Tramp uzdrmao SAD izjavom da bi republikanci trebalo da "nacionalizuju" izbore: Ima jednu "malu" prepreku

Stručnjaci za izbore smatraju da je poziv predsednika SAD Donalda Trampa da republikanci "nacionalizuju glasanje" alarmantna i potencijalno opasna eskalacija njegovih kontinuiranih pokušaja da transformiše način sprovođenja američkih izbora.

Trampove izjave bile su zapažene i zbog svoje nejasnoće, i zbog mogućih posledica ako se shvate doslovno - posebno kada dolaze od predsednika koji je već pokušao da poništi izbore i sada pokušava da iskoristi ovlašćenja koja su bez presedana u američkoj istoriji, reklo je gotovo dvanaest izbornih zvaničnika, advokata i nestranačkih eksperata za CNN.

Preporučujemo

Izvršna vlast ima određena ovlašćenja u vezi izbora, kao što je slanje posmatrača iz Ministarstva pravde na biračka mesta, što je učinjeno prošle godine u Kaliforniji i Nju Džersiju. Ali Trampove izjave u ponedeljak da bi republikanci "trebalo da preuzmu glasanje" i "nacionalizuju glasanje" dovele bi ulogu federalne vlade na nivo koji do sada nije viđen u zemlji, a stručnjaci kažu da bi time bila ugrožena ovlašćenja koja Ustav daje saveznim državama.

"Postoji jedan mali problem - Ustav sprečava federalizaciju izbora", rekla je Džena Grisvold, sekretarka države Kolorado i članica Demokratske stranke, za CNN. "Veoma je alarmantno što Tramp nastavlja da koristi svoju platformu za podrivanje američkih izbora. Ti napadi uglavnom ne uspevaju, ali moramo ozbiljno shvatiti ove komentare."

Bela kuća je kasnije pokušala da umanji značaj Trampovih izjava tvrdeći da je on zapravo izražavao podršku SAVE zakonu, predloženoj legislativi koja bi zahtevala od ljudi da dokažu svoje državljanstvo pre registracije za glasanje. (Cilj zakona je borba protiv ilegalnog glasanja od strane osoba bez dokumenata, što istraživanja pokazuju da se događa u minimalnoj meri.)

Tajming Trampovih komentara takođe je bio šokantan za stručnjake za izbore. Oni su usledili dva dana nakon što su demokrate osvojile državni senatski mandat u Teksasu; pet dana nakon što je FBI upotrebio nalog za pretres da pribavi dokumentaciju o izborima iz okruga Fulton u Džordžiji; i u vreme kada Ministarstvo pravde vodi više tužbi da pribavi biračke spiskove iz država koje vode demokrate.

"Svi moramo biti veoma, veoma ozbiljni u vezi s ovim", rekla je Lori Ringhend, profesorka prava na Univerzitetu Džordžije koja predaje ustavno i izborno pravo. "Postoji malo stvari koje radimo kao zemlja koje su važnije od mirnog prenosa vlasti kroz izborni proces, i niko ne bi trebalo da to olako potkopava."

Šta je Tramp rekao?

Predsednik SAD je započeo poznatom digresijom u intervjuu koji je emitovan u ponedeljak sa desničarskim podkasterom Danom Bonginom, koji je do nedavno bio zamenik direktora FBI.

Tramp je rekao da je nasledio poroznu granicu od bivšeg predsednika Džoa Bajdena, koji je dozvolio "milione" nelegalnih imigranata u zemlji, uključujući mnoge ubice, zavisnike od droge i ljude iz mentalnih ustanova. (Neki aspekti ovih tvrdnji su osporeni.)

"Ako ih ne izbacimo, republikanci nikada više neće pobediti na izborima", rekao je Tramp.

Zatim je dodao novi deo: "Republikanci bi trebalo da kažu: 'Mi želimo da preuzmemo.' Trebalo bi da preuzmemo glasanje, bar na mnogo mesta, 15 mesta. Republikanci bi trebalo da nacionalizuju glasanje."

