Šta se krije iza smene uticajnog generala? Si Đinping ga nije sklonio zbog špijunaže, razlog je još ozbiljniji

Kao i većina zvaničnih novina u diktaturama, dnevnik Narodne oslobodilačke vojske (PLA Daily) nije poznat po uzbudljivom sadržaju. Osnovao ga je predsednik Mao Cedung da pokaže moć najveće vojne sile na svetu, a tipične priče u njemu bave se zajedničkim pomorskim vežbama, novim flotama fregata i promocijom dobrih bilateralnih odnosa sa saveznicima.

Međutim, prošle nedelje novine su imale nešto znatno pikantnije. Izveštaj da je general Džang Jousja, vrhovni komandant Kine i najpouzdaniji vojni saveznik predsednika Si Đinpinga, pod istragom zbog korupcije i neodlučnosti.

Kao član vrhovnog kineskog vojnog tela, Centralne vojne komisije (CMC), Džang i njegov kolega general Liu Cenli, optuženi su da su primali veliki mito da bi olakšali unapređenja.

Kako je PLA Daily naveo, oni su "teško gazili" autoritet predsednika Si Đinpinga i "prouzrokovali ogromnu štetu". U slučaju Džanga, međutim, nije bilo reči samo o tome što je navodno primao mito, već i pto je navodno odavao kineske nuklearne tajne SAD.

Istraga protiv generala Džanga je verovatno najveći politički skandal tokom 13-godišnje vladavine Si Đinpinga i dolazi nakon masovne čistke drugih oficira starog kova zbog korupcije u poslednjim godinama. Prikazana kao deo Sijevog napora da Narodnu oslobodilačku vojsku pretvori u supersilnu silu.

Istraga je takođe bila nemilosrdna vežba u "krvoproliću", stvarajući pretorijansku gardu vojnih lojalista.

Ipak, upravo tu počinje velika misterija. General Džang, star 75 godina, dugo je važio za Sijevu desnu ruku u uniformi, figuru iznad svake sumnje. U očima mnogih posmatrača Politbiroa, on je bio čovek koji je najverovatnije orkestrirao čistke, a ne žrtva istih.

"Ovo je apsolutni šok", rekao je dr Alesandro Arduino, stručnjak za Kinu u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.

"Bilo je mnogo čistki u vojsci, što me nije iznenadilo, ali nikada ne bih mogao da zamislim da neko njegovih godina, iskustva i bliskosti sa Sijem bude otpušten".

Pa zašto je onda smenjen? Da li je zaista odavao kineske tajne SAD, kako tvrde zvaničnici Politbiroa? Ili je njegovo smenjivanje samo Sijev trik da učvrsti apsolutnu moć i pokaže da čak i bliski saveznici moraju da paze šta rade? I da li bi sve to mogao biti deo Sijevog mnogo hvaljenog cilja da povrati Tajvan ili bi gubitak Džangovog iskustva mogao da natera taj plan da se obustavi?

Svakako, ako bi optužbe za špijunažu protiv Džanga bile istinite, to bi bila ogromna sramota za Kinu i jedan od najvećih trijumfa u istoriji modernog zapadnog špijuniranja. Nije poznato da je Vašington regrutovao nijednog drugog visokog kineskog vojnog zvaničnika kao vojnog agenta. Što se tiče obaveštajnih udara, ovaj slučaj bi se mogao svrstati uz slučaj Olega Penkovskog, visokog sovjetskog obaveštajnog oficira koji je dojavio SAD da Moskva postavlja nuklearne rakete na Kubi 1962. godine.

Iz tog razloga, ser Ričard Dirlav, bivši šef MI6, ne veruje u to.

"Nije nemoguće, ali mislim da je prilično malo verovatno", kaže on i nastavlja:

"Iako neko tako visok u kineskoj armiji može imati pristup svim poverljivim informacijama, bilo bi gotovo nemoguće predstaviti ga kao izvor, jer ga stalno prate ljudi, tako da, osim ako nema saradnika koji deluje kao posrednik, bilo bi mu teško da bilo šta prosledi. Mislim da bi ovo zapravo moglo biti nešto dublje nego što do sada znamo. Si se rešio mnogih generala, ali da je njegova pozicija zaista bila tako čvrsta, ne bi morao da uklanja ljude poput Džanga. Kinu smatramo blokom moći koji predvodi autokrata, ali unutar toga i dalje postoje borbe za moć".

