Kako izgleda život u delovima Ukrajine koje drže Rusi: "Već smo se oprostili od života..."

Čak i sada, sigurna u svom novom domu u Estoniji, Ina Vnukova kaže da ne može da izbriše zastrašujuće sećanje na život pod ruskom okupacijom u istočnoj Ukrajini na početku rata i na strašno bekstvo svoje porodice.

Sakrivali su se danima u vlažnom podrumu u svom selu Kudriašivka nakon ruske invazije u februaru 2022. Na ulicama su bili vojnici, mašući mitraljezima, zastrašivali su stanovnike, postavljali kontrolne punktove i pljačkali kuće. Bilo je stalnog granatiranja.

"Svi su bili veoma uplašeni i bojali su se da izađu napolje", rekla je Vnukova za Associated Press, s obzirom na to da su vojnici tražili simpatizere Ukrajine i državne službenike poput nje i njenog supruga, Oleksija Vnukova.

Sredinom marta odlučila je da ona i njen 16-godišnji sin Ženja pobegnu iz sela sa porodicom njenog brata, iako je to značilo da će privremeno ostaviti supruga. Krenuli su rizičnim putem automobilom do obližnjeg Starobiljska, mašući belim čaršavom usred minobacačkog granatiranja.

"Već smo se oprostili od života, proklinjući ovaj ruski svet", rekla je Vnukova (42). "Četiri godine pokušavam da zaboravim ovu noćnu moru, ali ne mogu."

Mnogi Ukrajinci poput Vnukove pobegli su od okupacionih snaga. Oni koji su ostali rizikovali su pritvaranje ili nešto još gore, jer su ruske snage na kraju preuzele kontrolu nad oko 20 odsto zemlje i procenjenih 3 do 5 miliona ljudi.

Novi ruski život u okupiranim regionima

Posle četiri godine rata, život u razrušenim gradovima poput Marijupolja i selima poput Kudriašivke i dalje je težak, meštani se suočavaju s problemima sa stanovanjem, vodom, strujom, grejanjem i zdravstvenom zaštitom. Čak je i ruski predsednik Vladimir Putin priznao da imaju "mnogo stvarno hitnih problema".

U ilegalno anektiranim regionima Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja, rusko državljanstvo, jezik i kultura nameću se stanovnicima, uključujući školsku nastavu i udžbenike. Do proleća 2025. oko 3,5 miliona ljudi u ova četiri regiona dobilo je ruske pasoše - što je bila obaveza da bi primali vitalne usluge poput zdravstvene zaštite.

Neki stanovnici kažu da žive u strahu da će biti optuženi za simpatiziranje Ukrajine. Mnogi su bili zatvarani, prebijani i ubijani, prema izveštajima aktivista za ljudska prava.

Oleksij Vnukov, službenik sudske bezbednosti, ostao je u selu gotovo dve nedelje. Ruski vojnici su mu dva puta pretili smrću, uključujući slučaj kada su njega i prijatelja odvukli s ulice. Ali je preživeo i ubrzo je pobegao iz sela.

Porodica je putovala kroz Rusiju pre nego što je stigla u Estoniju, gde Ina radi u štampariji, a Oleksij (43) je električar.

"Sav život napušta okupirane teritorije", rekao je Vnukov. "Ljudi tamo ne žive, oni samo preživljavaju."

Mihailo Sava iz Centra za građanske slobode u Ukrajini rekao je da praksa ruskih snaga da vrše "sistemski i totalni nadzor" u regionima i dalje traje.

"Iako je značajan broj društveno aktivnih ljudi već pritvoren, ruske specijalne službe i dalje identifikuju nepoštene Ukrajince, izvlače priznanja i nastavljaju s pritvaranjem ljudi", rekao je Sava. "Stanovnici se svakodnevno suočavaju s proverama dokumenata, masovnim pretresima i denunciranjem (prijavljivanje ili optuživanje nekoga vlastima, često sa negativnom konotacijom da se radi iz ličnih ili političkih razloga, op.aut.)."

Grupe za ljudska prava navode da su ruske vlasti koristile "filtracione logore" da identifikuju potencijalno nepoštene pojedince, kao i svakoga ko je radio za vladu, pomagao ukrajinskoj vojsci ili imao rodbinu u vojsci, zajedno s novinarima, učiteljima, naučnicima i političarima.