Tramp nije pojasnio na šta tačno misli - a Bongin nije postavio potpitanje. Nije jasno na kojih "15 mesta" predsednik misli, iako je Bela kuća saopštila u utorak da se odnosi na države u kojima veruje da postoji "visok stepen" izborne prevare. Takođe nije jasno koliko je Tramp ozbiljan, niti koliko je pre ponedeljka razmišljao o ovom kontroverznom predlogu.

"To je deo izazova, zar ne? Ne znamo šta znači", rekla je Ringhend. "I mislim da je prvo i najvažnije, možda, da šta god to bilo, Kongres nešto mora da uradi."

Bela kuća je u utorak takođe povezala Trampove izjave sa SAVE zakonom, ali taj zakon nema nikakve veze sa nacionalizacijom izbora. Kasnije u utorak, Tramp je pozvao zakonodavce da deluju po njegovoj ideji o "nacionalizaciji" i rekao da države rade za federalnu vladu na izborima - koncept koji je u suprotnosti sa principima federalizma ugrađenim u Ustav.

"Država je agent federalne vlade na izborima", tvrdio je predsednik, dodajući: "Ne znam zašto federalna vlada to ionako ne radi."

Pod pritiskom Kejtlan Kolins sa CNN o ustavnim odredbama koje omogućavaju državama da sprovode izbore, rekao je: "Mogu da sprovode izbore, ali moraju da ih sprovedu pošteno."

Šta kaže Ustav SAD?

Samo 44 reči u Ustavu SAD govore celu priču. Ključni deo koji se tiče sprovođenja izbora nalazi se u članu I, sekciji IV, poznatom kao "Klauzula o izborima".

Tamo se navodi: "Vremena, mesta i način održavanja izbora za senatore i predstavnike, određuju se u svakoj državi od strane njenog zakonodavnog tela; ali Kongres može u bilo kom trenutku po zakonu napraviti ili izmeniti takva pravila, osim u pogledu mesta izbora senatora."

Ova klauzula poverava pojedinačnim državnim zakonodavstvima određivanje kako će se državni izbori održavati. Kongresu se ipak daje mogućnost nadzora i regulacije tih pravila. Na primer, Kongres je iskoristio ovo ovlašćenje da postavi standardni Dan izbora.

Federalistički spisi pružaju uvid u to kako su "očevi nacije" razvili ovu odredbu. Pravni stručnjaci kažu da pisanja Aleksandra Hamiltona opisuju intenzivnu odlučnost da se podeli vlast nad izborima i stvarni strah od davanja previše moći novoj saveznoj vladi.

"Bojali su se da ili države ili federalna vlada imaju previše kontrole nad izborima", rekao je Tim Ford, demokratski advokat za izbore i profesor prava na Univerzitetu Templ. "Pokušali su da pronađu balans. Obe strane imaju glas u tom procesu."

Ključno je da Ustav ne pruža predsedniku mogućnost da odlučuje kako se sprovode izbori. Dakle, šta god Tramp mislio pod nacionalizacijom izbora, to nije nešto što on može narediti samim izvršnim ovlašćenjem.

"Osnivači su bili veoma mudri što su onemogućili da predsednik ima apsolutnu moć nad izborima", rekao je Dejvid Beker, nestranački ekspert za izbore koji savetuje izborna tela obe strane. "Samo državna zakonodavstva i Kongres imaju ovlašćenje da regulišu izbore, i sudovi su to mnogo puta potvrdili."

Kako države sprovode izbore?

Američki izborni sistem je veoma decentralizovan - i to je prednost, a ne mana.

Postoji više od 10.000 izbornih administrativnih oblasti širom zemlje, a različite države imaju različita pravila o sprovođenju izbora. Državna zakonodavna tela donose zakone koji regulišu kada se biračka mesta otvaraju i zatvaraju, koliko dana ranog glasanja je dozvoljeno, ko može glasati poštom, koliko kutija za glasanje postoji i slično.

Lokalne jurisdikcije sprovode ta pravila i upravljaju biračkim mestima. Takođe su odgovorne za brojanje glasova i često te podatke prosleđuju sekretaru države, koji je glavni izborni zvaničnik u većini država. Sekretari države vrše revizije da bi potvrdili rezultate i kasnije sertifikuju konačne rezultate izbora.

