Mladića kolege brutalno ubile i spalile na auto-putu: Detalji zločina potresli čitav svet, a motiv je jeziv!

Jutro pre nego što je umro, Dipu Čandra Das napustio je svoj dom sa prvim zracima sunca. Dipu je u zoru izašao iz svoje kuće, napravljene od limenih panela u Mimensingu, s pogledom na lavirint uličica koje se granaju sa autoputa iz Dake.

Dvadesetosmogodišnjak je probudio oca, oprostio se od supruge, uzeo u naručje svoju osamnaestomesečnu ćerku. Zatim je seo u autobus za put od 60 kilometara do fabrike odeće u kojoj je radio kao mlađi inspektor kvaliteta, proveravajući džempere namenjene globalnim brendovima, od kojih neki posluju i u Srbiji. Porodica ga više nikada nije videla.

Preporučujemo

Dvadeset četiri sata kasnije, 18. decembra, Dipu, hinduista, bio je mrtav - njega je linčovala i živog spalila masa nakon što je optužen za bogohuljenje.

Dipu je optužen da je uvredio proroka Muhameda! Izvučen je s radnog mesta, nakon čega su ga pretukli, vukli više od jednog kilometra kroz prepune ulice, a zatim su ga vezali za drvo pored prometnog autoputa i zapaljeli pred stotinama posmatrača, piše BBC.

Ubistvo je izazvalo globalno ogorčenje, naročito preko granice u Indiji, oživljavajući strahove za bezbednost manjina otkako je prošle godine tadašnja premijerka Šeik Hasina zbačena u studentskim protestima. Oko devet odsto od 174 miliona stanovnika Bangladeša pripada verskim manjinama - uglavnom hinduistima. Odnosi sa muslimanskom većinom dugo su obeleženi povremenim tenzijama i nesigurnošću.

Pedeset dana kasnije, ogorčenje je splasnulo, ali tuga lebdi nad domom koji je Dipu ostavio iza sebe - jednom mračnom prostorijom sa zemljanim podom i limenim krovom, u kojoj porodica živi skoro 15 godina.

To je kuća sa malo nameštaja i stvari: plastični sto i stolice, kreveti, džakovi pirinča, plišani meda, odeća okačena na jednu šipku. Frižider i mali televizor koje je Dipu kupio, izdvajaju se kao tihi pokazatelji budućnosti koju je još pokušavao da izgradi.

Njegova majka, Šefali Rani Das, slama se čim posetioci uđu.

"O Dipu, gde je moj Dipu?", jeca neutešna majka.

Dipu je bio najstariji sin Rabija Dasa, 54-godišnjeg radnika koji je ceo život nosio džakove pirinča, pšenice i povrća na obližnjoj pijaci za 400 do 500 taka dnevno. Godine teškog rada ostavile su ga izmučenim i slomljenim. Dipu je želeo da prestane da radi.

"Sada ja radim", često bi govorio ocu. "Ti se odmori."

Dipu je predavao svoju platu porodici. Stalno je govorio o izgradnji prave kuće, one koja bi porodicu zauvek izvukla iz blata i lima. Rođen kod kuće i odrastao u mešovitom hinduističko-muslimanskom naselju oblikovanom tihom nemaštinom, Dipu je, prema svima, bio povučen čovek sa malo prijatelja. Napustio je fakultet tokom pandemije kada su zatvaranja uništila porodične finansije.

Do 2024. radio je u fabrici džempera, slao novac kući i vraćao se iz radničkog doma sa čokoladama za svoju ćerkicu, provodeći večeri gledajući crtane filmove na televiziji.

Najstariji od trojice sinova, njegova ambicija, rekla je majka, bila je da vidi mlađu braću, Apua (22) i Ritika (16), "zbrinute".

Dipu je bio mali zupčanik u mašineriji bangladeškog izvoza tekstila, poslednjih 14 meseci zaposlen u fabrici Pioneer Knitwear. Ova jedinica zapošljava oko 8.500 radnika i jedna je od devet fabrika u grupi sa ukupno 47.000 zaposlenih.

Njihovi džemperi, šiveni na dugim proizvodnim linijama, prodaju se u radnjama širom SAD i Evrope. Dipu, koji je zarađivao 13.500 taka mesečno, proveravao je šavove i spojeve na jednoj od stotinu proizvodnih linija fabrike. Bio je jedan od 868 hinduističkih radnika tamo.