Stanislav Škuta (25), koji je živeo u okupiranoj Novoj Kahovki u Hersonskom regionu, rekao je da je nekoliko puta jedva izbegao hapšenje pre nego što je 2023. stigao na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom. Prisetio se da je bio u autobusu koji su zaustavili ruski vojnici.

"Bilo je strašno. Muškarci i žene su morali da se skinu do struka da bi videli da li imaju ukrajinske tetovaže", rekao je Škuta, koji sada živi u Estoniji. "Oduzeo sam se od straha, pitajući se da li sam sve očistio na telefonu."

Rekao je da mu prijatelji koji su ostali u Novoj Kahovki kažu da je život postao još gori, sa sumnjivim simpatizerima Ukrajine zaustavljanim na ulici ili u iznenadnim pretresima od vrata do vrata.

"Danas se moji prijatelji žale da je život tamo postao nemoguć", rekao je Stanislav.

Rusija je uspostavila "ogromnu mrežu tajnih i službenih pritvorskih centara u kojima su desetine hiljada ukrajinskih civila držane neograničeno, bez optužbe", rekla je Oleksandra Matvičuk, rukovoditeljka Centra za građanske slobode, dobitnika Nobelove nagrade za mir.

"Svi znaju da, ako završiš u podrumu, tvoj život ne vredi ništa", rekla je.

Ruski zvaničnici odbili su da komentarišu ranije optužbe Ujedinjenih nacija da muče civile i ratne zarobljenike.

Oko 16.000 civila pritvoreno je ilegalno, ali taj broj može biti znatno veći jer mnoge ljude drže u izolaciji, rekao je ukrajinski ombudsman za ljudska prava Dmitro Lubinec.

Izveštaj UN objavljen prošlog leta naveo je da je između jula 2024. i juna 2025. razgovarano sa 57 civila pritvorenih u okupiranim regionima, od kojih su 52 izjavila da su pretrpeli teška prebijanja, električne šokove, seksualno nasilje, degradaciju i pretnje nasiljem.

Jedan posebno poznat slučaj je ukrajinske novinarke Viktorije Roščine (27), koja je nestala 2023. dok je izveštavala u blizini nuklearne elektrane Zaporožje i umrla u ruskom pritvoru. Kada je telo vraćeno Ukrajini 2025. godine imalo je znakove mučenja, a neki organi su joj bili uklonjeni, rekao je tužilac.

"Rusija koristi teror na okupiranim teritorijama da fizički eliminiše aktivne ljude koji rade u određenim oblastima: učitelje, dečje pisce, muzičare, gradonačelnike, novinare, ekološke aktiviste. Takođe zastrašuje pasivnu većinu", kaže Matvičuk.

Razaranje u Marijupolju

Na početku rata, ruske snage opkolile su Marijupolj pre nego što je luka pala u maju 2022. U ruskom bombardovanju Donjeckog akademskog regionalnog dramskog teatra 16. marta te godine ubijeno je gotovo 600 ljudi u i oko zgrade, pokazala je istraga AP, što je bio najsmrtonosniji poznati napad na civile u ratu u Ukrajini.

Većina od oko pola miliona stanovnika grada pobegla je, ali mnogi su se skrivali u podrumima, rekao je bivši glumac koji se mesecima krio sa roditeljima, navodeći da su umalo ubijeni ruskim bombardovanjem.

Bivši glumac, sada u Estoniji, govorio je pod uslovom anonimnosti da ne bi ugrozio svoje 76-godišnje roditelje, koji su i dalje u Marijupolju. Morali su da uzmu rusko državljanstvo da bi dobili medicinsku pomoć, kao i jednokratnu isplatu u iznosu od oko 1.300 dolara po osobi kao naknadu za uništenu kuću.

Kao i u drugim okupiranim gradovima, u Marijupolju se sprovodi rusifikacija: menjaju se nazivi ulica, u školama se uči nastava odobrena u Moskvi, koriste se ruske telefonske i televizijske mreže i grad je stavljen u moskovsku vremensku zonu.

"Ali čak i danas, pretnja smrću nije nestala. Samo oni koji imaju ruske pasoše mogu preživeti", rekao je bivši glumac, dodajući da su ga roditelji zamolili da ne šalje razglednice na ukrajinskom jer "to može biti opasno".

Putin "otvoreno izjavljuje da nema ukrajinskog jezika, ukrajinske kulture, ukrajinske nacije. A na okupiranim teritorijama, ove reči pretvaraju se u strašnu praksu", rekla je Matvičuk.

