Turska planira da sa vojskom uđe u Iran: Otkrivene ideje Ankare, da li je ovo znak da rat samo što nije počeo?

Turska planira da uspostavi tampon zonu na iranskoj strani granice u slučaju najgoreg scenarija, odnosno kolapsa vlade u Teheranu, saznaje Middle East Eye (MEE).

Visoki zvaničnici turskog Ministarstva spoljnih poslova u četvrtak su na zatvorenom sastanku u parlamentu obavestili poslanike da Ankara priprema više mogućih scenarija u vezi sa Iranom, prema izjavama dvojice učesnika sastanka koji su razgovarali sa MEE.

Jedan od učesnika sastanka rekao je da su turski zvaničnici koristili izraz "tampon zona" kako bi opisali nameru Ankare da učini sve što je moguće kako bi sprečili novi talas izbeglica da uđe u zemlju.

Međutim, drugi učesnik je naveo da zvaničnici nisu eksplicitno koristili izraz "tampon zona", iako su izrazili spremnost da preduzmu mere izvan uobičajenih procedura.

"U suštini, rekli su da veruju da se sve moguće mere na iranskoj strani granice treba preduzeti kako bi oni koji bi eventualno došli u slučaju migracije tamo i ostali", rekao je drugi izvor.

Tursko Ministarstvo odbrane je ranije ovog meseca saopštilo da je Ankara ojačala bezbednost duž svoje granice sa Iranom dugu 560 km, kroz tehnološki unapređeni fizički sistem barijera.

Mere uključuju 203 elektro-optičke kule, 43 kule sa liftom, modularni betonski zid dug 380 km i 553 km odbrambenih kanala.

Ministarstvo je dodalo da su pogranična područja pod stalnim nadzorom izviđačkih i nadzornih sistema, uključujući dronove i avione.

Jedan turski medijski izveštaj naveo je da su tokom istog sastanka turski zvaničnici rekli poslanicima da je oko 4.000 Iranaca ubijeno, a 20.000 ranjeno tokom krvavih protesta protiv vlade ranije ovog meseca.

Protesti su pokrenuti zbog brze inflacije i naglog pada vrednosti iranske valute i brzo su se proširili širom zemlje. Iako je bilo incidenata nasilja od strane nekih demonstranata, nekoliko istraga i snimaka ukazuje da je Teheran koristio nesrazmernu silu kako bi ugušio demonstracije. Takođe je uvedena blokada interneta.

Američko vojno jačanje u regionu

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan rekao je u petak na televiziji da se Ankara protivi bilo kakvoj stranoj intervenciji u Iranu i pozvao američku vladu da koristi diplomatske kanale za rešavanje krize.

Predsednik SAD Donald Tramp je inicijalno zapretio Teheranu tokom nasilnog gušenja protesta, ali je kasnije rekao da je otvoren za razgovore sa iranskim rukovodstvom.

Ipak, Vašington razmatra precizne udare na "visoko rangirane" iranske zvaničnike i komandante koje smatra odgovornim za smrt demonstranata, rekao je zvaničnik Zaliva upoznat sa diskusijama za MEE.

Poslednjih dana SAD su rasporedile borbene avione, sisteme vazdušne odbrane i ratne brodove u region Bliskog istoka i Severne Afrike, dajući Trampu opciju da cilja visoke iranske zvaničnike.

Pojačanje vojne prisutnosti izgleda da dostiže vrhunac. U ponedeljak je nosač aviona USS Abraham Lincoln stigao u vode Bliskog istoka.

Turska vlada je veoma svesna posledica operacija promene režima i ratova, s obzirom na destabilizujuće efekte invazije SAD na Irak 2003. i, novije, Sirijskog građanskog rata 2011–2024.

Ovi sukobi doveli su do stotina hiljada izbeglica koje su prelazile u Tursku, opterećujući ključne sektore kao što su energija i trgovina.

Tursko društvo ostaje veoma osetljivo na prisustvo izbeglica, naročito 2,7 miliona Sirijaca, od kojih se mnogi sada vraćaju u Siriju nakon pada režima Bašara al-Asada.

MEE je u junu izvestio da turski zvaničnici procenjuju da bi potpuni rat između Izraela i Irana mogao da gurne do milion iranskih izbeglica ka turskoj granici.

Izvori su tada rekli za MEE da je malo verovatno da će Ankara prihvatiti bilo koje izbeglice osim onih kojima je hitno potrebna pomoć.

MEE je takođe izvestio da Turska više neće primenjivati politiku "otvorenih vrata" prema bilo kojoj susednoj zemlji u slučaju talasa izbeglica. Iranci trenutno mogu ući u Tursku bez vize.

Međutim, jedan problem koji komplikuje ove planove je prisustvo azerbejdžanskih Turaka u Iranu, kojih je najmanje 12 miliona.

Još nije jasno kako bi Turska reagovala ako bi članovi ove grupe masovno došli na granicu, što bi potencijalno izazvalo unutrašnji pritisak da im se dozvoli ulazak u zemlju.

(Telegraf.rs)