Bio je to običan život, pažljivo vođen - mladić koji je pokušavao da izvuče porodicu iz siromaštva.

Onda je došlo kobno decembarsko veče. Glasina se proširila njegovim radnim mestom i napolju da je izgovorio "katukti" - bengalski izraz za uvredljivu opasku - protiv proroka Muhameda.

Šta se dogodilo potom, u satima između optužbe i njegove smrti, sada je predmet policijske istrage.

Te večeri, neobavezan razgovor o planovima za vikend između tri radnice pred kraj smene krenuo je neprijatnim tokom kada im se Dipu pridružio i navodno izneo primedbu koja je kasnije ocenjena kao uvredljiva za Proroka, prema rečima Mohameda Abdulaha Al-Mamuna nadzornika policije u Mimensingu, koji se pozvao na iskaze najmanje tri svedoka.

Snimci sa nadzornih kamera fabrike pokazuju da se Dipu odjavio oko 30 minuta nakon tog razgovora. Kasnije se vratio na proizvodni pogon - snimci od dva sata kasnije prikazuju ga kako se kreće tim prostorom, prema rečima Udaija Hosaina, višeg menadžera fabrike.

Zašto se Dipu vratio nakon što se odjavio ostaje nejasno.

Napolju je počela da se okuplja masa dok se širila vest da je radnik fabrike počinio bogohuljenje. Bangladeš nema formalni zakon o bogohuljenju, ali kriminalizuje dela "sa namerom da povrede verska osećanja".

Kako su radnici izlazili na kraju radnog dana, glasina se brzo širila u prometnom kraju. Oko 18 časova napetost je očvrsnula i unutar fabrike i na ulici.

"Ono što je usledilo daleko je prevazišlo zakon", rekao je Al-Mamun.

Nekoliko stotina ljudi koji su se okupili pred kapijama fabrike, zahtevali su da im se Dipu preda. Broj ljudi brzo je narastao na više od hiljadu, privlačeći i prolaznike iz okolnih oblasti. Snimci pokazuju muškarce kako pokušavaju da provale kapije i bacaju užad preko njih kako bi se popeli unutra.

Oko 20.42 po lokalnom vremenu, kaže Hosain, masa je lopatama razvalila manju bočnu kapiju, upala u fabriku i "odnela Dipua kao talas".

Hosain je rekao da je fabrika obavestila policiju najmanje 45 minuta ranije. Ipak, čak i kada su industrijska policija i policajci u civilu stigli na lice mesta, nisu uspeli da ga izvuku iz mase, dodao je.

Policija, međutim, nudi nešto drugačiji prikaz kako je Dipu završio u rukama mase.

Kažu da je gomila zapretila da će srušiti kapije ako im ne bude predat. Suočeni sa tim ultimatumom, radnici fabrike otvorili su kapiju i pustili ga, prema rečima Al-Mamuna.

Istražitelji veruju da je Dipu pretučen nasmrt ispred fabrike, pre nego što je njegovo telo odvučeno do obližnjeg autoputa, vezano užetom za drvo i zapaljeno.

"Kada sam stigao, već je bio mrtav", rekao je Al-Mamun.

Do sada su 22 osobe uhapšene u vezi sa incidentom. Polovina uhapšenih bili su Dipuovi saradnici iz fabrike, uključujući dva menadžera pogona gde je radio. Uhapšen je i imam lokalne džamije.

Većina osumnjičenih ima između 22 i 30 godina. Policija procenjuje da je oko 150 ljudi bilo direktno uključeno u napad, dok su ostali bili posmatrači, a za ostalim napadačima se još traga.

Malo ko od je uhapšenih, rekao je Al-Mamun, delovao "posebno religiozno".

"Neki su studenti, neki prolaznici, neki meštani. Svi su tukli Dipua, pa su ga tukli i oni. Ali mi ovo tretiramo kao zločin iz mržnje", rekao je Al-Mamun.

Od studentske pobune 2024. godine, razmere i priroda napada na manjine - uglavnom hinduističke - postali su žestoko osporavano pitanje u Bangladešu.