Ali ne protive se svi ruskoj okupaciji Marijupolja. Bivši glumac kaže da polovina članova njegove stare trupe sada podržava Kremlj i veruje da je Kijev "izazvao rat".

Stanovanje je problematično u Marijupolju, gde je populacija sada oko polovine one pre 2022. Novi stambeni blokovi izgrađeni su na ruševinama, ali umesto da idu onima koji su izgubili kuće, prodaju se ruskim doseljenicima.

Neki koji su izgubili domove snimili su video-poruke Putinu. "Rekli ste da 'ne napuštamo svoje'. Zar se mi ne računamo kao vaši?", rekao je jedan stanovnik na masovnom skupu.

U prvih šest meseci 2025. najmanje 12.191 stan u Marijupolju dodat je na listu navodno "bez vlasnika" i napuštenih stanova koji će proći kroz proces eksproprijacije. Hiljade drugih zauzimaju se drugde.

Moskva podstiče ruske građane da se presele u okupirane regione, nudeći različite beneficije. Nastavnici, lekari i kulturni radnici dobijaju dodatke na platu ako se obavežu da će živeti tamo pet godina.

Raspadajuća infrastruktura i nedostatak lekara

Godine rata i zapuštanja dovele su mnoge okupirane gradove u istočnoj Ukrajini u ozbiljne probleme sa snabdevanjem grejanjem, strujom i vodom.

Severoistočni grad Sjeverodonjeck pretrpeo je značajna razaranja pre nego što je pao u ruske ruke u junu 2022. Nekada je bio dom za 140.000 ljudi, a sada ih je ostalo samo 45.000, uglavnom starijih ili osoba s invaliditetom.

Samo jedna ekipa hitne pomoći opslužuje ceo grad, a lekari i drugi zdravstveni radnici dolaze iz ruskih regiona poput Perma da rade u bolnici, rekla je 67-godišnja bivša inženjerka koja je govorila pod uslovom anonimnosti zbog straha od odmazde.

Ali i dalje podržava "veliki posao koji Putin radi", jer je rođena i odrasla u bivšem Sovjetskom Savezu.

U Alčevsku, gradu u Luganskoj oblasti, više od polovine domova nema grejanje već dva izuzetno hladna meseca. Postavljeno je pet grejnih stanica, a komunalne službe kažu da je više od 60 odsto mreža za grejanje u lošem stanju, bez sredstava za popravku.

Čak je i promoskovski političar Oleg Carjov optužio vlasti da "zamrzavaju ceo grad". Kada je sistem grejanja otkazao 2006, primetio je na društvenim mrežama da su ukrajinske vlasti "i cela zemlja intervenisale i potpuno zamenile pokvaren sistem" Ali posle ruske okupacije, zvaničnici su "ponovili ovaj 'scenario armagedona' iznova", dodao je.

U Donjeckoj oblasti, kamioni za vodu pune burad ispred stambenih blokova - ali zimi se voda zaledi, rekao je stanovnik koji je govorio anonimno zbog straha od posledica.

"Stalno se svađaju oko vode", rekao je, dodajući da su redovi za dragoceni resurs "ludi", a ljudi koji su tada na poslu često promaše dolazak kamiona.

Stanovnici Donjecka napisali su apel Putinu da interveniše u onome što je postala "humanitarna i ekološka katastrofa".

Putin je prošle godine priznao teške uslove u četiri regiona.

"Znam koliko je sada teško stanovnicima oslobođenih gradova i naselja. Ima mnogo stvarno hitnih problema", rekao je, obeležavajući treću godišnjicu uključivanja tih područja u Rusiju. Pomenuo je potrebu za pouzdanim snabdevanjem vodom i pristup zdravstvenoj zaštiti, i rekao da je pokrenuo "veliki program socioekonomskog razvoja" za regione.

U međuvremenu, Ina Vnukova gradi novi život u Estoniji: Ona i Oleksij sad imaju jednogodišnju ćerku, Alisu. Njihov sin sada ima 20 godina.

Samo oko 150 ljudi - uključujući roditelje para - ostalo je u selu koje je nekada imalo 800 stanovnika, rekla je Vnukova, dodajući da bi želela da jednom pokaže ćerki rodni region Luganska.

"Četiri godine sanjamo o povratku, ali sve više se pitamo - šta ćemo tamo videti?", upitala je Ina.

(Telegraf.rs)