Ove procedure se razlikuju od države do države i od okruga do okruga. Decentralizovani model omogućava lokalnim zvaničnicima da prilagode pravila lokalnim potrebama. Takođe otežava lošim akterima da počine sistemsku izbornu prevaru ili pokrenu nacionalni sajber-napad, kažu stručnjaci.

"Predsednik pokušava da poremeti sistem koji je već dizajniran da spreči široku izbornu prevaru, i bilo ko ko predlaže federalno preuzimanje još nije razmotrio logističku noćnu moru koju bi to izazvalo za birače i izborne zvaničnike", rekla je Rebeka Keruters, koja vodi Fair Elections Center, organizaciju koja se protivi SAVE zakonu.

Tokom pandemije Kovida, mnoge države značajno su proširile pristup glasanju poštom - što je dovelo do rekordnog odaziva na izborima 2020. godine.

Tramp je tada netačno tvrdio da glasanje poštom automatski pomaže demokratama (što su mnoge studije tokom godina demantovale), a kasnije je lažno tvrdio da je izgubio te izbore jer su namerno namešteni. Ova fiksacija ga i dalje prati, zbog čega su mnoge države pod republikanskom vlašću ograničile te reforme glasanja.

Koja ovlašćenja imaju federalci?

Ako Tramp zaista želi federalno preuzimanje izbora, morao bi da ide kroz Kongres.

Ustav SAD-a, kroz "Klauzulu o izborima", ne daje predsedniku nikakva ovlašćenja. Države vode postupak i određuju izborna pravila, dok Kongres može regulisati šta države rade.

Pravni stručnjaci kažu da, ako bi Kongres prihvatio Trampov maksimalistički pristup, zakonodavci bi mogli da donesu zakon koji nameće široku federalnu kontrolu nad izborima. Ali generacijama su se zakonodavci držali po strani. Najnoviji značajan koji je koristio ovo ovlašćenje bio je Help America Vote Act iz 2002, nakon debakla izbora 2000.

"Ako se čita pošteno, Ustav daje Kongresu prilično moćno ovlašćenje da kreira nacionalna pravila za savezne izbore", rekao je Stiv Vladek, analitičar Vrhovnog suda za CNN i profesor na Pravnom fakultetu Džordžtaun univerziteta. "Ali postoji razlog zašto Kongres, za 237 godina, generalno nije koristio tu moć... to je ređe nego što biste pomislili."

Nedavno su demokrate bile te koje su zagovarale uspostavljanje federalnih izbornih standarda. Nakon 2020, Predstavnički dom je usvojio Zakon Za Narod (For the People Act), koji bi naterao države da omoguće registraciju glasača istog dana, prošire rani pristup glasanju i olakšaju druge procedure. Republikanci u Senatu su to kritikovali kao "preuzimanje izbora od strane demokrata" i "jednostrano preuzimanje moći". Zakon nije prošao.

Sada se situacija čini obrnutom. Republikanci promovišu SAVE zakon i agresivniji predlog, donet prošle nedelje, pod nazivom "Make Elections Great Again Act", koji bi kodifikovao Trampovu listu želja za izborima, uključujući obavezan nacionalni ID (identifikacioni dokument, op.aut.) za glasače.

"Čak i kada dolazi od običnog političara, ovo federalno preuzimanje bilo bi loša ideja", rekao je Valter Olson, republikanski advokat koji je postao nezavisan i stariji saradnik Cato instituta. Dodao je da bi zakonodavstvo kojim bi se sticala nova federalna kontrola nad izborima "izuzetno malo verovatno da moglo prođe Kongres ove sezone".

Šta je Tramp pokušao 2020?

Tramp je, kao što je poznato, pokušao da poništi rezultate izbora 2020. nakon što je izgubio od Bajdena. Njegove akcije - koje su dovele do sada obustavljene savezne krivične istrage specijalnog tužioca Džeka Smita - pružaju uvid u to šta bi mogao pokušati da učini da poremeti izbore za Kongres.

