BLOKADA ZA TRAMPA London zabranio Americi da koristi baze RAF u napadu na Iran

Velika Britanija je blokirala Sjedinjene Države u nameri da koriste baze RAF za pokretanje napada na Iran, što je izazvalo bes američkog predsednika Donalda Trampa.

Neslaganje oko korišćenja britanskih vojnih lokacija stoji iza Trampovog povlačenja podrške sporazumu premijera Kira Starmera o predaji ostrva Čagos Mauricijusu, navodi se u izveštaju.

To dolazi u trenutku kada Bela kuća izrađuje detaljan vojni plan za napad na Iran koji uključuje korišćenje baza Dijego Garsija i RAF Fairford u Glosterširu, lokacije američke flote teških bombardera u Evropi, preneo je Daily Mail.

Zvaničnici ministarstva odbrane navodno su obavestili Trampa da će SAD biti spremne da započnu rat do subote, nakon snažnog gomilanja američkih aviona i brodova poslednjih dana.

Nakon raspoređivanja oko 50 dodatnih borbenih aviona, tankera za dopunu goriva u vazduhu i drugih letelica ka Bliskom istoku, vojni kapaciteti će dostići neophodan nivo da vazdušni udari mogu da počnu do vikenda.

Međutim, prema uslovima dugogodišnjih sporazuma sa Belom kućom, britanske baze mogu se koristiti za vojne operacije samo ako su unapred usaglašene sa Dauning stritom 10.

Prema međunarodnom pravu, ne postoji formalna razlika između države koja izvodi napad i onih koje ga podržavaju, ukoliko ove potonje imaju "saznanja o okolnostima međunarodno protivpravnog čina".

Ujedinjeno Kraljevstvo još nije dalo dozvolu SAD da koriste vojne lokacije u slučaju da Tramp naredi napad na Teheran, zbog zabrinutosti da bi takav udar predstavljao kršenje međunarodnog prava, navodi se u izveštaju lista The Times.

U utorak uveče, Tramp je razgovarao sa premijerom o svom ultimatumu Iranu u vezi sa njegovim nuklearnim programom. Sledećeg dana objavio je poruku na svojoj društvenoj mreži Truth Social, napadajući Ujedinjeno Kraljevstvo zbog planova da sa Mauricijusom reši pitanje budućnosti ostrva Čagos.

"Govorio sam premijeru Kiru Starmeru iz Ujedinjenog Kraljevstva da zakup nije dobar kada je reč o zemljama i da pravi veliku grešku sklapanjem stogodišnjeg zakupa sa onim ko polaže pravo, vlasništvo i interes nad Dijego Garsijom, strateški lociranim u Indijskom okeanu", napisao je Tramp.

"Ukoliko Iran odluči da ne sklopi sporazum, možda će biti neophodno da Sjedinjene Države koriste Dijego Garsiju i aerodrom koji se nalazi u Ferfordu, kako bi iskorenile potencijalni napad veoma nestabilnog i opasnog režima", dodao je.

Džon Hili, sadašnji ministar odbrane, zatražio je 2021. u Donjem domu parlamenta pojašnjenje od tadašnje konzervativne vlade o korišćenju britanskih vojnih lokacija od strane američkih snaga.

Kao odgovor, rečeno mu je da bi svaka operacija morala da bude u skladu sa zakonom Ujedinjenog Kraljevstva i razmatranjem relevantnog međunarodnog prava od strane Ujedinjenog Kraljevstva. Postoji snažan presedan za stav Britanije o preventivnim udarima.

Uoči rata u Iraku, lord Goldsmit, tadašnji državni tužilac, rekao je da međunarodno pravo opravdava silu samo u samoodbrani, tamo gde postoji stvarni ili neposredni napad.

Tek kasnije je tvrdio da je rezolucija UN u vezi sa Irakom učinila taj problem pravnim sukobom.

