Iran planira terorističke napade širom Evrope? Saveznici Teherana pretnja na koju mora da se računa

Iran planira terorističke napade na američke ciljeve u Evropi i na Bliskom istoku, navode zapadni i američki bezbednosni zvaničnici.

Proksi saveznici Islamske Republike mogli bi dobiti direktne naredbe da izvedu odmazdne napade ukoliko Donald Tramp pokrene udare na Iran, prenosi britanski The Telegraph.

Povećana "aktivnost" primećena je u elektronskim presretanjima komunikacija terorista, što sugeriše planiranje i koordinaciju napada, izvestio je ranije The New York Times.

Razgovori se odvijaju i dok je zakazan novi krug nuklearnih pregovora između SAD i Irana u četvrtak u Ženevi, iako nisu otkriveni konkretni planovi napada.

Postoji bojazan da bi jemenski proksi Irana, Huti pobunjenici, mogli biti angažovani za napade na zapadnu trgovinu u Crvenom moru. Huti su izazvali velike poremećaje sa pomorskom blokadom nakon rata u Gazi, ubivši desetine mornara u napadima.

U Evropi, bezbednosni i obaveštajni stručnjaci strahuju da bi uspavane ćelije najvećeg i najmoćnijeg iranskog proksija, Hezbolaha, mogle biti aktivirane za napade na američke baze ili ambasade.

Visoki američki zvaničnik rekao je da vladini analitičari prate "mnogo" aktivnosti i planiranja, ali da nije jasno šta bi moglo pokrenuti napad.

Tramp preti napadom na Iran već nedeljama, tvrdeći da Teheran mora da prekine aktivnosti obogaćivanja uranijuma u zamenu za ukidanje paralizujućih ekonomskih sankcija. On je uključio i uslov da Teheran prestane da podržava svoje proksi snage i da okonča program balističkih raketa.

Više od trećine američke mornarice upućeno je ka Iranu, sa najvećom količinom vazdušne moći na Bliskom istoku od invazije na Irak 2003. godine, u nastojanju da se Teheran primora na postizanje dogovora.

Iran je dokazao da je sposoban da upravlja posrednicima na evropskom tlu.

"MI5 je pratio više od 20 potencijalno smrtonosnih zavera koje podržava Iran za samo godinu dana otkako sam poslednji put stajao za ovom govornicom. Velika Britanija je bila među prvima koji su upozorili na ovaj talas iranske transnacionalne agresije", rekao je u okobru prošle godine Ken Mekalum, šef MI5.

Izraelska ambasada u Londonu bila je meta jedne terorističke zavere, što je dovelo do hapšenja pet muškaraca, uključujući četiri iranska državljanina. Veruje se da je osumnjičena teroristička ćelija bila samo nekoliko sati od pokretanja napada kada su muškarci privedeni.

U decembru 2023. godine, Magomed Husejn Dovtajev (31) iz Čečenije proglašen je krivim za izvođenje neprijateljskog izviđanja sedišta TV kanala "Iran International", na persijskom jeziku sa sedištem u zapadnom Londonu.

A u martu 2024. godine, Purija Zerati, novinar iste tV stanice izboden je nožem od strane dvojice muškaraca u blizini svoje kuće na jugozapadu Londona.

"Evropa nije van iranske šahovske table"

Oded Ajlam, bivši šef odeljenja za borbu protiv terorizma u izraelskoj obaveštajnoj agenciji Mosad, rekao je da je rizik za Evropu realan.

"Iran je pokazao spremnost da deluje na evropskom tlu. Iranski diplomata sa sedištem u Beču je 2018. osuđen je u Belgiji zbog učešća u zaveri za bombardovanje opozicionog skupa u blizini Pariza. To nije bila retorika, već operativna ćelija sa eksplozivom unutar EU", rekao je on i nastavio:

"Iranske obaveštajne mreže, koje često deluju pod diplomatskim ili komercijalnim pokrićem, više puta su razotkrivane širom Nemačke, Francuske, Holandije i Skandinavije, a siguran sam i u Italiji".

Oded Ajlam posedno ističe iranski raketni program:

"Iran je razvio balističke rakete srednjeg i srednjeg dometa koje, u zavisnosti od konfiguracije i nosivosti, mogu dosegnuti delove jugoistočne i centralne Evrope. Procenjuje se da sistemi poput Horamšahra i nadograđenih varijanti Šahab-3 imaju domet u klasi od 2.000 kilometara. Iz zapadnog Irana, to stavlja delove Evrope u teoretski domet".

Ajlam je rekao i da bi Evropa, koja se doživljava kao mekši teren od Sjedinjenih Država, mogla postati arena za operacije zastrašivanja, sajber napade ili poricane terorističke aktivnosti.

"Evropa nije van šahovske table. To je jednostavno trg na kojem Teheran još nije odlučio da odlučno krene dalje".

Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, rekao je za CBS News da Iran još uvek radi na nacrtu predloga koji će biti predstavljen SAD u Ženevi u četvrtak, nadajući se da će doći do "brzog dogovora".

Rekao je da vidi "dobru šansu za diplomatsko rešenje", ali je nastavio da tvrdi da je iranski nuklearni program "miroljubiv".

"Nema potrebe za bilo kakvim vojnim gomilanjem, a vojno gomilanje ne može tome pomoći i može nas pritisnuti", rekao je on.

(Telegraf.rs)