Neobična pečurka izaziva halucinacije: Ljudi vide sićušne ljude kako se opuštaju na svim površinama

Magične pečurke, neformalna grupa gljiva koje sadrže prirodnu psihoaktivnu supstancu psilocibin, poznate su po tome što izazivaju snažne halucinacije. One mogu da izazovu osećaj euforije, pripadnosti svetu i da iskrive stvarnost utičući na moždani vidni korteks, pretvarajući okolinu u psihodeličnu, svetlucavu „džepnu dimenziju“ ispunjenu pulsirajućim geometrijskim oblicima.

Međutim, sada se govori o jednoj manje poznatoj vrsti, cenjenoj u Kini zbog izraženog umami ukusa, koja može da izazove daleko specifičnije halucinacije — ukoliko je kuvari ne pripreme pravilno. Kako prenosi BBC, ova pečurka, Lanmaoa asiatica, može da izazove vizije bezbrojnih sićušnih ljudi, gde god da pogledate. Lekari u kineskoj provinciji Junan svake godine zbrinjavaju stotine pacijenata koji prijavljuju viđenja malih, „patuljastih, vilinskih bića“ kako puze unaokolo i penju se uz zidove.

Preporučujemo

- U jednom restoranu sa pečurkama za hot pot, konobar je postavio tajmer na 15 minuta i upozorio nas: ‘Nemojte da je jedete dok se tajmer ne oglasi, ili biste mogli da vidite male ljude’ - ispričao je za BBC Kolin Domnauer, doktorand biologije na Univerzitetu u Juti.

- Izgleda da je to opštepoznata stvar u tamošnjoj kulturi - dodao je on.

Halucinacije mogu da traju veoma dugo — i do tri dana, nakon početka koji nastupa između 12 i 24 sata od konzumiranja — i često dovode do hospitalizacije. To je znatno duže i ozbiljnije od prosečnog „psilocibinskog putovanja“.

- Jedan stariji pripadnik plemena u Papui Novoj Gvineji opisuje ovaj efekat, objašnjavajući kako je ‘video sićušne ljude sa pečurkama oko lica. Zadirkivali su ga, a on je pokušavao da ih otera - napisao je Domnauer u tekstu objavljenom u novembru za Univerzitet u Juti.

- Kada sam podigao stolnjak, glave su se odvojile i zalepile za donju stranu platna, dok su tela nastavila da marširaju u mestu… Ponovio sam to mnogo puta, u razmacima od po dva minuta, i svaki put su bili tu, marširali i cereili se… Čak sam ih i izmerio… bili su visoki oko jedan inč - ispričao je jedan profesor iz Junana, opisujući sopstveno iskustvo.

Domnauer pokušava da otkrije poreklo ove pečurke i istraži način na koji ona deluje na mozak, proizvodeći iznenađujuće slične halucinacije kod različitih ljudi. „Zvučalo je toliko bizarno da negde postoji pečurka koja izaziva bajkovite vizije, o kojima se izveštava kroz različite kulture i epohe“, rekao je on za BBC. „Bio sam zbunjen i vođen radoznalošću da saznam više.“

Pojava sićušnih ljudi nakon konzumiranja ovih pečuraka pominje se i u akademskoj literaturi, gde se opisuje kao „liliputanske halucinacije“ ili „neuhvatljivi mali ljudi“.

Čak ni Albert Hofman, švajcarski hemičar poznat kao prvi koji je sintetisao, konzumirao i proučavao dejstvo LSD-a, nije uspeo da identifikuje molekule odgovorne za ove misteriozne halucinacije.

Pečurka je dobila svoje zvanično latinsko ime tek 2015. godine, ali mnoga pitanja o njenim psihodeličnim svojstvima i dalje ostaju bez odgovora — prazninu koju Domnauer želi da popuni svojim istraživanjima. U eksperimentima na miševima, ustanovio je da su životinje zapadale u stanje ukočenosti nakon primene ekstrakata ove pečurke.

Domnauer je takođe utvrdio da Lanmaoa asiatica ne sadrži psilocibin, supstancu koja magičnim pečurkama daje halucinogena svojstva. Ono što ovu pečurku posebno izdvaja jeste činjenica da se „putovanja“ ne razlikuju značajno od osobe do osobe, za razliku od iskustava izazvanih psilocibinom, koja mogu biti veoma različita.

- Percepcija malih ljudi veoma se pouzdano i iznova prijavljuje - rekao je Domnauer za BBC. „Ne znam ni za šta drugo što izaziva tako dosledne halucinacije.“ Istraživač još nije sam konzumirao ovu pečurku. S obzirom na dužinu trajanja halucinacija i mogućnost hospitalizacije, teško mu je to zameriti.

- Iako mnoga pitanja ostaju otvorena, jedno je sigurno: Lanmaoa asiatica nas podseća da svet pečuraka, čak i onih koje nalazimo na pijacama i na tanjirima, krije misterije i čuda kakva još ne možemo ni da zamislimo - napisao je Domnauer u tekstu za Univerzitet u Juti.

- Negde između tradicionalnog folklora i savremene biologije, između divljeg šumskog tla i sterilne naučne laboratorije, nalazi se priča koja se još uvek razvija — priča koja može početi nečim naizgled bezazlenim, poput činije supe od pečuraka - zaključio je on.

(Telegraf.rs/Futurism)