Primedba Finske preti da napravi veliki problem, ili da ga možda reši: "Ništa slično članu 5 NATO za Ukrajinu"

Finska je pozvala američke zvaničnike da budu oprezni i da buduće bezbednosne obaveze prema posleratnoj Ukrajini ne opisuju kao "slične članu 5", uz upozorenje da bi takva formulacija mogla da potkopa klauzulu o kolektivnoj odbrani koja je u samom središtu vojnog saveza NATO, navodi se u depeši Stejt departmenta do koje je došao Politico.

Depeša od 20. januara ukazuje na zabrinutost u pojedinim krugovima zbog termina koji se koriste tokom mirovnih pregovora između Kijeva i Moskve. Ona pokazuje koliko pojedine fraze mogu biti osetljive u oblasti nacionalne bezbednosti, čak i kada zvaničnici samo pokušavaju da različitim publikama ponude analogiju.

Prema depeši, poslatoj iz Ambasade SAD u Helsinkiju u Vašington, finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen razgovarala je o tom pitanju 19. januara s američkim kongresmenima Džekom Bergmanom iz Mičigena i Sarom Elfreth iz Merilenda, koji su oboje članovi Odbora za oružane snage Predstavničkog doma.

Valtonen je naglasila stav Finske da je Rusija "dugoročna strateška pretnja" i upozorila na "slab" mirovni sporazum za Ukrajinu koji bi ograničio njenu sposobnost da se brani od buduće ruske agresije, navodi se u depeši.

Međutim, Valtonen je upozorila i na svako pominjanje bezbednosnih garancija "sličnih članu 5" u posleratnoj Ukrajini. Kako se dodaje, ona je rekla da bi to moglo da dovede do mešanja garancija iz člana 5 Povelje NATO s eventualnim bilateralnim obećanjima datim Ukrajini. Citira se i njena izjava da bi trebalo da postoji "zaštitni zid" između NATO i budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Slične stavove je, prema depeši, izneo i finski ministar odbrane na kasnijem sastanku.

Član 5 je ključna odredba u NATO sporazumu koja znači da će se oružani napad na jednu od 32 članice saveza smatrati napadom na sve članice. NATO je taj član aktivirao samo jednom, nakon što su islamistički teroristi napali Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001. godine.

Sadržaj dokumenata pruža uvid u zabrinutost koju su izneli i drugi finski lideri, koji su rekli da, iako žele da pomognu Ukrajini da se zaštiti, pojam bezbednosne "garancije" predstavlja ozbiljnije pitanje sa kojim još nisu spremni da se saglase.

Jedan finski zvaničnik rekao je da kabinet Eline Valtonen neće komentarisati poverljive razgovore, ali je naglasio dugogodišnji cilj Helsinkija da Ukrajina na kraju bude primljena u NATO.

"Cilj Finske je da obezbedi da Ukrajina dobije najjače moguće bezbednosne aranžmane i garancije u podršku održivom i trajnom miru", rekao je zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti politike. "Stav Finske je da je budućnost Ukrajine u NATO."

Bivši zvaničnici NATO i analitičari rekli su da depeša odražava rastuću zabrinutost u različitim prestonicama u vezi sa tim kako bi angažovanje sa posleratnom Ukrajinom moglo dugoročno da utiče na pojedinačne države.

Jedan od mogućih problema jeste to što "korišćenje termina član 5 u drugim kontekstima implicira učešće NATO koje zapravo nije deo nijednog od predloženih aranžmana", rekao je Edvard Rong, bivši zvaničnik NATO. "Finska i mnoge druge članice NATO žele da bude jasno da je član 5 jedinstven i isključivo vezan za NATO."

Stejt department je odbio da komentariše.

Elfret, jedna od američkih zakonodavaca sa kojima se Valtonen sastala, nije se direktno osvrnula na razgovor sa finskom ministarkom spoljnih poslova, ali je u saopštenju rekla: "Iz naših brojnih sastanaka bilo mi je jasno da su naši saveznici u NATO, novi i stari, posvećeni unapređenju zajedničkih ciljeva odbrane naših partnera od ruskih i drugih neprijateljskih uticaja."

Bergman je odbio da komentariše.

Korišćenje člana 5 kao paralele ima više prednosti i mana, posebno imajući u vidu različite stavove prema Ukrajini unutar NATO, rekli su bivši zvaničnici i analitičari. Situaciju dodatno komplikuje verovatnoća da će pojedinačne zemlje ili odabrane grupe zemalja, ali ne i sam NATO, u bliskoj budućnosti ponuditi Ukrajini bezbednosnu pomoć.

Jedan od izazova jeste to što bi pominjanje člana 5, čak i uz dodatak "slično", moglo da pruži političku municiju opozicionim grupama, rekao je Džoš Šifrinson, istraživač sa Univerziteta Merilend u Koledž Parku, koji se zalaže za uzdržaniju spoljnu politiku.

Postoji i mogućnost da bi predstavljanje bezbednosnih obećanja Ukrajini kao "sličnih članu 5" moglo da podstakne Rusiju da proveri šta to zaista znači.

Ako bi Rusija izvela neki oblik oružanog napada, a zemlje koje podržavaju Ukrajinu imale problema da odgovore, to bi moglo da otvori pitanja o snazi člana 5 Povelje NATO, rekla je Rejčel Elehjus, bivša zvaničnica Ministarstva odbrane iz administracije Džozefa Bajdena zadužena za NATO.

Pored toga, druge članice NATO, posebno u Evropi, veoma su svesne negativnog stava predsednika SAD Donalda Trampa prema savezu. One reaguju na njegove zahteve da povećaju izdvajanja za odbranu i preuzele su najveći deo pomoći Ukrajini. S obzirom na ekonomske neizvesnosti u godinama koje dolaze, pitanje je koliko će još moći da je podržavaju.

"Pretpostavljam da Finci ne žele da obećaju previše, a zatim isporuče premalo", rekla je Elehjus.

Portparoli NATO odbili su da komentarišu.

Finska je jedna od najnovijih članica NATO, pošto se pridružila savezu nakon što je Rusija 2022. godine pokrenula punu invaziju na Ukrajinu.

U depeši finska ministarka spoljnih poslova deluje veoma oštro prema Rusiji, zemlji sa kojom Finska deli granicu dugu oko 1.335 kilometara.

"Ne bi trebalo da budemo naivni i da mislimo da će se promeniti, posebno ako sankcije budu ukinute" i ako Rusija postane "politički i ekonomski osnažena", citira se Valtonen.

Iako se vode razgovori između Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajine i Rusije u različitim formatima, ruski lider Vladimir Putin nije se obavezao na značajniji prekid vatre i postavio je zahteve koje mnogi Ukrajinci smatraju neprihvatljivim za mirovni sporazum.

(Telegraf.rs)