih flota dronova - što jeste brzo, ali skupo i strateški fragmentirano.

Najbrže rešenje, po mišljenju analitičara, jeste multinacionalna nabavka: zajednička kupovina, zajedničko testiranje i povezivanje sistema direktno u NATO komandovanje.

Tanka plava linija suvereniteta

I pored sve priče o mrežama i senzorima, panel se stalno vraćao staroj poenti: suverenitet i dalje zahteva ljude na zaleđenom tlu.

Male patrole na Grenlandu, na severu Kanade i u Skandinaviji i dalje "obeležavaju mapu", rekao je Kalberg - čak i ako dronovi sada šire oči i uši na stotine kilometara.

To je važno jer, kako su upozoravali govornici, Rusija i Kina ne isprobavaju terene vojnicima, već narativima - tiho testirajući da li se delovi Arktika mogu tretirati kao ničija zemlja.

"Promeniš činjenice na terenu", rekao je Kalberg, "i menjaš priču."

U eri kada se ratovi vode algoritmima i kablovima koliko i vojnicima, sledeći veliki test odvraćanja NATO-a možda neće biti u Kijevu ili Baltičkom regionu - već na mestu gde hladnoća ubija baterije, tišina skriva sabotažu, a budućnost Alijanse se piše na ledu.

Na kraju, najveća odbrana Arktika - njegova surova i nemilosrdna klima - sada je najveća prepreka NATO-u.

Kako Rusija i Kina nastoje da prepišu pravila na sever, savez shvata da njegova buduća bezbednost zavisi manje od tradicionalnih tenkova, a više od toga da li može da održi svoje algoritme u funkciji na minus 40 stepeni.

(Telegraf.rs)