Počinje lov na Putinove špijunske podmornice: Flota helikoptera je spremna, NATO kreće u akciju

Helikopteri, smešteni u vazduhoplovnoj bazi RNAS Culdrose u Kornvolu, biće opremljeni najsavremenijom opremom u okviru modernizacije vredne 40 miliona funti.

Ova odluka dolazi usred pojačane ruske aktivnosti u britanskim vodama i upozorenja da špijunski brodovi pokušavaju da mapiraju britansku ključnu podvodnu mrežu kablova za prenos podataka i cevovoda, prenosi The Telegraph.

"U ovoj novoj eri pretnji, moramo da obezbedimo da naša Kraljevska mornarica ima inovacije koje su joj potrebne da otkrije, prati i odvrati pretnje ispod talasa", rekao je Luk Polard, ministar odbrane i dodao:

"Ova investicija jača naše kapacitete za nadzor podmorja u trenutku kada se britanske vode suočavaju sa rastućom agresijom Rusije".

Helikopteri tipa Merlin su ključno sredstvo u britanskim naporima da prate podmornice koje vrebaju uz obalu i redovno se koriste za nadzor mora.

Sposobni da lete brzinom od gotovo 400 kilometara na sat, ovi avioni su već opremljeni torpedima "Sting Ray" koji mogu da potapaju podmornice, kao i spuštajućim sonarom koji se može spustiti u vodu kako bi ih pronašao.

Nova oprema podrazumeva potrošne sonare, uređaji koji se koriste za otkrivanje i praćenje podmornica i drugih podvodnih objekata tako što osluškuju zvuke ili šalju sonar "pingove".

One mogu da rasporede podvodne mikrofone poznate kao hidrofon i radio-antenu za prenos podataka nazad do mornaričkih operatera.

Kapetan Džejms Hol, komandant baze RNAS Culdrose, rekao je da je flota od 30 Merlina ključna za zaštitu ključnog oružja Velike Britanije, njenog nuklearnog odvraćanja i za lov na neprijateljske podmornice.

"Nije preterivanje reći da je flota helikoptera Merlin, kombinujući svoje letelice, senzore i opremu, kao i opsežnu taktičku obuku posada svetski lider u protivpodmorničkom ratovanju“, rekao je, dodajući da ove letelice mogu da "eliminišu" svaku podvodnu pretnju.

Prošle nedelje, ruski brod je proterao iz britanskih voda helikopter Kraljevske mornarice nakon što se usidrio preko transatlantskih kablova za prenos podataka.

Teretni brod "Sinegorsk" uplovio je u Bristolski kanal u utorak uveče i izgleda da se usidrio oko 4 kilometra od Majnheda, na severnoj obali Somerseta. Ruski brodovi su ranije bili povezani sa pokušajima ometanja podvodne infrastrukture.

Posadu ruskog tankera "Fitburg" uhapsile su finske vlasti u decembru nakon što su podvodni kablovi između Helsinkija i Talina oštećeni dok je njihov brod prelazio preko njih.

Ranije ove godine, "Jantar", ruski brod za priključivanje kablova, ušao je u britanske vode i izazvao operaciju nadzora na moru od strane Kraljevske mornarice.

Helikopteri "Merlin Mk2" redovno se raspoređuju iz 814. pomorske vazduhoplovne eskadrile na fregate Kraljevske mornarice, pomoćne brodove Kraljevske flote ili prednju operativnu bazu mornarice u Prestviku, u Škotskoj.

Sestrinska jedinica, 824. pomorska vazduhoplovna eskadrila, takođe je u stanju visoke pripravnosti da odgovori na sve pretnje identifikovane u vodama Velike Britanije.

Ministarstvo odbrane suočava se sa rupom od 28 milijardi funti u svom budžetu u naredne četiri godine, što je izazvalo zabrinutost šefova odbrane zbog mogućih smanjenja.

Istovremeno, broj ratnih brodova i podmornica mornarice koje mogu da rasporede dramatično je opao u poslednjoj deceniji, a poslednji britanski ratni brod koji je ostao na Bliskom istoku, brod za lov na mine, trebalo bi da ode kasnije ove godine.

Neposredno pre Božića, general ser Gvin Dženkins upozorio je vladu da se "pojača" i više finansira odbranu ili rizikuje da Britanija izgubi svoju superiornost u severnom Atlantiku.

"Držimo se, ali ne mnogo", rekao je šef mornarice i nastavo:

"Nema mesta za samozadovoljstvo. Naši potencijalni protivnici ulažu milijarde. Moramo da se pojačamo, ili ćemo izgubiti tu prednost".

Laburisti su se zavetovali da će povećati ukupne izdatke za odbranu sa 2,3 odsto na 2,5 odsto nacionalnog dohotka do 2027. godine, što se procenjuje da će koštati dodatnih 6 milijardi funti godišnje.

Zatim su obećali da će porasti na 3,5 odsto do 2035. godine, u skladu sa obavezom koju su zemlje NATO-a preuzele na samitu prošle godine.

(Telegraf.rs)