Zbog decentralizovane prirode američkih izbora, mnogi Trampovi pokušaji menjanja izbornih razultata 2020. fokusirali su se na vršenje pritiska na lokalne i državne republikanske zvaničnike da odlože brojanje glasova, odbiju da sertifikuju rezultate ili da "pronađu" dovoljno glasačkih listića da preokrenu ishod.

Jedna veća federalna intervencija na izborima 2020. koju je Tramp razmatrao bila je potpisivanje izvršnih naloga kojima bi Pentagon i Ministarstvo za unutrašnju bezbednost bili ovlašćeni da zaplene glasačke mašine i tragaju za izbornom prevarom.

Odustao je nakon žestoke svađe u Ovalnom kabinetu, gde su se mnogi njegovi najbliži savetnici snažno protivili teorijama zavere krajnje desnice koje su podržavale te naloge. Tramp je rekao za New York Times prošlog meseca da sada žali zbog toga i dodao: "Trebalo je da potpišem te izvršne naloge."

"Postoji velika razlika između tada i sada", rekao je Beker, nestranački ekspert za izbore. "Sada u administraciji ima puno teoretičara zavere koji rade za predsednika. Mnogi ljudi sa principima su uklonjeni. To nas čini mnogo ranjivijima."

Šta Tramp sada pokušava?

Teško je precizno odrediti kako Tramp zamišlja da bi "nacionalizovani" izbori funkcionisali. Ali njegovi postupci tokom prve godine nakon povratka u Belu kuću pružaju naznake o moći koju bi mogao pokušati da nametne nad američkim izbornim sistemom.

Prošle godine Tramp je potpisao izvršni ukaz koji je, prema stručnjacima, delovao kao pokušaj da zaobiđe ustavne provere koje sprečavaju predsednika da preuzme kontrolu nad izborima. Većina odredbi tog ukaza je blokirana na sudu.

Takođe je pokrenuo napore bez presedana da republikanske države preraspode kongresne mape kako bi pomogao Republikancima u Predstavničkom domu, koji imaju tanku većinu. Međutim, ti napori su se delimično izjalovili: države pod upravom demokrata su sada prerasporedile svoje mape, dok su neke republikanske države odustale, što je učinilo ceo poduhvat gotovo neuspelim.

Tramp je pokušao da izgradi nacionalnu bazu podataka o glasačima i njegova administracija je tužila gotovo polovinu svih država za njihove biračke spiskove. Ti napori su naišli na snažan otpor demokratskih izbornih zvaničnika, a neki republikanski zvaničnici su bili skeptični prema predaji privatnih podataka svojih birača. Tužbe Ministarstva pravde su naišle na prepreke na sudu, sa slučajevima odbačenim u Kaliforniji i Oregonu.

"Ova administracija je uložila ozbiljne napore da preuzme ovlašćenja nad izborima od država", rekao je Beker. "Srećom, sudovi su ostali čvrsti i odbili te pokušaje. I dalje imam poverenja u naš sistem."

Trampova retorika takođe podiže tenzije. Često aludira na kandidaturu za ustavno zabranjeni treći mandat (kasnije se povukao od te ideje, rekavši da je "prilično jasno" da ne može ponovo da se kandiduje). Takođe je u januaru rekao da SAD "čak ne bi trebalo da imaju izbore" (Bela kuća je kasnije rekla da je bio "sarkastičan").

Ceo scenario "nacionalizacije" predstavlja potpun zaokret u američkoj politici u poređenju sa periodom pre Trampa.

Dok se Rusija mešala u izbore 2016, tadašnja DHS administracija Obame je nudila pojačanu sajber pomoć državama. Neki republikanski guverneri su se protivili, optužujući demokratsku administraciju da pokušava da potkopa ulogu država u sprovođenju izbora.

"Sećam se kada su republikanci verovali u prava država i bili čvrsto protiv bilo kakvog federalnog uplitanja u državne politike, posebno izbore", rekao je Ben Ginsberg, politički veteran i republikanski izborni advokat, koji je sada kritičar Trampa. "Ta doktrina izgleda kao da je sada zaboravljena, a principi izgubljeni."

(Telegraf.rs)