Na koje sve načine Rusija pokušava da namami strane plaćenike za rat u Ukrajini: Sve osim opšte mobilizacije

Za prosečnog radnika u Rusiji, to je prilika za veliki prihod. Za kriminalce koji žele da pobegnu od teških uslova i zlostavljanja u zatvoru, to je prilika za slobodu. Za imigrante koji se nadaju boljem životu, to je pojednostavljen put do državljanstva.

Sve što treba da urade je da potpišu ugovor da se bore u Ukrajini.

Na koje sve načine Rusija nastoji da dopuni svoje snage u skoro četiri godine rata i da izbegne nepopularnu opštu mobilizaciju, koristeći sve moguće metode kako bi našla nove vojnike za slanje na front, prenosi agencija AP.

Neki dolaze iz inostranstva da se bore u ratu koji je postao krvavi rat iscrpljivanja. Nakon potpisivanja ugovora o međusobnoj odbrani sa Moskvom 2024. godine, Severna Koreja je poslala hiljade vojnika da pomognu Rusiji u odbrani Kurske oblasti od ukrajinskog upada.

Muškarci iz južnoazijskih zemalja, uključujući Indiju, Nepal i Bangladeš, žale se da su prevareni i primorani da potpišu ugovore za borbu, nakon obećanja regrutera o poslovima. Zvaničnici iz Kenije, Južne Afrike i Iraka navode da se isto dogodilo i građanima njihovih zemalja.

Broj ruskih trupa u Ukrajini

Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog meseca na godišnjoj konferenciji za novinare rekao da u Ukrajini ratuje 700.000 ruskih vojnika. Isti broj je naveo i 2024. godine, dok je u decembru 2023. broj bio nešto niži - 617.000. Nije jasno da li su ti podaci tačni.

Još uvek nisu poznati precizni podaci o vojnim gubicima, a Moskva je objavila samo ograničene zvanične podatke. Britansko Ministarstvo odbrane je prošlog leta saopštilo da je više od milion ruskih vojnika moglo biti ubijeno ili ranjeno.

Nezavisni ruski medij "Media zona", zajedno sa BBC i timom volontera, istražio je novinske izveštaje, društvene mreže i vladine sajtove i prikupio imena više od 160.000 poginulih trupa. Više od 550 od njih bili su stranci iz više od dve desetine zemalja.

Kako Rusija dobija nove vojnike

Za razliku od Ukrajine, gde je vojno stanje i nacionalna mobilizacija na snazi od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, Putin se opirao naređivanju širokog poziva i mobilizacije.

Kada je kasnije te godine pokušana ograničena mobilizacija od 300.000 ljudi, desetine hiljada ljudi je pobeglo u inostranstvo. Napori su obustavljeni nakon nekoliko nedelja kada je cilj ispunjen, ali je Putinov dekret ostavio vrata otvorena za još jedan poziv.

Takođe je sve vojne ugovore učinio efikasno neograničenim i zabranio vojnicima da napuste službu ili budu otpušteni, osim ako nisu dostigli određene starosne granice ili su onesposobljeni povredama. Od tada se Moskva u velikoj meri oslanja na ono što opisuje kao dobrovoljno regrutovanje.

Protok dobrovoljnih regruta koji potpisuju vojne ugovore ostao je jak, premašivši 400.000 prošle godine, rekao je Putin u decembru. Nije bilo moguće nezavisno proveriti ovu tvrdnju. Slični brojevi su objavljeni 2024. i 2023. godine.

Aktivisti kažu da ovi ugovori često predviđaju fiksni rok službe, kao što je jedna godina, što navodi neke potencijalne regrute da veruju da je obaveza privremena. Ali ugovori se automatski produžavaju na neodređeno vreme, kažu oni.

Brojni podsticaji

Ruska vlada nudi visoke plate i brojne beneficije regrutima. Regionalne vlasti nude razne bonuse za regrutaciju, koji ponekad iznose desetine hiljada dolara.

U Hanti-Mansijskom regionu u centralnoj Rusiji, na primer, regrut bi dobio oko 50.000 dolara raznih bonusa, prema lokalnoj samoupravi. To je više nego dvostruko više od prosečnog godišnjeg prihoda u regionu, gde su mesečne plate u prvih 10 meseci 2025. godine, prema izveštajima, iznosile nešto više od 1.600 dolara.

Takođe postoje poreske olakšice, otpis duga i druge pogodnosti.

Uprkos tvrdnjama Kremlja da se oslanja na dobrovoljno regrutovanje, medijski izveštaji i grupe za ljudska prava kažu da regrute - muškarce starosti 18-30 godina koji služe obaveznu vojnu službu na određeno vreme i izuzete su od slanja u Ukrajinu, pretpostavljeni često prisiljavaju da potpišu ugovore kojima se šalju u borbu.

