EU se priprema za ruske napade na elektroenergetske mreže: S obzirom na to šta se dešava u Ukrajini...

Evropske zemlje duž granice sa Rusijom ubrzano jačaju zaštitu svojih energetskih mreža od mogućih vojnih napada, nakon što su višemesečna ruska bombardovanja ukrajinske elektroenergetske mreže pokazala koliko je opasno ostaviti ključnu infrastrukturu nezaštićenom.

Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska dobile su nove evropske fondove za finansiranje sigurnosnih mera.

Otprilike 113 miliona evra biće uloženo u različite odbrambene mere, uključujući fizičke barijere i tehnologiju za ometanje dronova, digitalne zaštite od sajber napada, trupe za zaštitu kritičnih objekata i brze timove za popravke. Ovo je prvi put da Evropska komisija raspodeljuje sredstva za ovakve namene, opiše Politico.

Zemlje EU dugo brinu o sigurnosti snabdevanja energijom, ali fokus na fizičku zaštitu elektroenergetske infrastrukture je nov i odražava sve veće priznanje da je rat stvarna pretnja.

"U mirnodopsko vreme, zaštita je odgovornost energetskih kompanija. U ratnom vremenu, postaje odgovornost Ministarstva odbrane", rekao je Žigimantas Vaičiunas, litvanski ministar energetike. "Ono što vidimo u Ukrajini je energija koja se koristi kao oružje."

Od prošle godine Rusija je gotovo svakodnevno napadala ukrajinsku energetsku infrastrukturu, sa 217 prijavljenih napada ove godine. Samo u januaru Moskva je koristila oko 6.000 napadačkih dronova, 5.500 vođenih bombi iz vazduha i 158 raketa protiv termoelektrana, trafostanica i objekata za grejanje, navodi Greenpeace.

Kampanja je dovela do povremenog nestanka struje u čitavim regionima i miliona ljudi bez struje pri minus temperaturama.

Za posmatrače izvan regiona, ovo je dodatno naglasilo važnost energetske sigurnosti.

Sredstva od 113 miliona evra, izdvojena iz dugoročnog budžeta EU, biće podeljena među četiri zemlje i neće dugo trajati. Primaoci su za Politico rekli da će ova sredstva dopuniti postojeći domaći budžet i da vide novac kao simbol posvećenosti EU budućem finansiranju ovakvih projekata.

"Nije to velika suma", rekao je letonski ministar energetike Kaspars Melnis. "Ali nešto je, i to je važna podrška."

Za Letoniju je ozbiljnost pretnje postala jasna nakon napada na podmorski kabl EstLink 2, koji povezuje Baltik sa Finskom krajem 2024. godine i doveo do rasta cene električne energije iz Finske. "To je bio prvi hladni tuš - nešto može da se dogodi našoj kritičnoj infrastrukturi", rekao je Melnis.

Šestomesečna potraga za rezervnim delovima odložila je popravku kabla, zbog čega je Letonija počela da skladišti komponente i održava rezervnu energetsku infrastrukturu za buduće napade.

"Nakon EstLink 2, shvatili smo: rezervni delovi su ponekad važniji od same zaštite. Ako se nešto desi, morate to odmah popraviti", rekao je Melnis. "Ne možete zaštititi svaki metar kabla, ali morate biti spremni da ga što brže obnovite."

Sigurnost je već pojačana. NATO patrole sada nadgledaju EstLink 2 na moru, dok su Letonija i Litvanija instalirale sisteme za zaštitu od dronova na kritičnim tačkama svojih mreža. Sve tri baltičke zemlje prekinule su veze svojih mreža sa Rusijom i Belorusijom i ojačale konekciju sa Poljskom.

Finska je godinama jačala svoje elektroenergetske mreže, povećavala udeo obnovljivih izvora, polagala kablove pod zemlju, povećavala uvoz tečnog prirodnog gasa i učvršćivala energetske veze sa susedima.

Pretnje rastu svakodnevno.

"Od 2022. godine do danas imali smo više od 30 incidenata ili pokušaja oštećenja kritične energetske infrastrukture", rekao je Vaičiunas.

"Ponekad su to ruski napadi, ponekad lokalni saboteri, ali rezultat je isti. Gubimo kritičnu infrastrukturu, a potrošači plaćaju cenu."

U hladnoj baltičkoj zimi, nestanak struje može brzo postati pitanje života i smrti."Juče je bilo minus 30", rekao je. "Nismo videli ovakvu hladnoću 25 godina. A po ovakvom vremenu, i nekoliko sati bez struje je ozbiljno."

Problem nije ograničen samo na Baltik, a EU sredstva će takođe podržati projekte prekogranične povezanosti kako bi se smanjile tačke potencijalnog kvara u evropskoj mreži.

U poslednjih nekoliko meseci, napadi različitih aktera pogodili su infrastrukturu u Berlinu, na Francuskoj rivijeri i u Španiji. Andres Sut, estonski ministar energetike, podržao je dopunske EU planove za izgradnju povezivosti mreža širom bloka i rekao da ciljano finansiranje energetske sigurnosti treba proširiti na celu Evropu.

"Što smo više povezani u Evropi, sistem je otporniji", rekao je on.

(Telegraf.rs)