Sin iranskog predsednika poziva režim da vrati internet: Danima odsečeni od sveta zbog gušenja protesta

Sin i savetnik iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, Jusuf Pezeškijan, pozvao je na hitno obnavljanje internet usluge na svom Telegram kanalu, dok je nacionalni prekid interneta u Iranu dostigao dvonedeljnu granicu usled gušenja protesta.

"Održavanje blokade interneta izazvaće nezadovoljstvo i produbiće jaz između naroda i vlade“, rekao je Jusuf Pezeškijan.

Upozorio je da prekid veze predstavlja veći rizik od nestabilnosti nego omogućavanje pristupa, dodajući da će ograničenja samo odložiti nemire, a ne i sprečiti ih, prenosi The Jerusalem Post.

Vlasti su prekinule većinu pristupa internetu 8. januara nakon što su se pojavili snimci nasilnih demonstracija na ulicama.

Zvaničnici su tvrdili da je prekid neophodan da bi se sprečilo širenje video snimaka protesta. Od tada, samo nekoliko vladinih odobrenih sajtova ostalo je dostupno, što je otežavalo svakodnevni život i ometalo veliki deo ekonomije.

"Cela moja aktivnost zavisi od interneta. Ne mogu da zamislim kako bih preživeo bez veze", rekao je Amir, iranski programer, za The Guardian.

Ministar telekomunikacija Ehsan Čitsaz procenio je da je prekid interneta Iranu dnevno nanosio štetu između 4 i 6 triliona rijala (otprilike 3 do 4 miliona dolara). Grupa za nadzor interneta NetBlocks procenila je dnevni gubitak još većim, na više od 37 miliona dolara. Kritike rastu i u establišmentu.

"Vlada u Iranu gubi svoje izvorno značenje. Ni u jednoj oblasti se ne može reći da je vlada aktivna, prisutna i rešava probleme“, rekao je reformistički političar Golamhosein Karbaši.

Sunitski klerik Molavi Abdolhamid opisao je reagovanje vlade na proteste kao "organizovani masakr".

Grupe za ljudska prava kažu da broj žrtava daleko premašuje zvanične podatke. Iranska novinska agencija aktivista za ljudska prava izvestila je o 5.848 poginulih i 41.283 pritvorenih. Bolnice u Teheranu prijavljuju ogroman broj povređenih.

Bolnice u Teheranu i drugim gradovima su i dalje preopterećene.

"Osoblje je obavilo preko 1.000 hitnih operacija oka od početka protesta", rekao je dr Gasem Fahraei iz velike teheranske bolnice.

Medicinski koridori, već opterećeni dugotrajnim uticajem COVID-19, bili su preplavljeni slučajevima traume, a pritvorenici su držani pod stražom. Nestanak interneta je takođe sprečio porodice da pronađu nestale rođake ili da dobiju medicinske informacije.

Zaobilazna rešenja kao što su virtuelne privatne mreže i aplikacije za razmenu poruka, koje su nekada korišćene za zaobilaženje onlajn ograničenja, nisu funkcionisale tokom najnovijeg zatvaranja.

Na svom Telegram kanalu, Pezeškijan je upozorio da je nestanak interneta ne samo pogoršao ekonomske teškoće, već je i podstakao teorije zavere oko broja žrtava i primorao disidente da se povuku u ilegalu.

Tvrdokorni zakonodavci tvrdili su da bi internet trebalo da se uspostavi tek nakon što se nemiri uguše. Umereni, međutim, ukazali su na ekonomski uticaj i diplomatske posledice.

Nekoliko zapadnih tehnoloških kompanija počelo je da zatvara naloge povezane sa iranskim univerzitetima i izdavačima zbog problema sa usklađenošću.

Iranske dijasporske zajednice sve više su se oslanjale na satelitski i kratkotalasni radio da bi primale vesti od kuće, a analitičari su primetili da čak i kontrolisano ponovno otvaranje nosi rizike.

"Prve slike koje će se pojaviti verovatno će prikazivati januarsko krvoproliće i javni bes", rekao je jedan od analitičara.

Iransko Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na Pezeškijanovu intervenciju. Ali sa rastućim ekonomskim gubicima i ogoljenim unutrašnjim neslaganjem, iransko rukovodstvo sada mora da proceni da li je kontinuirana izolacija vredna cene odlaganja da do svetske javnosti dospeju slike slamanja protesta.

(Telegraf.rs)