U svojoj objavi na Truth Social, Tramp je sugerisao da bi podrška vlade napadu bila legalna prema međunarodnom pravu, jer bi Teheran potencijalno mogao da napadne Veliku Britaniju, kao i "druge prijateljske zemlje".

"Uvek ćemo biti spremni, voljni i sposobni da se borimo za Veliku Britaniju, ali oni moraju da ostanu jaki pred licem vokizma i drugih problema koji im se stavljaju pred lice. NE DAJTE DIJEGA GARSIJU!", zaključio je Tramp.

Vlada Velike Britanije je više puta naglašavala da je sporazum sa Mauricijusom za koji se predviđa da će poreske obveznike koštati 35 milijardi funti neophodan iz bezbednosnih razloga i da bi se izbegla skupa pravna bitka oko teritorije.

Dijego Garsija je najveće ostrvo u arhipelagu Čagos i koristi se kao zajednička vojna baza Velike Britanije i SAD od 1970-ih.

Prema sporazumu, objavljenom prošlog maja, Velika Britanija će ponovo iznajmiti Dijego Garsiju na 99 godina po prosečnoj ceni od 101 milion funti godišnje.

"Vreme je da Starmer konačno shvati, promeni stav i potpuno otkaže ovaj užasan sporazum", rekla je ministarka spoljnih poslova u senci Priti Patel.

Lider liberalnih demokrata, ser Ed Dejvi, rekao je: "Trampovo beskrajno kolebanje oko ostrva Čagos pokazuje zašto je Starmerov pristup osuđen na propast".

Postoji politički proces u toku između SAD i Irana, koji Velika Britanija podržava. Iran nikada ne sme biti u stanju da razvije nuklearno oružje, a naš prioritet je bezbednost u regionu".

Ovo dolazi u trenutku kada se očekuje da će druga udarna grupa nosača aviona, USS Džerald R. Ford, stići do istočnog Mediterana u narednih nekoliko dana.

Odatle bi najveći ratni brod na svetu i njegova pratnja mogli da zaštite Izrael od iranskog kontranapada, koristeći brze avione sa nosača za uništavanje dronova i njegove razarače za pomoć moćnom, ali ne i sveobuhvatnom kišobranu jevrejske države protivraketne odbrane.

Alternativno, F-35 i drugi borbeni avioni sa nosača mogli bi biti raspoređeni za napad na Iran iz istočnog Mediterana, međutim, ako bi se nosač premestio u Arapsko more, gde se trenutno nalazi USS Abraham Linkoln, to bi moglo poboljšati američku stopu borbenih letova u scenariju dugotrajne kampanje.

Sa kombinovanom snagom borbenih aviona, aviona za podršku i ratnih brodova, SAD imaju kapacitet da neprestano napadaju Iran nedeljama, ako Tramp izda naređenje.

Iako se veruje da Tramp još nije doneo odluku, dve runde pregovora između američkih i iranskih predstavnika u Ženevi postigle su samo veoma ograničen napredak.

Prema pisanju Vol strit žurnala, američki predsednik je obavešten o svojim vojnim opcijama, usred okupljanja najveće vazdušne sile u regionu od invazije na Irak 2003. godine.

Pored napada na iranska nuklearna postrojenja za koja je Tramp ranije tvrdio da su "uništena" tokom operacije "Ponoćni čekić" u junu SAD bi takođe mogle da pokušaju da pokrenu promenu režima iz vazduha.

Takva kampanja bi uključivala pokušaje atentata na vrhovnog vođu Irana, 86-godišnjeg Alija Hamneija, i nekoliko njegovih viših oficira, kao i načelnike fanatično lojalnog Korpusa islamske revolucionarne garde.

U kombinaciji sa potencijalnim povratkom nacionalnih narodnih demonstracija protiv režima, analitičari su izračunali da bi ovo moglo da znači kraj Islamske Republike.

Ranije danas objavljeno je da je Tramp izdao novi desetodnevni ultimatum Iranu da postigne mirovni sporazum ili će, u suprotnom, pokrenuti razorno bombardovanje.

(Telegraf.rs)