Zaboravite nuklearni program Irana i terorističke paravojne grupe: Ovo je za Izrael glavni problem u Teheranu

Šef Izraleskih odbrambenih snaga (IDF) spreman da udari na neočekivane ciljeve ako Teheran odabere rat. General Ejal Zamir izneo je argumente protiv balističkih raketa direktno američkim vojnih zvaničnicima na nedavnom sastanku u Vašingtonu, prenosi The Jerusalem Post.

Autor ovog teksta godinama je pozivao na udar na iranski nuklearni program, uključujući i u svojoj knjizi "Target Tehran". Izrael i SAD to su konačno učinili, u skoro najvećem mogućem obimu.

Međutim, Jerusalim i Vašington ne bi trebalo da izgube fokus na ukidanje ili ograničavanje iranskog nuklearnog programa. Ali to trenutno nije glavno pitanje. Glavno pitanje su konvencionalne balističke rakete.

Još jednom, Amerika apsolutno treba da osigura da iranski nuklearni program ostane "na ledu", ali on je praktično bio u tom stanju još od 12-dnevnog rata u junu 2025.

Isto tako, podrška Teherana regionalnom terorizmu, posebno protiv jevrejske države, trebalo bi da bude suzbijana koliko je moguće. Međutim, Izrael je u poslednje dve godine rata samostalno rešavao mnogo tih problema, od Gaze do Libana i Sirije.

Takav terorizam nije nestao i možda nikada neće biti potpuno eliminisan. Ipak, situacija je trenutno u najboljem položaju otkako je bio Drugi libanski rat 2006. godine, kada je Izrael problematično bio zastrašen da pusti svoje protivnike da ga postepeno okruže "prstenom vatre".

Ako američki predsednik Donald Tramp uspe da natera Iran da smanji finansiranje i podršku ovim antiizraelskim terorističkim grupama, to bi bila dobra vest, ali ništa od toga trenutno ne predstavlja egzistencijalnu pretnju.

A sa svojom trenutnom naprednom odbrambenom strategijom, ti protivnici se mogu sprečiti da se vrate na nivo pretnje koji su predstavljali pre 7. oktobra 2023.

Trenutno, jedina neposredna, potencijalna egzistencijalna pretnja je približno 2.000 iranskih balističkih raketa, koja bi se i dalje mogla povećati do količine koja bi razbila izraelski protivvazdušni štit.

Iranske balističke rakete su sada opasnije nego ikada ranije. Pitanje balističkih raketa je, u nekim aspektima, sada opasnije nego što je bilo u junu 2025.

Da, u junu 2025. Izrael je uništio oko polovine od 400 iranskih lansera balističkih raketa i u jednom trenutku, Teheran je smanjio zalihe balističkih raketa na oko polovinu svojih predratnih zaliha.

Ali za razliku od nuklearnog programa, u čijoj popravki Islamska Republika nije ostvarila nikakav napredak tokom sedam meseci, ona je obnovila svoj program balističkih raketa i približava se svojim predratnim količinama.

Uz pomoć Kine (prema stranim izveštajima) i drugih zemalja, načelnik Generalštaba Izraelskih odbrambenih snaga, general-potpukovnik Ejal Zamir, upozorio je da bi Iran mogao da poveća proizvodnju balističkih raketa na 300 mesečno, i da u roku od nekoliko godina premaši svoje prethodne ukupne brojke balističkih raketa.

Sa 6.000, 8.000 ili čak 10.000 raketa u periodu 2027-2028, analitičari se brinu da bi čak i izraelski impresivni višeslojni odbrambeni štit teško mogao da održi taj tempo u slučaju napad. To nije jedini način na koji stvari već mogu biti gore.

Iran je mnogo naučio, ne samo iz juna 2025. godine, već i iz dva prethodna napada balističkim raketama na Izrael 2024. Već u junu 2025. godine, rekalibrirao je svoje napade sa malog broja baza IDF na mnogo širi broj civilnih ciljeva.

Takođe, Islamska Republika je tada počela da ispaljuje rakete iz delova Irana koji su bili dalje i teže dostupni izraelskim avionima.

Dalje, tokom 12-dnevnog rata, počela je da poboljšava svoju taktiku za brže ispaljivanje balističkih raketa, nekih iz podzemlja, a koristila je i kasetne bombe kako bi maksimizirala štetu.

Dvadeset osam Izraelaca je ubijeno, a oko 13.000 kuća je oštećeno kada je samo 36 raketa probilo raketni štit IDF. Sve ove promene čine Teheranovu pretnju balističkim raketama po Izrael opasnijom nego ikad. Umesto 36 moglo je da prođe 360 raketa.

U nedavnim razgovorima sa američkim generalima jedan od ključnih razloga zašto pitanje balističkih raketa nije brzo nestalo sa menija tema pregovora bio je taj što je načelnik štaba IDF general-potpukovnik Ajal Zamir, direktno i lično izneo slučaj predsedniku Združenog generalštaba SAD, generalu Denu Kejnu, tokom brze posete Vašingtonu, a zatim ponovo izaslaniku SAD za Bliski istok Stivu Vitkofu u Jerusalimu ove nedelje.

Zamir je takođe nedavno poslao načelnika obaveštajne službe IDF, general-majora Šlomija Bindera, da iznese iste argumente.

Šef IDF se značajno založio u razgovoru sa Kejnom, pored već dobrog odnosa sa načelnikom CENTKOM, generalom Bredom Kuperom, kako bi pomogao da se ubedi Tramp da se uhvati u koštac sa pitanjem balističkih raketa, a ne samo sa lakšim za rešavanje ozloglašenim nuklearnim pitanjem.

Iako se čini da nema sumnje da bi predsednik SAD napao Iran ako mu ne obezbedi neku vrstu zamrzavanja obogaćivanja uranijuma u ​​zemlji, postoje ozbiljne zabrinutosti da bi Vašington mogao da zauzme slab stav po pitanju balističkih raketa kako bi izbegao sukob, s obzirom na Trampov strah od pogibije američkih vojnika.

Zamir je jasno stavio do znanja da je popuštanje Amerike po pitanju iranskih balističkih raketa crvena linija za Izrael (pored očiglednih crvenih linija po nuklearnom pitanju), i to bi mogao biti deo razloga zašto je američki državni sekretar Marko Rubio naveo ovo pitanje kao obavezno za pregovore.

Ako Iran nije spreman da prestane da egzistencijalno preti Izraelu po ove dve teme i odluči da napadne jevrejsku državu, Zamir i IDF su spremni da pokrenu nove akcije protiv meta koje Iranci neće očekivati.

Jedan je da Islamska Republika bude ograničena na određeni broj balističkih raketa određenog dometa, uz neku vrstu mehanizma za sprovođenje.

Ali sve što je manje od tih minimalnih standarda značilo bi da Izrael verovatno ne bi bio obavezan američkim sporazumom, posebno ako bi Teheran značajno povećao svoju isporuku balističkih raketa kao što je to činio poslednjih pola godine.

U tom smislu, iako su nuklearna i teroristička pitanja važna i Amerika bi trebalo da dobije što više može od Iranaca po ovom pitanju, srž trenutnih pregovora i ono na šta Izrael drži veliku pažnju je pitanje balističkih raketa.

(Telegraf.rs)