"NATO će udariti duboko unutar Rusije ako Putin napadne Baltik": Raste napetost na istoku Evrope

NATO  će pokrenuti udare duboko unutar Rusije ako se usudi da izvrši invaziju na baltičke države, upozorio je ministar spoljnih poslova Estonije, odbacujući strahove da bi Moskva mogla da ostvari brzu teritorijalnu dobit na istoku.

U intervjuu za The Telegraph, Margus Cahkna rekao je da će baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija uzvratiti svakom napadaču, te da bi nakon toga usledio razoran kontraudar na rusku teritoriju.

Preporučujemo

"Donećemo rat Rusiji i izvešćemo duboke udare daleko unutar Rusije. Tačno znamo šta treba da radimo", rekao je Cahkna.

"Zato sada ubrzavamo naša ulaganja i razvijamo naše sposobnosti... zato ulažemo pet odsto BDP u odbranu u našem regionu.“

Cahkna je govorio o zabrinutostima u odbrambenim krugovima da Vladimir Putin planira da izvrši invaziju i delimično okupira neku baltičku državu nakon završetka rata u Ukrajini, što bi predstavljalo veliki test odlučnosti NATO.

U jednoj nedavnoj ratnoj simulaciji, koju su osmislili bivši zvaničnici NATO i nemačke vojske, Rusija je izvršila invaziju na Litvaniju i ostvarila većinu svojih ciljeva u roku od nekoliko dana. Narva, estonski grad blizu ruske granice, takođe je označena kao potencijalna meta invazije.

Ali Cahkna, koji je govorio na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, rekao je da su takvi scenariji zastareli, jer su baltičke države masovno povećale svoja izdvajanja za odbranu i više su nego sposobne da se suprotstave Rusiji.

"Prethodni planovi iz prošlosti bili su samo: ‘ako Rusija dođe, onda će Nato na kraju pobediti u ratu’. U tom slučaju, nijedan Estonac neće ostati. Dakle, nismo zainteresovani za takve planove", rekao je i nastavio:

"Ovo je naš plan jer drugog plana nema. Ne možemo dozvoliti da Rusija uđe u baltičke države i [tek] onda uzvratiti".

Simulacija napada na Litvaniju, koju je organizovao nemački list Die Welt, izazvala je velike kontroverze, pošto je Rusija iz nje izašla kao jasni pobednik, dok je NATO ostao paralizovan neodlučnošću.

Tokom simulacije, Sjedinjene Države su odbile da se pozovu na Član 5, sporazum o međusobnoj odbrani NATO, zbog straha da bi to moglo izazvati treći svetski rat. Nemačka nije uspela da odbije invaziju ruskih trupa uprkos tome što je imala brigadu stacioniranu u Litvaniji.

Simulacija je predvidela da će Rusija opravdati svoju invaziju stvaranjem "humanitarne krize", slično svojoj taktici tvrdeći da je invazija na Ukrajinu pokrenuta u znak podrške ugnjetavanim ruskoggovornim manjinama.

Tokom simulacije, ruske trupe su zauzele litvanski grad Marijampole pre nego što su preuzele kontrolu nad strateški važnim Suvalkskim prolazom.

Ishod ratne igre iritirao je baltičke lidere jer se u velikoj meri pretpostavljalo da neće biti u stanju da se bore protiv invazivne sile.

"Takvi scenariji su, iskreno, uvredljivi za zemlje na prvoj liniji fronta, koje se prečesto prikazuju kao pasivni objekti, a ne kao subjekti sa sopstvenom moći delovanja", rekao je Sven Sakov, estonski ambasador u Velikoj Britaniji, u nedavnoj objavi na X.

Gintaras Bagdonas, penzionisani litvanski pukovnik, rekao je za javni emiter LRT: "Ono što je tamo napisano je besmislica. Ne znam ciljeve te ratne igre možda su previše politički namenjeni da pokažu pretnju ili da obrazuju sopstvenu javnost, nemačke ili druge evropske građane".

(Telegraf.rs)