Regrutacija se odnosi i na zatvorenike i one u pritvorskim centrima, praksu koju je na početku rata vodio pokojni šef plaćenika Jevgenij Prigožin, a koju je usvojilo Ministarstvo odbrane. Zakoni sada dozvoljavaju regrutovanje i osuđenika i osumnjičenih u krivičnim postupcima.

Ciljanje stranaca

Stranci takođe regrutuju "mete", kako u Rusiji tako i u inostranstvu. Usvojeni su zakoni koji nude ubrzano rusko državljanstvo za regrute. Ruski mediji i aktivisti takođe izveštavaju da racije u područjima gde migranti obično žive ili rade dovode do pritiska na vojnu službu, a novi građani se šalju u kancelarije za regrutaciju kako bi se utvrdilo da li ispunjavaju uslove za obaveznu službu.

U novembru je Putin dekretom proglasio vojnu službu obaveznom za određene strance koji traže stalni boravak.

Neki su navodno namamljeni u Rusiju krijumčarenjem ljudi koji obećavaju poslove, a zatim ih prevarom navode da potpišu vojne ugovore. Kubanske vlasti su 2023. godine identifikovale i pokušale da razbiju jedan takav lanac koji deluje iz Rusije.

Ministar spoljnih poslova Nepala, Narajan Prakaš Saud, rekao je za AP 2024. godine da je njegova zemlja zatražila od Rusije da vrati stotine nepalskih državljana koji su regrutovani za borbu u Ukrajini, kao i da repatrijara posmrtne ostatke onih koji su poginuli u ratu. Nepal je od tada zabranio svojim građanima da putuju u Rusiju ili Ukrajinu radi posla, navodeći napore za regrutovanje.

Takođe 2024. godine, indijska federalna istražna agencija saopštila je da je razbila mrežu koja je namamila najmanje 35 njenih građana u Rusiju pod izgovorom zaposlenja. Muškarci su obučeni za borbu i raspoređeni u Ukrajinu protiv svoje volje, a neki su "teško povređeni".

Kada je Putin 2024. godine ugostio indijskog premijera Narendru Modija na razgovorima, Nju Delhi je rekao da će njegovi državljani koji su "zavedeni" da se pridruže ruskoj vojsci biti otpušteni.

Irački zvaničnici kažu da se oko 5.000 njegovih građana pridružilo ruskoj vojsci, zajedno sa neodređenim brojem koji se bore zajedno sa ukrajinskim snagama. Zvaničnici u Bagdadu su se obračunali sa takvim mrežama regrutovanja, a jedan čovek je prošle godine osuđen za trgovinu ljudima i izrekao doživotnu kaznu zatvora.

Nepoznat broj Iračana je ubijen ili nestao tokom borbi u Ukrajini. Neke porodice su prijavile da su rođaci namamljeni u Rusiju pod lažnim izgovorima i primorani da se prijave; u drugim slučajevima, Iračani su se dobrovoljno pridružili zbog plate i ruskog državljanstva.

"Stranci prevareni da se bore su posebno ranjivi jer ne govore ruski, nemaju vojnog iskustva i vojni komandanti ih smatraju nepotrebnim, da se otvoreno izrazimo", rekao je Anton Gorbacevič iz aktivističke grupe Idite Lesom, ili "Izgubite se", koja pomaže muškarcima da dezertiraju iz vojske.

Odliv i usporavanje ekonomije

Ovog meseca, ukrajinska agencija za tretman ratnih zarobljenika saopštila je da se preko 18.000 stranih državljana borilo ili se bori na ruskoj strani. Skoro 3.400 je ubijeno, a stotine građana 40 zemalja drže se u Ukrajini kao ratni zarobljenici.

Ako je to tačno, to predstavlja deo od 700.000 vojnika za koje je Putin rekao da se bore za Rusiju u Ukrajini.

Korišćenje stranaca je samo jedan od načina da se zadovolji stalna potražnja, rekao je Artjom Kliga, šef pravnog odeljenja u Pokretu prigovarača savesti, napominjući da ruski napori za regrutovanje izgledaju stabilni. Većina onih koji traže pomoć od grupe, koja pomaže muškarcima da izbegnu vojnu službu, su ruski državljani, rekao je on.

Katerina Stepanenko, istraživačica Rusije u Institutu za proučavanje rata (ISW) sa sedištem u Vašingtonu, rekla je da je Kremlj postao "kreativniji" u poslednje dve godine u privlačenju regruta, uključujući i strance.

Ali napori za regrutovanje postaju "izuzetno skupi" za Rusiju, koja se suočava sa usporavanjem ekonomije, dodala je.

(Telegraf.rs)