Kina izvršila nuklearnu probu? SAD tvrde da su ovo dokazi, Peking uporno negira

Jedan visoki američki zvaničnik u utorak je otkrio, kako je rekao, nove detalje o podzemnoj nuklearnoj probi koju je Kina navodno sprovela u junu 2020. godine.

Pomoćnik državnog sekretara Kristofer Jiu rekao je na događaju u vašingtonskom tink-tenku Hudson Institute da je udaljena seizmička stanica u Kazahstanu izmerila "eksploziju" jačine 2,75 stepeni Rihterove skale, lociranu oko 724 kilometra dalje, na poligonu Lop Nor u zapadnoj Kini 22. juna 2020. godine, javlja NBC News.

"Od tada sam pogledao dodatne podatke. Rekao bih da postoji veoma mala mogućnost da je to bilo išta drugo osim eksplozije, pojedinačne eksplozije", rekao je Jiu, dodajući da podaci nisu u skladu sa rudarskim miniranjima.

"Takođe uopšte nije u skladu sa zemljotresom", rekao je Jiu, bivši obaveštajni analitičar i zvaničnik u oblasti odbrane koji ima doktorat iz nuklearnog inženjerstva. "To je ono što biste očekivali kod nuklearne probne eksplozije."

Organizacija za sveobuhvatnu zabranu nuklearnih proba saopštila je da nema dovoljno podataka da sa sigurnošću potvrdi Jiuove tvrdnje.

Portparol kineske ambasade u Vašingtonu rekao je da je tvrdnja da je Kina sprovela nuklearnu probu "potpuno neosnovana" i pokušaj "da se izmisle izgovori za nastavak" američkih nuklearnih testova.

"Ovo je politička manipulacija usmerena na ostvarivanje nuklearne hegemonije i izbegavanje sopstvenih obaveza u vezi sa nuklearnim razoružanjem", rekao je portparol kineske ambasade Liu Pengju u saopštenju poslatom elektronskom poštom.

"Kina poziva SAD da potvrde posvećenost pet država sa nuklearnim oružjem uzdržavanju od nuklearnih proba, da očuvaju globalni konsenzus protiv nuklearnih testiranja i preduzmu konkretne korake radi zaštite međunarodnog režima nuklearnog razoružanja i neširenja", dodao je Liu.

Predsednik Donald Tramp vrši pritisak na Kinu da se pridruži SAD i Rusiji u pregovorima o sporazumu koji bi zamenio Novi START, poslednji sporazum SAD i Rusije o ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja, koji je istekao 5. februara.

Istek sporazuma podstaklo je zabrinutost da se svet nalazi na ivici ubrzane trke u nuklearnom naoružanju.

Kina, koja je potpisala ali nije ratifikovala međunarodni sporazum iz 1996. godine o zabrani nuklearnih proba, negirala je da je izvela podzemnu nuklearnu probu nakon što su SAD prvi put iznele tu tvrdnju na međunarodnoj konferenciji ranije ovog meseca. Poslednja zvanična kineska podzemna proba izvedena je 1996. godine.

Seizmička stanica PS23 u Kazahstanu deo je globalnog sistema za nadzor kojim upravlja Organizacija za sveobuhvatnu zabranu nuklearnih proba.

Izvršni sekretar organizacije Robert Flojd naveo je u saopštenju da je stanica PS23 zabeležila "dva veoma mala seizmička događaja" u razmaku od 12 sekundi 22. juna 2020. godine.

Sistem za nadzor te organizacije može da detektuje "događaje" u skladu sa nuklearnim probnim eksplozijama jačine 551 tona, odnosno 500 metričkih tona TNT-a ili više, rekao je on.

"Ova dva događaja bila su daleko ispod tog nivoa. Kao rezultat toga, samo na osnovu tih podataka nije moguće sa sigurnošću proceniti uzrok tih događaja", rekao je Flojd.

Jiu je rekao da je Kina pokušala da prikrije probu koristeći metodu poznatu kao razdvajanje, pri kojoj se naprava detonira unutar velike podzemne komore kako bi se smanjila jačina udarnih talasa koji se šire kroz okolnu stenu.

Poput Kine, i SAD su potpisale ali nisu ratifikovale zabranu testiranja. Prema međunarodnom pravu, obe zemlje su obavezne da poštuju sporazum.

SAD su poslednju podzemnu nuklearnu probu izvele 1992. godine i od tada se oslanjaju na program vredan više milijardi dolara koji koristi napredne alate i simulacije na superračunarima kako bi se obezbedilo da njihove nuklearne bojeve glave funkcionišu ispravno.

Kina je odbacila Trampov poziv na pregovore o trostranom sporazumu koji bi zamenio Novi START, tvrdeći da je njen strateški nuklearni arsenal znatno manji od arsenala Vašingtona i Moskve, najvećih svetskih nuklearnih sila.

Pentagon navodi da Kina sada ima više od 600 operativnih bojevih glava i da sprovodi veliko proširenje svojih strateških nuklearnih snaga. Procena je da će Kina do 2030. godine imati više od 1.000 bojevih glava.

(Telegraf.rs)