Troškovi za poginule ruske vojnike veći od onih za plate živih: Stravične posledice rata u Ukrajini

Rusija više rubalja izdvaja za vojnike koji su već poginuli u ratu u Ukrajini nego za plate živih vojnika ili za regrutaciju novih.

Više od trećine ukupnih rashoda Ruske Federacije za vojno osoblje u Ukrajini odlazi na isplate odšteta porodicama stotina hiljada vojnika poginulih u borbama, što je više od iznosa koji Kremlj troši na plate aktivnih vojnika ili bonuse za privlačenje regrta, pokazuju nedavni podaci dve nezavisne ruske analitičkke grupe, prenosi Kyiv Post.

Najveći trošak

Isplate za smrtne slučajeve čine oko 38 odsto od približno 70 milijardi dolara, koliko ruski poreski obveznici godišnje izdvajaju za održavanje vojske od 700.000 ljudi u Ukrajini.

Istovremeno, plate vojnika čine 33 odso, a regionalni bonusi za potpisivanje ugovora odnose oko 20 odsto, navodi se u izveštaju koji je u ponedeljak objavio "Conflict Intelligence Team" (CIT), istraživačka OSINT grupa koju je osnovao nezavisni ruski politički analitičar Ruslan Leviev.

Troškovi ruske države, kako za pronalaženje i plaćanje ljudi za borbu u Ukrajini, tako i za isplatu odšteta porodicaa poginulih vrtoglavo su porasli. Prema izveštaju, ukupne isplate vojnom osoblju porasle su s otprilike 39 milijardi dolara u periodu od sredine 2023. do sredine 2024. na 52 milijarde dolara u 2025.

Promjena taktike dovela do rasta žrtava

Ruska vojna komanda sredinom 2023. promenila je taktiku, odustajući od brzih oklopnih napada u korist sporih juriša pešadije. Time su nastojali da izbegnu gubitke tenkova i drugih borbenih vozila kao odgovor na sve intenzivniju upotrebu protivoklopnih dronova ukrajinskih snaga.

Od tada, ruski napadi napreduju vrlo sporo i uz cenu sve većih žrtava. Ruske kancelarije za regrutaciju bore se s popunjavanjem redova, pa je sredinom juna prosečan bonus na nacionalnom nivou za potpisivanje ugovora za običnog vojnika spremnog za odlazak u Ukrajinu iznosio ekvivalent od 31.500 dolara, značajan iznos koji u nekim ruskim regijama može značajno da promeni život.

Ta dinamika je pretvorila najsiromašnije ruske regije, među njima Burjatiju na granici s Mongolijom i Čukotku blizu Aljaske, u područja s najvećim stopama žrtava u ratu.

Neželjena posledica pritiska Moskve na regije da ispune zahteve za regrutaciju bilo je oduzimanje preko potrebnih sredstava lokalnim vlastima za škole, puteve i socijalne usluge. Kada bi Rusija prekinula svoju invaziju na Ukrajinu, uštede na ratnim isplatama koje više ne bi bile potrebne ukinule bi ruski državni deficit i dovele budžet u plus, navodi se u izveštaju CIT.

Gubici veći od mogućnosti regrutacije

Ukrajinska vojska i neki zapadni saveznici procenjuju da je Rusija pretrpela oko 1.2 milijuna žrtava, od čega je 400.000 do 500.000 poginulih u borbi od početka invazije u februaru 2022. Najkonzervativnija, ali pouzdano potvrđena brojka poginulih ruskih vojnika dolazi iz istraživanja otvorenih izvora nezavisnog ruskog medija Mediazona.

Do 13. febuara, ta platforma, koristeći proverene identitete, potvrdila je smrt 177.433 ruska vojnika. Istraživači navode da je ta brojka verovatno 45 do 65 odsto od stvarnog ukupnog broja.

Ruske stope žrtava verovatno se neće brzo promeniti, navodi se u analizi, jer su ukrajinske obrambene taktike usmerene na nanošenje što većih gubitaka dosledno delotvorne više od godinu dana i s vremenom postaju sve bolje.

Komandir ukrajinske vojske Oleksandr Sirski sredinom januara izjavio je da su njegove jedinice prvi put u ratu potvrdile da su za mesec dana ubile ili teško ranile više ruskih vojnika nego što je Kremlj uspio da ih regrutuje.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je novinarima 11. februara da je situacija i dalje takva. Zapadni izvori, uključujući američki Institut za proučavanje rata (ISW) i britansko Ministarstvo obrane, u februaru su potvrdili da ruske snage gube vojnike brže nego što ih Kremlj može regrtovati.

S druge strane, Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti, 16. januara tvrdio je da regrutacija u ruskoj vojsci ide dobro i da je vlada 2025. godine neznatno premašila planove.

Prisila, zlostavljanje i ignorisanje žrtava

Na frontu, prema dnevnim izveštajima ukrajinske vojske, snage Ruske Federacije u tipičnom danu zimskih borbi pokreću između 5 i 15 pešadijskih napada manjeg obima duž 1.100 kilometara duge linije razdvajjanja, a većinu tih napada obično zaustavljaju ukrajinski dronovi i artiljerija.

Pritisak i ponekad bezakonje ruskih kancelarija za regrutaciju koji traže muškarce za rat u Ukrajini, te prisiljavanje onih koji ne žele da se bore, široko su dokumentovai. Izveštaj CIT navodi raciju vojne policije u gradu Saratovu usmerenu na 250 migrantskih radnika, od kojih je 20 privedeno i poslano u lokalni centar za regrutaciju.

Ukrajinske aktivističke platforme dosledno dokumentiraju nespremnost ruske vojske da prizna smrt svojih vojnika, koristeći pritužbe iz otvorenih izvora hiljada članova porodica koji traže informacije o muževima, sinovima ili braći poslatim u Ukrajinu koji su nestali u borbi.

Ignorisanje invaliditeta

Rusko-ukrajinska aktivistička grupa objavila je 16. februara detalje o tvrdnjama članova četiri ruske porodice koji su zahtevali da vlasti ili pronađu vojnika ili ga proglase mrtvim kako bi mogli da dobiju odštetu. Na videosnimcima dvojica vojnika su izjavili da su ih komandiri bacili u bitku nespremne i s gotovo nikakvim izgledima za preživljavanje.

U video pritužbi, supruga Aleksandra Makarova, borca u 254. motoriziranoj pešadijskoj četi, navodi da su vojni doktori ignorisali invaliditet njenog supruga, uključujući otvorene rane, atrofiranu nogu i nemogućnost hodanja bez štake, kako bi ga proglasili sposobnim za službu.

Supruga Nadežda Ivanova navodi da je njen suprug, dok je služio u 506. gardijskoj motoriziranoj pešadijskoj četi, nestao u jesen 2024. nakon što je poslat u borbu upros teškoj rani iz ranijeg sukoba. Od tada, tvrdi, njegova jedinica odbija da prizna da je nestao u borbi pa ga je umesto toga proglasila dezerterom.

(Telegraf.rs)