Odlazeća prelazna vlada navodi da policijski podaci između januara i decembra 2025. beleže 645 incidenata koji uključuju manjine, ali insistira da skoro devet od deset nije imalo verski karakter.

Zvaničnici kažu da je većina slučajeva uključivala uobičajeni kriminal - sporove oko zemljišta, krađe, iznude ili lične sukobe - koji su kasnije predstavljeni kao versko nasilje. Po njihovom računu, samo 71 incident imao je jasan verski element, uključujući 38 slučajeva vandalizma nad hramovima, osam napada na hramove i jedno ubistvo. Ipak, grupe za ljudska prava iznose mračniju sliku.

Ain o Salish Kendra (ASK) beleži 42 incidenta nasilja nad hinduistima 2025. godine, uključujući desetine napada na kuće i podmetanja požara, pri čemu je jedna osoba poginula, a 15 povređeno - brojke koje se uglavnom poklapaju sa vladinim.

Najveće odstupanje dolazi od Bangladeškog hindu-budističko-hrišćanskog saveta jedinstva, koji tvrdi da je nasilje dramatično poraslo nakon avgusta 2024. Uglavnom se oslanjajući na medijske izveštaje, grupa kaže da je dokumentovala 2.711 napada na manjine od avgusta 2024. godine - uključujući najmanje 92 ubistva, 133 napada na hramove i 47 slučajeva otimanja zemljišta - brojke daleko veće od zvaničnih procena.

"Manjine u Bangladešu suočavaju se sa napadima verskih ekstremista više od pola veka. Vlade svih boja dele odgovornost. Naš broj se stalno smanjuje jer su mnogi pobegli ili emigrirali", rekao je Manindra Kumar Nath iz Saveta za BBC.

Indija, u međuvremenu, kaže da su nezavisni izvori dokumentovali više od 2.900 slučajeva nasilja nad manjinama - uključujući ubistva, paljevine i otimanje zemlje - tokom mandata prelazne vlade.

Nobelovac i odlazeći šef prelazne vlade Muhamed Junus rekao je: "Ne postoji anti-hindu nasilje", odbacujući takve izveštaje kao "lažne vesti" indijskih medija. Odvojeno je rekao da su napadi bili "politički, a ne verski".

Ipak, nije sve izgubljeno. Dipuovo ubistvo izazvalo je proteste u Daki; njegov poslodavac je isplatio sva dugovanja i obećao da će izgraditi kuću o kojoj je sanjao. Odlazeća vlada je obećala 35.000 dolara za novi dom i dodatnu nadoknadu njegovoj porodici.

"Ono što se dogodilo bilo je varvarski, za svaku osudu i sramno. Želimo najstrožu kaznu za odgovorne. Ako se ovo može dogoditi ispred fabrike, niko od nas nije bezbedan", rekao je Badšah Mian, generalni direktor Pioneer Knitweara.

Ta nota solidarnosti opstala je uprkos širim tenzijama.

Nakon što je Hasina pobegla iz zemlje 2024. godine, hinduističke manjine - često viđene kao povezane sa njenom sekularnom Avami ligom u islamskoj državi - napadali su rivali, dok su neke mlade muslimanske grupe istovremeno štitile hinduističke domove i svetilišta.

A uoči nedavno završenih izbora, Tarik Rahman iz Bangladeške nacionalističke partije obećao je: "Želimo zajedno da izgradimo Bangladeš - onakav Bangladeš kakav majka sanja", obraćajući se ljudima svih vera.

Nazad u Dipuovom domu, noć ubistva pamti se u fragmentima.

Telefonski poziv oko osam uveče. Odlazak u policijsku stanicu. Otac koji tetura kući da saopšti vest koja je razorila domaćinstvo.

Njegovi roditelji su od očaja padali. Satima su bili bez svesti, kasnije su rekli susedi dodajući da su Dipuove najbliže polivali vodom i 'oživljavali' infuzijama, dok se kuća punila ljudima i jecajima.

Gotovo dva meseca kasnije, Dipuova majka i dalje se svakog dana slama. Njegov otac se nije vratio na posao. Nestali su san, apetit, rutina, mir.

"Naš život je stao. Ništa se više ne pomera", kaže Rabi Das.

(Telegraf.rs)