Svakako, 72-godišnji Si nije pokazao mnogo oklevanja u otpuštanju najviših rukovodilaca armije, od kojih mnoge smatra relikvijama iz sovjetskog doba. Od kada je došao na vlast 2012. godine, smenjeno je najmanje 17 generala, usred šire antikorupcijske kampanje u kojoj je sa funkcija smenjeno više od 200.000 visokih zvaničnika.

Prema američkim obaveštajnim podacima, čistka je deo Sijevog napora da modernizuje oružane snage, kako bi ih boje pripremio za moguću invaziju na Tajvan do 2027. I dok većina misli da možda neće dati zeleno svetlo za to do 2035. godine, ako uopšte, njegovo strpljenje jenjava za one koji ne ispunjavaju uslove.

Devet generala je otpušteno prošlog oktobra, ponovo zbog navodne korupcije. Džang je, međutim, dugo smatran nezamenljivim, zahvaljujući i svojoj percipiranoj kompetentnosti i besprekornom političkom nasleđu. Kao i Si, on je potomak politbiro aristokratije: očevi dvojice muškaraca služili su jedan pored drugog tokom Kineskog građanskog rata pre komunističkog preuzimanja vlasti 1949. godine, a obojica su kasnije postali visoki partijski zvaničnici.

U vojsci koja je videla malo borbi u moderno doba, Džang takođe ima retku čast da je ratni veteran, boreći se u kratkom ratu Pekinga protiv Vijetnama 1979. godine. Kao takav, on je zadužen da vodi modernizaciju armije, pripremajući je za napad na Tajvan.

To je, po svemu sudeći, delimično bilo posledica još jedne retke osobine, njegove spremnosti da govori istinu vlastima i da stavi Siju do znanja da juriš na dobro branjeno ostrvo poput Tajvana neće biti lak zadatak.

"On bi bio taj koji bi rekao: ne slušajte klišee, Kina nije toliko velika, a Tajvan ima asimetrične kapacitete koji su prilično sposobni i napredni", rekao je Dru Tompson, viši saradnik na Školi za međunarodne studije S. Radžaratnam u Singapuru i bivši zvaničnik američke odbrane.

Džang, dodao je, "bio je izuzetno inteligentan i jedan od retkih oficira NOAK-a koji je zaista iskusio borbu i zna posledice rata, i vojne, društvene i lične".

Međutim, neki od tih direktnih saveta možda nisu dobro prihvaćeni. Pored toga što je naveo potencijalno velike žrtve, posebno ukoliko bi Amerika pritekla u pomoć Tajvanu, smatra se da je Džang preporučio da se za pripremu invazije uzme više vremena nego što je Si imao na umu.

"Iako je stara garda, prilično je realističan u pogledu stvarne borbene situacije", rekao je K. Tristan Tang, saradnik Vaseja u tink-tenku Pacifičkog foruma.

"On želi da se uveri da kineska vojska zaista ima sposobnost korak po korak da izvrši invaziju na Tajvan i bori se protiv američkih snaga, ali to je dovelo do njegove čistke".

Njegove godine su ga možda takođe izneverile. Džang je očigledno favorizovao staromodna pešadijska iskrcavanja na plaži Tajvana, za koja mnogi veruju da bi mogla biti katastrofalna u eri ratovanja dronovima.

"Si Đinpoing možda želi da dobije mlađe, savitljivije ljude koji su tehnološki potkovaniji i spremniji da koriste elektronsko, svemirsko i sajber ratovanje, koji bi mogli imati drugačiji pristup od iskrcavanja preko plaže", rekao je Denis Blasko, bivši oficir američke vojne obaveštajne službe specijalizovan za Kinu.

Šta će se sada desiti? Ironično, oslobađanje od njegovog bivšeg poverenika može zapravo primorati Sija da odloži bilo kakvu invaziju na Tajvan dok regrutuje pouzdane zamene, kojima će biti potrebno nekoliko godina mandata da dokažu svoju pouzdanost. Međutim, dugoročno gledano, to bi moglo značiti da Si postaje ratoborniji nego ikad, a njegovu tajvansku ratnu mašineriju preuzima mlađa generacija pažljivo odabranih Sijevih ideologa.

U međuvremenu, za milione Kineza, uključujući i one koji bi mogli imati veoma stvarne brige zbog invazije, to bi moglo značiti da su otišli i poslednji ljudi koji su spremni da kažu "ne" Si Đinpingu.

(Telegraf.rs)