Tomahavci, nosači aviona, nevidljivi bombarderi, "reptori": Ovo je sila koju je SAD spremila za napad na Iran

Neposredno pre velikog napada na Iran u subotu 28. februara, Sjedinjene Američke Države izvele su najveće vojno gomilanje na Bliskom istoku još od invazije na Irak 2003. godine, piše Express.hr. Velika pomorska i zračna sila, koju je američki predsednik Tramp nazvao "velikom armadom", bila je pozicionirana je s jasnim ciljem: stvoriti vojni pritisak na Iran i biti spremna za udar ako pregovori propadnu.

Prisutnost čak dva nosača aviona u regiji, što je retkost, ključni je element američke strategije. Ova dva ploveća grada predstavljaju mobilne vazdušne baze koje mogu ispaliti veliku vatrenu moć stotinama kilometara duboko u neprijateljsku teritoriju. Jedan od ključnih brodova je USS Abraham Lincoln, nosač klase Nimic koji od kraja januara operiše u Arapskom moru, pozicioniran na svega sedamsto kilometara od iranske obale. Na njegovoj palubi nalazi se 75 letelica, uključujući eskadrile višenamenskih lovaca F/A-18E/F Super Hornet, ali i ključne avione pete generacije, F-35C Lightning II.

Preporučujemo

Ovi "nevidljivi" lovci dizajnirani su za probijanje sofisticiranih PVO sistema, što ih čini idealnim oružjem za prvi talas napada. Uz njih, tu su i letelice za elektronsko ratovanje EA-18G Growler, čiji je zadatak ometanje i uništavanje neprijateljskih radara i komunikacionih sistema.

S druge strane, iz smera Evrope, u istočni Mediteran stigao je USS Gerald R. Ford, najnoviji i tehnološki najnapredniji nosač aviona na svetu. Njegov dolazak u blizinu izraelske obale omogućuje otvaranje drugog fronta. Ford nosi četiri eskadrile lovaca F/A-18 Super Hornet, a njegova ključna prednost je elektromagnetski sistem za lansiranje letelica (EMALS), koji mu omogućuje brže i češće poletanje borbenih aviona u odnosu na starije nosače, što je presudno za održavanje kontinuiranog pritiska tokom borbene kampanje.

Svaku udarnu grupu nosača aviona prati moćna flota površinskih i podmorničkih plovila koja pružaju zaštitu i dodatnu ofanzivnu snagu. Procenjuje se da se u regiji nalazi između 25 i 35 američkih ratnih brodova, od čega je više od deset razarača klase Arleigh Burke. Ovi brodovi opremljeni su naprednim borbenim sistemom Aegis, koji stvara višeslojni štit protiv balističkih i krstarećih projektila, ali njihovo najmoćnije ofanzivno oružje su krstareće rakete Tomahawk. S dometom od oko 1600 kilometara, Tomahavci mogu gađati ciljeve duboko unutar Irana s relativne sigurnosti međunarodnih voda. Procenjuje se da celokupna flota na raspolaganju ima više od šesto Tomahawk projektila, što je dovoljno za uništavanje ključne vojne i industrijske infrastrukture. Posebnu pretnju predstavlja prisutnost podmornica, pogotovo one klase Ohio poput USS Georgia. Iako je primarno dizajnirana za balističke projektile s nuklearnim glavama, ova podmornica je preuređena i može nositi do 154 konvencionalne krstareće rakete Tomahawk, omogućujući masivan i neočekivan udar sa skrivene pozicije.

Paralelno s pomorskim snagama, Pentagon je u region prebacio i veliki broj kopnenih vazdušnih snaga, stvarajući ono što analitičari opisuju kao "vazdušni cunami". Ukupan broj američkih i savezničkih borbenih aviona u regiji procenjuje se na između 450 i 500. Ključno čvorište postala je vazdušna baza Muwaffaq Salti u Jordanu, gdje je raspoređen velik broj jurišnih aviona, uključujući F-15E Strike Eagle, dizajnirane za duboke udare i nošenje teškog tereta poput "bunker buster" bombi. Tu su i eskadrile lovaca F-35A, F-16 i jurišni avioni A-10C Thunderbolt II. Posebno značajan i neuobičajen potez bio je raspoređivanje jedanaest najnaprednijih lovaca za vazdušnu nadmoć, F-22 Raptor, u bazu Ovda na jugu Izraela. Njihov zadatak je da osiguraju potpunu dominaciju na nebu i nautrališu bilo kakvu pretnju iranskog vazduhoplovstva. Spremni za delovanje su i strateški bombarderi, uključujući B-1B Lancer, B-52 Stratofortress i "nevidljivi" B-2 Spirit, koji je jedinstven po svojoj sposobnosti da neotkriven prodre duboko u neprijateljsku teritoriju i izbaci masivne GBU-57 bombe, dizajnirane za uništavanje duboko ukopanih i utvrđenih ciljeva, poput iranskih nuklearnih postrojenja.

Kako bi zaštitili desetine hiljada svojih vojnika i savezničke baze od očekivane iranske odmazde balističkim projektilima, Amerikanci su postavili jak protivraketni štit. Sistemi Patriot PAC-3 raspoređeni su u Kataru i Bahreinu, dok su sustavi THAAD (Terminal High Altitude Area Defense), sposobni da presreću rakete na velikim visinama, postavljeni u Jordanu. Ovu odbranu dopunjuju Aegis razarači na moru, stvarajući gotovo neprobojan kišobran. Održavanje ovako masivne sile zahteva i veliku logističku podršku. Više od dvadeset vazdušnih tankera KC-135 i KC-46 neprestano je u vazduhu kako bi omogućili borbenim avionima duži ostanak u misijama. Teški transportni avioni C-17 i C-5 izveli su stotine letova dopremajući municiju, opremu i ljudstvo. Cena održavanja ove vojne operacije procenjuje se na gotovo 300 miliona dolara mesečno, što pokazuje nameru Vašingtona da pritisak može održavati nedeljama, ako ne i mesecima.

Sve informacije o ovoj temi možete pronaći u našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs/Express.24sata.hr)