Kako je smrt evropskog sna o zajedničkom borbenom avionu produbila jaz između Nemačke i Francuske

Bio je zamišljen kao najnapredniji evropski borbeni avion: brz, smrtonosan i okružen rojem naoružanih dronova.

Predstavljen od strane lidera Francuske i Nemačke 2017. godine, obim i ambicija projekta "Future Combat Aircraft System" (FCAS), vrednog 100 milijardi evra, bili su gotovo nezamislivi, sa "daljinskim nosačima" i "borbenim oblakom", prenosi britanski The Telegraph.

Međutim, gotovo deceniju kasnije, projekat sve manje liči na vrhunac evropskih ambicija, a sve više na buran razvod, simbol slabosti u samom srcu francusko-nemačkih odnosa, koji je predstavljao motor i pokretačku snagu Evropske unije.

A projekat se nalazi u opasnosti u trenutku kada je bezbednosna saradnja potrebnija nego ikada, dok se Rusija nadvija nad istočnim krilom NATO.

Ove nedelje, francuski predsednik Emanuel Makron bio je primoran da brani projekat aviona nakon što je najveći nemački sindikat objavio vrlo kritičnu kolumnu u poslovnom listu Handelsblatt, upozoravajući da se projekat nalazi na ivici kolapsa.

Jirgen Kerner, zamenik predsednika sindikata IG Metall, i Mari-Kristin fon Han, predsednica Udruženja nemačke vazduhoplovne industrije, napisali su: "FCAS je prvobitno bio planiran kao zajednički projekat ravnopravnih partnera i tako je dugo i funkcionisao. Oni koji sada zahtevaju apsolutnu kontrolu ne bi trebalo da budu iznenađeni ako dođe do posledica".

Dalje su nagovestili da je možda došlo vreme da Berlin razvije sopstveni, isključivo nemački borbeni avion. Njihove oštre reči nisu došle kao iznenađenje. Dve glavne kompanije koje stoje iza projekta, francuski "Dassault Aviation" i nemački "Airbus", godinama su u sporu.

Od samog početka sukobljavale su se oko ključnih aspekata FCAS, poput toga ko ima vodeću ulogu i ko će zapravo graditi avion.

Takođe su bile u neslaganju oko njegove namene, uprkos ambicioznim planovima, uključujući naoružane dronove koji bi u roju napadali neprijatelja i "borbeni oblak" koji bi se povezivao sa nizom drugih sistema.

"Dugo su postojali problemi sa dizajnom, kao što je dogovor o zajedničkoj izradi aviona kada su Francuzi i Nemci želeli različite stvari od njega. Francuzi žele da nosi nuklearno oružje i žele lakši avion, a Nemci žele avion koji može da leti dalje. To je uvek bio problem, ali je stalno pomeran u budućnost, ovo pitanje šta će tačno graditi", rekla je Ulrike Franke, nemačka stručnjakinja za bezbednost u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Sa francuske strane, "Dassault Aviation", proizvođač vojnih aviona, smatrao je da jedini pravi doprinos Nemačke mora biti finansijski.

"Ne želim da zvučim arogantno, ali čije su mi veštine potrebne osim mojih da bih napravio lovac?", rekao je ranije Erik Trapije, izvršni direktor kompanije.

Mislio je na činjenicu da je "Dassault Aviation" u potpunosti sam proizveo elitni lovac Rafal, dok Nemačka to nije bila u stanju da uradi od Drugog svetskog rata.

Katrin Votren, francuska ministarka odbrane, sipala je so na ranu žaleći se da "Nemačka danas nema sposobnost da napravi avion".

Francuski inženjeri su se plašili da "Airbas", nemačka firma, želi da iskoristi projekat kako bi naučila veštine proizvodnje aviona od francuske kompanije, koja je, van konteksta projekta FCAS, njen veliki konkurent.

Nemačka želja da preuzme veću ulogu u bezbednosti, prekršila je, po mišljenju Francuske, neizrečeno razumevanje njihovog partnerstva – naime da Berlin obezbeđuje novac, a Pariz obavlja posao.

"Granice su sada zamagljene i postoje pokušaji da se umešaju u domen jedni drugih", rekao je francuski izvor u martu 2024. godine, tokom još jednog teškog perioda u francusko-nemačkim odbrambenim odnosima.

Za nemačke uši, ta kritika je duboko nepravedna. Dok nemački zvaničnici priznaju da je Berlin decenijama bio u drugom planu po pitanju bezbednosti, njihova spoljna politika se fundamentalno promenila od ruske invazije na Ukrajinu 2022.

Kao odgovor na invaziju, Olaf Šolc, tadašnji kancelar, proglasio je "Zeitenwende" (prekretnicu) u spoljnoj politici, poslavši desetine milijardi evra Ukrajini.

Zatim je Fridrih Merc, sadašnji kancelar, uveo Nemačku u nepoznatu teritoriju kada je ukinuo stroga ograničenja javnog zaduživanja i odobrio de fakto neograničeni fond za odbranu Evrope.

Makron je u utorak jasno stavio do znanja da je odlučan da spase FCAS uprkos previranjima u poslednjoj deceniji. U intervjuu za "Le Monde", odgovorio je "ne" kada su ga pitali da li je projekat mrtav, rekavši:

"To je dobar projekat i nisam čuo ništa sa nemačke strane što bi sugerisalo da nije. Što se mene tiče, verujem da stvari moraju da se kreću napred".

Prošle nedelje, taj stav je ponovio Patrik Paju, bivši šef francuske nacionalne agencije za sajber bezbednost i ranije tehnički direktor njene spoljne obaveštajne službe.

"Verujte mi, činimo sve što možemo da pokušamo da spasemo ovaj program – radimo kao ludi. Videćemo kako će sve to ispasti", rekao je gospodin Paju.

Makronovi verovatni naslednici, Marin Le Pen i Žordan Bardela iz stranke Nacionalno okupljanje, mnogo su blaži prema Rusiji nego on i mogli bi čak i da okončaju projekat ako pobede na predsedničkim izborima sledeće godine.

I postoji sumnja da bi Nemačka mogla početi sa čežnjom da gleda u pravcu manje problematičnog projekta borbenog aviona: GCAP, ili Globalnog borbenog vazdušnog programa, stelt lovca šeste generacije koji se obično naziva Tempest.

Predvođen Velikom Britanijom, Japanom i Italijom, GCAP je pokrenut mnogo kasnije, 2022. godine, ali se očekuje da će njegov borbeni avion biti spreman za upotrebu do 2035. Taj vremenski okvir je mnogo kraći od FCAS, koji neće biti operativan najranije do 2040.

Postoji razlog za pretpostavku da bi budućnost odbrambene saradnje u Evropi mogla biti između Nemačke i Italije, a ne Nemačke i Francuske.

U januaru su Merc i Đorđa Meloni, njegova italijanska koleginica, potpisali sveobuhvatni sporazum o unapređenju odbrambene saradnje.

Međutim, stručnjaci su skeptični u pogledu propasti ključne uloge Francuske u bezbednosti.

"Ne mislim da su francusko-nemački odnosi kao takvi problem i ne mislim da Italijani mogu ovo da zamene", rekla je Ulrike Franke.

Drugim rečima, Francuska i Nemačka su još uvek u braku, braku, ako ne iz sreće, onda iz nužnosti. Možda je potrebna terapija za parove kako bi se pokrenuo projekat FCAS.

(Telegraf.rs)