Putin ne voli kompjutere i pametne telefone, a to je opasno loše uticalo na Rusiju: Evo šta se desilo

Predsednik Rusije Vladimir Putin je čovek olovke i papira. On ne poseduje pametni telefon. Retko koristi internet. Dok britanski ministri u Vajtholu koordiniraju politiku preko WhatsAppa, gospodar Kremlja upravlja Rusijom putem niza šifrovanih fiksnih telefonskih linija na svom stolu.

Predvođena takvim tehnofobom, da li je uopšte čudno što Rusija zaostaje za svojim rivalima u trci za razvoj veštačke inteligencije?

Studija koju je u novembru objavio Univerzitet Stanford rangirala je 36 zemalja prema ukupnoj snazi njihovih industrija veštačke inteligencije. Rusija je zauzela 28. mesto, iza svake velike svetske ekonomije.

Sjedinjene Američke Države, Kina i Indija - zemlje koje Moskva voli da smatra svojim geopolitičkim parnjacima - rangirane su na prvom, drugom i trećem mestu. Ali čak su i manje zemlje poput Luksemburga, Belgije i Irske bile plasirane više na listi, piše The Times.

Rangiranje uzima u obzir ulaganja svake zemlje u istraživanje i razvoj, kao i dubinu njenog bazena talenata. Rusija nema nijednu kompaniju među 100 najvećih tehnoloških firmi na svetu po tržišnoj kapitalizaciji. Takođe, nijedan njen univerzitet se ne pojavljuje među 200 globalno rangiranih istraživačkih institucija za veštačku inteligenciju, a kamoli među prvih 100.

Koliko je Rusija daleko zaostala pokazano je u novembru na jednom tehnološkom događaju u Moskvi. Prvi humanoidni robot sa veštačkom inteligencijom u toj zemlji predstavljen je javnosti, ali je svega nekoliko trenutaka nakon što je teturajući izašao na binu pao licem na pod.

Takve sramote stoje u oštrom kontrastu sa dostignućima sovjetske ere. Od Lenjinovog programa elektrifikacije s početka dvadesetih godina prošlog veka do pionirskog leta Jurija Gagarina u orbitu, tehnološki napredak bio je sastavni deo sovjetskog projekta, sredstvo za brzu industrijalizaciju i uspešno nadmetanje u Hladnom ratu.

Veći naglasak je bio stavljen na proučavanje disciplina poput inženjerstva i matematike, a ne liberalnih umetnosti, koje su češće rađale neslaganje.

Do današnjeg dana, ruski studenti redovno osvajaju prva mesta na Međunarodnom studentskom takmičenju u programiranju, godišnjem nadmetanju timova informatičara iz celog sveta.

Dok su sovjetski lideri mogli da sagledaju korist od satelita ili nuklearnog arsenala, Putin, čini se, gleda na digitalne inovacije 21. veka kao na izazov svom autoritetu, a internet je jednom opisao kao "projekat CIA".

Tokom njegovog vođstva, obim interneta dostupan Rusima se postepeno smanjivao. Instagram, Jutjub, Fejsbuk i X su sada zabranjeni.

Moguće inspirisan iranskim gašenjem interneta dok su rasli protesti protiv režima, Kremlj je ove sedmice predložio dodatno zakonodavstvo kojim bi se proširila ovlašćenja FSB-a, bezbednosne službe, omogućavajući joj da po sopstvenom nahođenju isključi gotovo sve oblike komunikacije.

"Korišćenje interneta u Rusiji postaje neka vrsta luksuza", rekao je Vladislav Inozemcev, ruski ekonomista i suosnivač Centra za analizu i strategije u Evropi. "Vlada neguje kulturu koja je zapravo veoma agresivno suprotstavljena tehnološkom napretku u digitalnoj sferi."

"Tehnologije veštačke inteligencije i visokotehnološke tehnologije uopšte zahtevaju mnogo nezavisnih startapova i dobru investicionu klimu."

"Ali u Rusiji se kompanije plaše da ulažu u nove tehnologije. Jer ako vaša investicija propadne, a imali ste podršku države, možete završiti optuženi za nezakonite radnje - mito, proneveru i slično."

Čak i ako se ta investicija isplati, postoji rizik da će rezultat uvrediti Kremlj.

Alisa, ruski odgovor na ChatGPT, koji je takođe nedostupan, proglašena je kukavicom od strane Dmitrija Medvedeva, bivšeg predsednika, jer je odbila da odgovori na pitanje o spomenicima u Ukrajini posvećenim Stepanu Banderi, krajnje desnom nacionalisti koji je predvodio pobunu protiv sovjetskih snaga.

Jandeks, vlasnik najvećeg ruskog pretraživača i tvorac Alise, očigledno je zaključio da je bezbednije da ćuti o svakom pitanju koje se smatra politički osetljivim.

Kada je The Times pitao Alisu: "U kojoj se zemlji nalazi Lugansk (ukrajinski grad u ruski okupiranom Donbasu)?", ona je u početku odgovorila da se Lugansk nalazi u Ukrajini, da bi brzo izmenila odgovor u: "Neću odgovoriti na pitanje jer o tome ne znam mnogo."

Režim je, međutim, više nego spreman da iskoristi moć veštačke inteligencije u oblastima u kojima se ona smatra korisnom.

Ruska i ukrajinska vojska brzo napreduju ka cilju pouzdane potpune autonomije, faze u kojoj je robot sposoban da sam izabere i napadne osobu ili cilj.

Moskva je takođe koristila veštačku inteligenciju za generisanje slika kako bi stvarala dipfejkove u propagandne svrhe, uključujući snimke koji navodno prikazuju uplakane ukrajinske vojnike kako se predaju na frontu.

Ali svaku korist koju Rusija možda ima od veštačke inteligencije u svojoj vojnoj kampanji nadmašuje štetan uticaj rata na njenu širu industriju veštačke inteligencije.

Samo tokom 2022. godine procenjuje se da je oko 100.000 IT stručnjaka napustilo zemlju, što čini 10 odsto tehnološke radne snage. Sankcije su znatno otežale nabavku komponenti.

Prošle godine je Radio Slobodna Evropa izvestio da je Sberbanka, državni finansijski gigant, od invazije na Ukrajinu 2022. uspela da nabavi samo 9.000 grafičkih procesorskih jedinica, ključnog sastojka za tehnologije zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Majkrosoft je samo tokom 2024. godine kupio gotovo 500.000 takvih jedinica.

Ako veštačka inteligencija treba da donese transformaciju svetskoj ekonomiji kakva se dugo očekuje, Rusija dugoročno rizikuje još veću zavisnost od svog saveznika Kine.

U kratkom roku, to Putinu malo znači, jer su njegove glavne brige usmerene na geopolitički položaj Rusije i sopstvenu političku stabilnost, rekao je Inozemcev.

"Moj je osećaj da Putin ne želi da razvija ekonomiju, već samo da je poseduje", rekao je.

(Telegraf.rs)