Ko sve čini vlast u Iranu: Oni su glavni stubovi moći

Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su u subotu napade na Iran, gde su se u nekoliko gradova čule eksplozije nakon nedelja pretnji vojnom intervencijom.

Ovo su glavni stubovi iranske vlasti, na snazi od uspostavljanja Islamske Republike 1979. godine:

Preporučujemo

Vrhovni vođa

Vrhovnog vođu doživotno imenuje Skupština stručnjaka, koja se bira opštim pravom glasa. Iako je teoretski pod nadzorom ovog visokog verskog tela, on u praksi ima poslednju reč o glavnim smernicama, kako u unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici.

On imenuje čelnike ključnih institucija, uključujući šefa pravosuđa, polovinu članova moćnog Veća čuvara ustava, vojne zapovednike i direktora državne radiotelevizije. Kao vrhovni komandant, nadzire celokupan bezbednosni, vojni i obaveštajni aparat.

Ajatolah Ali Hamnei (86) obavlja ovu dužnost od smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholah Homeinia, 1989. godine. Od tada je prebrodio nekoliko kriza odgovarajući na njih prvenstveno represijom. Teško je pogođen dvanaestodnevnim ratom s Izraelom u junu 2025. godine, slabljenjem iranskih regionalnih saveznika i nedavnim masovnim protestima.

Ajatolah Ali Hamnei / Foto: Tanjug/AP

Izabrani funkcioneri

Iranci glasaju za predsednika, parlament i Skupštinu stručnjaka. Međutim, kandidature mora potvrditi Veće čuvara ustava koje se sastoji od 12 članova, što ograničava izbor kandidata.

Izabran na četiri godine, predsednik ima manje ovlašćenja od vrhovnog vođe i manje je javno izložen. On prvenstveno upravlja ekonomskom politikom, što je ogroman izazov u zemlji oslabljenoj međunarodnim sankcijama. Nedavni talasi protesta podstaknuti su upravo nezadovoljstvom zbog ekonomske situacije.

Trenutni predsednik, Masud Pezeškijan, ubraja se među najumerenije političare koji su obavljali tu dužnost. Dozvoljeno mu je da pokrene oprezne reforme i pokuša približavanje zapadnim zemljama. Njegov manevarski prostor ipak ostaje ograničen odlukama vrhovnog vođe, posebno u sukobu s "Velikim Sotonom" (SAD) i njihovim saveznikom Izraelom.

Predsednik imenuje potpredsednike i članove vlade koje mora potvrditi jednodomni parlament. Zakone koje usvoji parlament – u kojem trenutno većinu čine konzervativci – mora potom odobriti Veće čuvara. U slučaju neslaganja, sporove rešava Veće za svrsishodnost, koje nalikuje državnom savetu i sastavljeno je od visokih funkcionera.

Oružane snage

Iranske oružane snage sastoje se od regularne vojske i Čuvara revolucije (Pasdarana), ideološke vojske Islamske Republike. Celokupan sistem podređen je vrhovnom vođi putem Glavnog štaba oružanih snaga, glavnog vojnog tela.

Čuvari revolucije predstavljaju ključni stub Islamske Republike. To je ogromna i strukturirana organizacija koja raspolaže značajnim sredstvima i čiji se uticaj proteže na ekonomiju, politiku i društvo.

Zapadne zemlje optužuju ih za vojno mešanje u inostranstvu i ponovljena kršenja ljudskih prava u zemlji, a nekoliko njihovih visokih funkcionera ubijeno je tokom dvanaestodnevnog rata s Izraelom u junu 2025. godine. Ti gubici otkrili su duboku infiltraciju izraelskih obaveštajnih službi unutar vlasti, uključujući i same Čuvare. Ubijeni zapovednici su, međutim, brzo zamenjeni.

Odluke o nacionalnoj bezbednosti donosi Vrhovno veće za nacionalnu bezbednost, u skladu sa smernicama vrhovnog vođe. Tim telom predsedava predsednik države, a čine ga istaknuti vladini, pravosudni i vojni funkcioneri. Ali Laridžani, ključni čovek vlasti, jedan je od dvojice predstavnika vrhovnog vođe u Veću.

Foto: Fatemeh Bahrami / AFP / Profimedia

Nakon rata s Izraelom, Vrhovno veće za nacionalnu bezbednost osnovalo je novo telo zaduženo za jačanje vojnih kapaciteta i odbrambenih strategija zemlje — Nacionalno veće odbrane, pod vođstvom bivšeg ministra odbrane i savetnika vrhovnog vođe, Ali Šamkanija.

(Telegraf.rs/Novilist.hr)