Ubijen bivši predsednik Irana: Mahmud Ahmadinedžad stradao sa celim obezbeđenjem

Mahmud Ahmadinedžad je ubijen. Njegova kancelarija je, u kratkom saopštenju, objavila da je poginuo u raketnom napadu koji su pokrenuli Izrael i Sjedinjene Američke Države, zajedno sa više svojih saradnika.

Ovo dolazi u trenutku opasne vojne eskalacije u regionu, uz otvorene sukobe između Irana s jedne strane i Sjedinjenih Američkih Država i Izraela s druge, što povećava strah da bi se sukob mogao proširiti na čitav region.

Preporučujemo

Mahmud Ahmadinedžad povukao se iz politike 2013. godine, nakon dva predsednička mandata, ostavivši za sobom imidž državnika sa kojim su se obični Iranci snažno identifikovali. Uz legendarnog urugvajskog predsednika Hosea Muhiku, često se navodi kao jedan od najskromnijih svetskih lidera.

Njegov politički uspon počeo je 2005. godine, kada se kao relativno nepoznat gradonačelnik kandidovao za predsednika. Tokom kampanje obilazio je najsiromašnije delove zemlje, gradeći imidž „čoveka iz naroda“. Upravo ta poruka – „jedan od vas“ – donela mu je ogromnu podršku birača. Ubedljivo je pobedio bivšeg predsednika Akbara Rafsandžanija, osvojivši 62 odsto glasova, a isti rezultat ponovio je i na izborima 2009. godine.

Po profesiji univerzitetski profesor mašinstva, Ahmadinedžad je ceo život negovao sliku skromnog čoveka. Nakon povlačenja iz politike, jedno vreme se bavio i stočarstvom, radeći kao pastir. Uvek je isticao da mu je najveći protivnik luksuz, dok su politički protivnici, poput Izraela i SAD, dolazili tek iza toga na njegovoj ličnoj listi neprijatelja.

Njegova skromnost bila je vidljiva i tokom predsedničkog mandata. Odbio je da živi u raskošnoj predsedničkoj palati, odlučivši da ostane u porodičnoj kući sa suprugom i troje dece. Kasnije se, na insistiranje bezbednosnih službi, preselio u mali stan od svega 50 kvadrata. Na posao je često odlazio autobusom, a kada je koristio automobil, vozio je stari „pežo“ koji je nasledio od oca.

Ahmadinedžad je bio učesnik Iranske revolucije 1979. godine, a tokom godina pratile su ga i kontroverze. Postojale su nedokazane tvrdnje da je bio među studentima koji su držali taoce u američkoj ambasadi, što je on negirao.

Tokom svog predsedničkog mandata zauzimao je izuzetno oštar stav prema Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu. Iako je često isticao da želi mir i stabilnost, njegova retorika izazivala je zabrinutost na međunarodnoj sceni. Bio je poznat po kritikama američke spoljne politike i izraelskih poteza, što je dodatno pogoršalo odnose Irana sa Zapadom.

Njegov politički stil često je dovodio do napetosti sa američkim predsednicima, od Džordža Buša, preko Baraka Obame, pa do Donalda Trampa. Analitičari su upozoravali da bi eventualni povratak Ahmadinedžada na vlast mogao doneti ozbiljne promene u iranskoj spoljnoj politici i dodatno destabilizovati region Bliskog istoka.

Uprkos kontroverzama, Ahmadinedžad je među svojim pristalicama ostao simbol skromnosti i otpora elitama, što mu je obezbedilo trajnu podršku dela iranskog društva.

(Telegraf.rs)